Današnja sednica skupštinskog Odbora za spoljne poslove je odložena zbog nepostojanja formalnih uslova nakon čega su je napustili poslanici Srpske napredne stranke.
Potpredsednica Odbora Marina Raguš (SNS) prethodno je tražila da se u dnevni red ubaci tačka o glasanju o odlaganju sednice do daljeg jer, kako je navela, poslanici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme i dodala da potrebna dokumenta iz Ministarstva spoljnih poslova nisu stigla na vreme.
Na današnjoj sednici je, između ostalog, trebalo da se razmatra predlog predsednika Odbora Borka Stefanovića (SSP) da zvanični Beograd "u najkraćem mogućem roku" uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i shodno tome, uvede "odgovarajući paket sankcija prema Ruskoj Federaciji i njenom rukovodstvu".
U predlogu rezolucije navodi se da će Vlada Srbije samostalno odrediti koje sankcije mogu biti primenjene odmah, "uzimajući u obzir dinamiku međunarodnih odnosa i trenutne situacije, kao i pritiske koji postoje na Republiku Srbiju od strane međunarodnih faktora".
Osim tog predloga, na dnevnom redu je bila Preporuka o novoj spoljnoj politici, Deklaracija o potrebi jačanja saradnje sa Rusijom, kao i Predlog rezolucije o zabrani korišćenja jednostranih sankcija kao instrumenata spoljne politike.
Zatvorena, pa otvorena sednica
Sednica Odbora za spoljne poslove je počela raspravom predstavnika vladajuće kolicije sa Stefanovićem, jer je najpre stiglo obaveštenje da će sednica biti zatvorena za javnost.
Međutim, na početku sednice novinarima je rečeno da ipak mogu da budu u sali.
U uvodnom obraćanju, Raguš (SNS) je navela da niko iz vladajuće stranke nije tražio zatvaranje sednice za javnost, kao i da ona ne može da bude zatvorena pre nego što to Odbor izglasa.
Ona je navela da je Borko Stefanović obmanuo medije i javnost, time što ih je obavestio da će sednica biti zatvorena.
"Stavovi vladajuće većine o ovim pitanjima su dobro poznati", dodala je Raguš i poručila da su SNS i njeni koalicioni partneri zainteresovani za ovu raspravu.
Nakon njenog obraćanja, predsednik Odbora Borko Stefanović (SSP) se izvinio zbog nesporazuma do kog je došlo. On je naveo da je dobio zvanično obaveštenje od zaposlenih da postoji inicijativa da se sednica zatvori za javnost.
"Nikada nije postojala namera da mi zatvaramo sednicu, niti bismo to mogli da uradimo", rekao je Stefanović.
Nakon toga je članica Odbora Biljana Pilja Pantić (SNS) zatražila izvinjenje od Stefanovića zbog toga što je, kako je navela, slagao da su predstavnici SNS-a zatražili zatvaranje sednice Odbora za spoljne poslove za javnost.
Stefanović se potom izvinio svim članovima Odbora, a posebno poslanicima Srpske napredne stranke, u svoje, ali i u ime stručne službe koja je, kako je istakao, imala pogrešnu informaciju o tome da postoji inicijativa da sednica bude zatvorena.
"Razlozi" za uvođenje sankcija Rusiji
U predlogu rezolucije koji je podneo Borko Stefanović ističe se da je "nelegalni vojni napad" Rusije na Ukrajinu doveo do "gotovo jednodušne osude gotovo celog sveta, a naročito Evropske unije", te da je za Srbiju je od "najvišeg nacionalnog i državnog interesa" da uskladi spoljnu politiku sa EU jer želi da postane članica kluba koji joj je "najvažniji ekonomski, politički i bezbednosni partner".
Predlagač priznaje da Beograd nije formalno u obavezi da se uskladi sad, već kad zatvori odgovarajuće poglavlje u procesu pristupanja, međutim navodi da Srbija mora da vodi računa o sopstvenim interesima.
I pored toga što se u dokumentu ističe da je, paradoksalno, predlagač svestan "skromnog dometa sankcija" i istovremeno "ne veruje u sankcije kao efikasno oruđe međunarodnih odnosa", napominje se da Srbija ne može da bude "jedino, izolovano ostrvo na kontinentu u situaciji kad se svet pretvorio u kontrastnu kompoziciju crno-belo i ne može biti izvan sopstvenog interesa i budućnosti generacija koje dolaze".
Ukoliko ne bi uvela sankcije prema ruskom rukovodstvu, Srbija bi, dodaje se, bila dodatno izolovana i opasno bi se približila "daljoj stagnaciji u stranim ulaganjima i opasnosti povlačenja investitora iz Srbije", a posebna opasnost postoji od "neformalnog i tihog bojkota naše privrede i dekuražiranja investicija i korišćenja evropskih fondova za Srbiju".
U nacrtu rezolucije se zaključuje da bi "Srbija koja je izolovana i neformalno izopštena iz evropskih procesa i civilizovanih tokova našeg kontinenta, bila onemogućena da adekvatno brani Kosovo i Metohiju i poziciju da nikad ne priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost naše pokrajine".