Srbija i Balkan
Kad neće roditelji, platiće država: Može li alimentacioni fond da reši hronični problem
Ideja je da Alimentacioni fond funkcioniše kao državni fond. Ukoliko alimentacija kasni, novac bi se deci isplaćivao iz te kase, a država bi ga kasnije prinudno naplatila od roditelja-dužnika
Polovina razvedenih roditelja ne plaća alimentaciju za decu, a od onih koji to čine veliki broj (46 odsto) to ne radi redovno, pokazalo je istraživanje Udruženja građana "Centar za mame".
Muke samohranih roditelja, najčešće žena, moglo bi da reši osnivanje Alimentacionog fonda, koji je najavila država. Takve fondove imaju sve razvijene zemlje, ali i države u regionu poput Slovenije, Hrvatske, Crne Gore. Na taj način su zaštićeni roditelji koji su nakon razvoda preuzeli brigu o deci.
Ideja je da Alimentacioni fond funkcioniše kao državni fond. Ukoliko alimentacija kasni, novac bi se deci isplaćivao iz te kase, a država bi ga kasnije prinudno naplatila od roditelja-dužnika, kroz sudski postupak, iz njegove imovine ili iz primanja.
Da će Alimentacioni fond biti osnovan i u Srbiji najavio je 8. marta predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao da država treba da preuzme postupak protiv neodgovornih muškaraca, a da istovremeno učini da se majke osećaju sigurno.
"Kada muškarac neće da plaća alimentaciju, neće da plaća izdržavanje za decu, tada brigu preuzima država i plaća alimentaciju u punom iznosu. Država će sudski da goni tog neodgovornog muškarca i sve će da naplati od njega. Žena će da dobije svoj novac, odmah i neće da čeka i neće da se sudi i tuži", rekao je Vučić.
Koliko u Srbiji ima samohranih roditelja sa maloletnom decom, ne zna se tačno. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2023. godine je razvedeno 10.175 brakova. Najveći broj razvedenih brakova su brakovi sa decom – 5.270 (51,8 odsto). Nakon razvoda starateljstvo nad decom se najčešće dodeljuje ženi, konkretno 2023. godine 3.613 mališana je dodeljeno majkama.
Jovana Ružičić iz "Centra za mame" kaže da je naplata alimentacije veliki problem u Srbiji, jer su se roditelji pokazali dosta kreativnim na tom polju – kako da umanje svoje prihode, kako da prebace nekretnine i firme na nekog drugog, da primaju platu na ruke, a ne preko računa.
"Niko se ne razvodi zato što je mogao da se dogovori, zato što je komunikacija kako treba. Ovo je nastavak te loše komunikacije, loših dogovora, zapravo nepostojećih dogovora, gde ispaštaju deca", rekla je Ružičićeva za RT Balkan.
Dodala je da su se Alimentacioni fondovi pokazali kao dobro rešenje u zemljama u okruženju.
"Kada država preuzme naplatu na sebe u mnogome olakšava samohranim roditeljima, koji ne mogu da se izbore za to. Država ima mehanizme koje roditelji nemaju. Pokušajte da ne platite porez, pa ćete videti šta će vam se desiti", navela je ona.
U Alimentacioni fond samo na početku država iz budžeta izdvaja novac. Kasnije bi trebao da bude samoodrživ, kroz naplatu sredstava od dužnika.
Visina alimentacije za dete zavisi od primanja roditelja. Zakon kaže da je to minimum 15 odsto i maksimum do 50 odsto od redovnih mesečnih primanja. U praksi je to obično između 15.000 i 25.000 dinara po detetu. Nekada može da bude i mnogo manje.
Osnivanje Alimentacionog fonda nije nova ideja. Prvi put se u našoj zemlji pričalo o tome pre 45 godina. I nije ostalo samo na priči, pokušalo se i nešto da uradi, ali bezuspešno.
"Prvi put je Alimentacioni fond ubačen u Zakon o braku i porodičnim odnosima 1980. godine i planirano je da se osniva na lokalnom nivou. Dve lokalne samouprave su pokušale da osnuju takve fondove, ali bezuspešno zbog nemogućnosti regeneracije. Osnovna ideja Alimentacionog fonda je da se on regeneriše kroz ono što država naplati od dužnika", kaže za RT Balkan Dragan Vulević, koji se bavi socijalnim pravom.
Bilo je rasprave i 2003–2004. godine tokom izrade Porodičnog zakona koji je zamenio Zakon o braku i porodičnim odnosima, ali zbog nemogućnosti da se obezbedi njegova održivost od toga se odustalo.
U poslednjih nekoliko godina o Alimentacionom fondu sve češće govore određena udruženja, NVO, političke stranke.
"Alimentacioni fond je dobra ideja, ali mora se obezbediti i njegova održivost i podrška drugih sistema, posebno pravosuđa i izmena određenih propisa iz oblasti porodičnih odnosa da bi on bio održiv i da bi mogao normalno da funkcioniše", ističe Vulević.
Smatra da se ne može dozvoliti izbegavanje plaćanja alimentacije pod plaštom da roditelj nema stalni posao.
"Za to sam da se alimentacija odredi u nominalnom iznosu, bez obzira da li neko radi ili ne, jer roditelj je dužan da izdržava svoju decu", istakao je Vulević.
Pionir u osnivanju Alimentacionog fonda je Švedska, gde je taj fond osnovan 1937. godine. Ova vrsta sistemske podrške roditeljima pruža se i u Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji, kao i u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
