Visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini nametnuli su Republici Srpskoj oko 260 odluka kojima su donosili ili menjali, dopunjavali zakone, Ustav i smenjivali izabrane funkcionere.
Ovaj podatak navodi se u dokumentu koji će danas biti na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srpske.
Dokument je tema u danima kada se čeka presuda u procesu koji se protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, vodi pred Sudom BiH, jer su se oglušili o naredbe nelegalnog visokog predstavnika Kristijana Šmita.
"Visoki predstavnici su se, u kontinuitetu grubim intervencionizmom, mešali u pravni i politički život Republike Srpske i BiH, te su donošenjem novih i izmenama postojećih pravnih akata bitno menjali ustavom utvrđene principe podele nadležnosti" navodi se u Informaciji o rušenju Ustava BiH, merama i zadacima u cilju zaštite Ustava BiH, koju treba da usvoji parlament RS.
U dokumentu se precizira da "visoki predstavnik, odnosno njegova kancelarija, deluje kao poseban aparat širokih i neprecizno definisanih ovlašćenja, a pritom ne snosi nikakvu pravnu odgovornost".
"Stoga se može reći da je uzurpacijom ovlašćenja postao posebna, suverena institucija u BiH, a ne institucija međunarodne zajednice. Visoki predstavnik sam tumači svoje norme o svojim ovlašćenjima, a podsetićemo da prvobitno, prilikom obrazlaganja svojih odluka, nije čak ni navodio pravnu osnovu za svoje delovanje", ističe se u tekstu dokumenta, prenosi Srna.
Podseća se da je funkcija visokog predstavnika za BiH uspostavljena 1995. godine Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma, koji se odnosi na civilnu primenu sporazuma, te je propisano da će visokog predstavnika imenovati SB UN.
"Svi visoki predstavnici za BiH imenovani su relevantnom odlukom ili rezolucijom Saveta bezbednosti UN, što nije slučaj sa Kristijanom Šmitom, koji nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti", objašnjeno je uz dodatak da je u pitanju kršenje međunarodnog prava.