Srbija i Balkan
Šta predviđa novi ustav Republike Srpske
Radnom verzijom novog ustava je predviđeno da Banjaluka bude glavni grad Republike Srpske, dok će status prestonice dobiti Istočno Sarajevo/Pale
Novim ustavom Republike Srpske predviđeno je ukidanje Veća naroda Republike Srpske, potpredsednika, uvođenje Vojske Republike Srpske, regulisanje pitanja Brčko distrikta, te glavnog grada i prestonice Republike Srpske. Radnom verzijom novog ustava je predviđeno da Banjaluka bude glavni grad Republike Srpske, dok će status prestonice dobiti Istočno Sarajevo/Pale.
U Preambuli novog ustava se navodi da se ustavno uređenje Republike Srpske temelji na pravnom kontinuitetu od 9. januara 1992. godine kao dana proglašenja Republike i 28. februara 1992. kada je donesen prvi Ustav Republike Srpske; na istorijskom kontinuitetu srednjovekovne državnosti zemalja kojima su vladale dinastije Nemanjića, Kontromanića i druge; na Dogovorenim osnovnim principima (Ženevski principi od 8. septembra 1995.) i nastavku dogovorenih principa (Njujorški principi od 26. septembra 1995.), kao i porodičnim vrednostima koje uživaju najviši stepen zaštite Republike.
Naglašavajući posvećenosti poštovanju ljudskog dostojanstva, sloboda, demokratskih vrednosti, vladavine prava, uvažavajući tradiciju srpskog i drugih naroda u borbi protiv fašizma i nacizma, izražavajući opredeljenost za potpuno poštovanje i primenjivanje Opšteg okvirnog sporazuma za mir, koji Aneksom 4 nedvosmisleno prihvata, potvrđuje i garantuje ustavno-pravni položaj Republike Srpske, Narodna skupština Republike Srpske kao ustavotvorni organ donosi Ustav Republike Srpske.
Osnovne odredbe definišu Republiku Srpsku kao suveren, jedinstven i nedeljiv ustavopravni entitet (suverenitet), potvrđen voljom naroda i Opštim okvirnim sporazumom za mir BiH, te Ustavom BiH.
Republika Srpska je država srpskog naroda i svih naroda i građana koji u njoj žive.
U članu 4 definisano je da Republika Srpska samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije, te da joj pripadaju sve državne funkcije i nadležnosti osim onih koji su članom 3. Ustava BiH izričito predviđene kao nadležnosti institucija BiH.
Članom 5 kaže se da Srpska suvereno odlučuje o ovlašćenjima Republike zadržavajući pravo da svojom slobodnom voljom istupa iz sporazuma (na nivou BiH). Dalje je definisano da se sporazum iz ovog stava može potvrditi referendumom u Republici, te da se Sporazum o promeni granične linije između Republike Srpske i FBiH može takođe potvrditi referendumom.
Članom 7 regulisano je pitanje teritorije koja je jedinstvena, nedeljiva i neotuđiva u skladu sa Sporazumom o graničnoj liniji između entiteta.
Ovo pitanje bavi se i Brčko distriktom za koji je propisano da je u zajedničkoj svojini Republike Srpske i FBiH i taj status se ne može menjati bez njihove saglasnosti.
Članom 9 je propisano da Republika Srpska ima pravo na samoopredeljenje. Takođe, kaže se da Srpska može uspostavljati specijalne paralelne veze, udruživati se u složene državne zajednice federalnog ili konfederalnog uređenja sa susednim i drugim državama ili grupom država.
Službeni jezici su srpski, te jezici bošnjačkog i hrvatskog naroda, a službena pisma ćirilica i latinica. Republika Srpska ima zastavu, grb i himnu, te se njihov izgled uređuje ustavnim zakonom.
Ono što je izvesno je da himna neće biti "Bože pravde", jer se navodi da će se nakon himne Republike izvoditi svečana pesma "Bože pravde".
Članom 34 jamči se sloboda veroispovesti, a verske zajednice su jednake pred zakonom i slobodne u izvršavanju verskih poslova i obreda.
Srpska pravoslavna crkva je crkva srpskog naroda i drugih naroda pravoslavne vere i ima zaštitu Republike.
Novim ustavom je propisana sloboda političkog organizovanja, reguliše pitanje ekonomskog i socijalnog uređenja, pitanje imovine Republike, prirodna bogatstva, kao i pitanje odbrane i međunarodne saradnje.
Članom koji reguliše pitanje odbrane, propisano je da Republika Srpska može proglasiti vojnu neutralnost ili odlučivati o vojnom savezu sa drugim državama. Novim ustavom je propisano da Republika Srpska ima svoju vojsku i da se o Vojsci Republike Srpske donosi poseban zakon, prenosi RTRS.
Organizacijom Republike predviđeno je, kao i do sada, da ustavotvornu i zakonodavnu vlast obavlja Narodna skupština Republike Srpske, da Srpsku predstavlja predsednik Republike, dok izvršnu vlast vrši Vlada, a sudska pripada sudovima.
