Kako će se obračunati plate prosvetnih radnika u štrajku: Šta čeka nastavnike koji ne drže časove

Da li će profesori koji su obustavili nastavu u školama ostati bez prvog dela februarske plate ili će im stići samo umanjeni iznosi, još je neizvesno. Dok iz državnog vrha poručuju da je tu sve jasno – ko nije radio u februaru nema prvog dela plate, direktori škola kažu da po slovu zakona, plata im može biti samo umanjena.

Prosvetni radnici prvi deo plate primaju svakog 6. u mesecu, što znači da im se akontacija isplaćuje sutra. Ministarstvo prosvete je 24. februara uputilo dopis direktorima škola gde im sugerišu na koji način da obračunaju zarade za februar 2025. godine. U dopisu se navodi da će februarska plata biti umanjena onima koji nisu radili, a da će im to biti nadomešteno kada časovi budu nadoknađeni.

Vučević o isplati februarskih zarada prosvetarima: To ne bi bilo fer

Premijer u ostavci Miloš Vučević poručio je prosvetnim radnicima da oni koji nisu držali časova u februaru neće dobiti prvi deo februarske plate jer, kako je rekao, to ne bi bilo "fer" u odnosu na one koji su radili.

"Onaj koji ne radi ne može da dobije platu. Neka niko ne pokušava da fingira kroz vannastavne aktivnosti, izmišljanje nekih drugih zanimanja sa decom umesto da rade ono za šta su od države angažovani. Za nerad ne možete da dobijete platu. Što se tiče onih koji su u minimalnom procesu rada (časovi traju 30 minuta), mi nemamo problem da dobiju platu", rekao je Vučević.

Direktori škola ukazali su da 40-časovna radna nedelja ne podrazumeva samo neposredni rad sa đacima u učionici, već je tu uračunata i pripremna nastava, usavršavanje, dežurstva u školi, realizacija sportskih, rekreativnih i kulturnih aktivnosti učenika. Dodaju da imaju dokaz da pojedini nastavnici nisu realizovali časove, ali ne i da nisu ispunili ovaj ostali deo.

Milibor Saković direktor Prve ekonomske škole u Beogradu i član Društva direktora škola Srbije objašnjava za RT Balkan da profesori treba da dobiju onoliko koliko su radili u februaru, ali samo za onaj deo koji se odnosi na nastavu.

Ukazao je i na različite norme časova koje imaju profesori u okviru četrdesetočasovne radne nedelje. Nekim nastavnicima je norma 18 časova (srpski, matematika, strani jezik), nekima je 20 časova (profesori predmetne nastave), a ima i onih kojima je norma 24 časa (profesori praktične nastave, blok nastave).

"Delovalo se samo na ovaj deo gde direktori imaju dokaz da nije držana nastava i taj deo je umanjen. Onaj ostali deo do 40 časova će biti nastavnicima isplaćen. Primera radi, nastavniku koji ima nedeljnu normu 20 časova u nastavi, a ostalo su druge aktivnosti biće otprilike upola manja plata. Danas je poslednji dan da pošaljemo podatke Ministarstvu i oni će verifikovati plate. Ako dobijemo da je verifikovano to što smo poslali, sutra mogu da budu isplaćene zarade, odnosno prvi deo", kaže Saković.

Ukoliko se desi da se izveštaji o zaradama koji stižu iz škola ne poklapaju sa onim što u svojoj evidenciji ima Ministarstvo prosvete, mogu biti vraćeni na doradu. Inače, direktori škola su bili u obavezi da školskim upravama svakodnevno šalju koliko nastavnika je u potpunoj obustavi, koliko nastavu drži 30, a koliko 45 minuta. Osim toga Ministarstvo prosvete i preko esDnevnika moglo je da kontroliše koliko nastavnika je u obustavi nastave, jer oni nisu upisali svoj čas.

Ministarstvo prosvete je u dopisu školama od 24. februara navelo da će nastavnici dobiti punu platu kada nadoknade časove. Međutim, ima škola gde su pojedini profesori obustavili nastavu, ali su direktori obezbedili zamenu za njih.

U Prvoj ekonomskoj školi nastava nije u potpunosti normalizovana. Direktor kaže da i dalje ima učenika koji ne idu na časove i da oni na njih ne utiču, već da je na đacima i njihovim roditeljima da odluče šta žele.

"Imam i nastavnika koji ne realizuju nastavu, ali su obezbeđene zamene. Jedan broj radi 30 minuta, jedan 45 minuta, ali što se tiče organizacije nastave napravljen je raspored zamena. To znači da neće biti nadoknade", rekao je Saković.

A Pravilnikom o normi časova neposrednog rada sa učenikom jasno je definisano šta spada u četrdesetočasovnu radnu nedelju za đake.

Naš izbor

Direktori škola pod velikim pritiskom: Pljušte ostavke u celoj Srbiji

Kako je navedeno u Pravilniku, rad nastavnika u školi podrazumeva izvođenje obavezne nastave, obavljanje popravnog, razrednog i drugih ispita, neposredni rad sa učenicima u izbornoj nastavi i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, pripremanje i planiranje nastave i ostali poslovi.

U ostale poslove nastavnika u 40-časovnoj radnoj nedelji spadaju – vođenje školske evidencije i izdavanje javnih isprava, rad u stručnim organima škole, rukovođenje stručnim aktivom, laboratorijom, kabinetom, ili školskom radionicom, stručno usavršavanje, mentorski rad, rad sa roditeljima, dežurstvo u školi, angažovanje u realizaciji sportskih, rekreativnih i kulturnih aktivnosti učenika.

Direktorka Osme beogradske gimnazije u Beogradu Irena Brajević objašnjava da je nadležnost direktora da piše radne sate svakom profesoru, ali da ti radni sati ne moraju biti odobreni od Ministarstva prosvete.

"Oni će platiti koliko budu hteli da plate. Svi smo poslali onako kako smo mislili da treba da se plati profesorima, sada ćemo videti da li će to prihvatiti ili ćemo morati da menjamo", rekla je Brajević za RT Balkan.

Dodaje da država preko esDnevnika može da prati da li je neki nastavnik održao čas ili nije.

"Oni vide u eDnevniku ko je upisao čas, a ko nije. Ne možete prevariti nikoga. Za svaku školu oni imaju evidenciju", zaključila je ona.