Lajčak: Idealan tajming za rešenje; Magistrala kroz Rudare ponovo prohodna, uklonjena većina barikada

Nivo nepoverenja između dve strane veći je nego ikada ranije, tenzije su i dalje visoke, ali je važno da lideri u Beogradu i Prištini počnu da stvaraju atmosferu pogodnu za produktivne razgovore o normalizaciji odnosa, izjavio je predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak.

On je za Politiko kazao da je ono što je sada zaista važno to da se ne dozvoli da situacija ponovo dođe u novu krizu.

Lajčak je ukazao da krajnji rok u martu ima za cilj da naznači ozbiljnost postizanja sporazuma.

"Nadam se da se za nedelju dana nećemo suočiti sa još jednom krizom - ili možemo zaboraviti na normalizaciju", istakao je on.

Lajčak smatra da je trenutni tajming idealan da se nađe rešenje, a ukoliko bi se propustio trenutak, spor bi, smatra, u tom slučaju mogao da se razvuče decenijama.

Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani razgovarala je danas sa američkim ambasadorom u Prištini Džefrijem Hovenijerom o najnovijim dešavanjima na KiM.

Predsedništvo samoproglašenog Kosova je na Fejsbuku saopštilo da se na sastanku razgovaralo o mogućnostima i značaju intenziviranja bilateralne saradnje u 2023. godini.

Takođe, Osmani je, kako se navodi, još jednom potvrdila opredeljenost prištinskih institucija za kontinuiranu koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim saveznicima.

Premijer Albanije Edi Rama prokomentarisao je uklanjanje barikada na severu Kosova, navodeći da se nije desilo ništa novo. Kako je naveo, predstava je trajala malo duže, napetost je malo porasla, a reči su se razmenjivale uz malo više vatre.

"Ali kraj je bio isti i svi su se vratili kući, neko sa svojom pobedom kao i uvek! Ah da, desilo se nešto nečuveno! Otkriveno je novo značenje barikade, koja je posle 434 godine uz blagoslov EU i SAD ušla na listu sredstava mirnih protesta!", napisao je Rama na Tviteru.

Bivši ministar inostranih poslova samoproglašene države Kosovo, Enver Hodžaj, nezadovoljan je politikom koju diktira Brisel, a za sve optužuje "srpske hegemonističke ciljeve".

"Krize u Bosni i na severu 'Kosova', zajedno sa pokušajem da se izabere vlast u Crnoj Gori, dokaz su povratka istorije usled nastojanja Srbije za uspostavljanje hegemonije na Balkanu! Možda bi neko u Briselu trebalo da pročita vest ako EU nije uspela da deluje politički", napisao je on na Tviteru.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić istakao je danas da je proteklih dana Srbija vodila 20-odnevnu gandijevsku borbu za mir.

Đurić je, za TV Hepi, rekao da je učinak "barikada mira" oslobađanje dvojice utakmičenih Srba i dobijanje pisanih garancija koje predstavljaju korak unapređenja zaštite i položaja Srba.

"Sa srpske strane ovo je bila gandijevska 20-odnevna borba za mir. Nazvao bih barikade barikadama mira jer su to one i bile. Ako pogledamo njihov učinak nemojmo potceniti činjenicu da je, kao rezultat hrabrih protesta, kada su ljudi bili fizički ugroženi, izdejstvovano oslobađanje dvojice utamničenih Srba. Važnije od toga je da nam se danas ljudi ne vraćaju u kovčezima, a izdejstvovali smo i oslobađanje dvoje zarobljenih Srba, i dobili smo i pisane garancije, koje za korak unapreduju zaštitu i položaj Srba", objasnio je on.

Istakao je da izjava SAD i EU predstavlja novu pravnu političku realnost vezano za pravo Srba na barikade i mirne proteste.

"Dodatno su unapređenje garancije vezano za prisustvo 'Kosovskih' bezbednosnih snaga, te prvi put imamo zvanični dokument Kfora odnosno NATO koji je upućen svima, da neće biti prisustva kosovskih snaga bez eksplicitnog odobrenja i saglasnosti komandanta Kfora, koji se u procesu odlučivanja mora konsultovati sa legitimnim srpskim predstavnicima", objasnio je on.

NATO je danas pozdravio preduzete napore za deeskalaciju tenzija na severu KiM i pozvao sve strane da se pridržavaju svojih obaveza, saopštila je portparolka NATO Oana Lungesku.

"Očekujemo da se sve strane pridržavaju svojih obaveza. Kfor pažljivo prati i biće spreman da interveniše ako bude potrebno, u skladu sa svojim UN mandatom za održavanje slobode kretanja", navela je Lungesku na Tviteru.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Instagramu je poručio šta misli o pretnjama "Anonimusa" zbog neuvođenja sankcija Rusiji i situacije na KiM.

"Spremamo se za borbu protiv Anonimusa", napisao je Vučić šaljivo uz fotografije gde se igra sa psima. 

Misli li neko zaista da će Kurti, da će Albanci odustati od svojih namera, da će se odjednom sve promeniti? Pitanje za predsednika Vučića i za nas sve ovde je šta će biti kad sledeći put podignemo barikade.

Pobeda ili još jedno povlačenje? Kako verovati Kurtiju kad nas je do sada uvek prevario? Kako verovati međunarodnoj zajednici, koja bez pardona gazi Briselski sporazum, da će sada ispoštovati svoje garancije? Da li se u ovoj situaciji moglo više? Šta sutra, kad skinemo barikade, hoće li nas, što sinoć reče policajac Aleksandar Filipović, loviti kao zečeve? Kad ćemo ponovo morati na barikade?

Opširnije pročitajte OVDE.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun, izjavio je danas da je posle postignutog dogovora, koji je doveo do uklanjanja barikada, Priština sporedni igrač, a ne činilac koji će se pitati u narednom periodu, odnosno da su stvar preuzele SAD i EU.

"Ovog puta je srpski narod demonstrirao veliku političku snagu, bio je jedinstven, odgovorili su na jednostrane poteze Prištine jedinstvenim nastupom na miran, demokratski način. Pokazalo se da, kada je srpski narod jedinstven i u koordinaciji sa zvaničnicima u Beogradu, to moć koja može da preokrene situaciju do mirnog rešenja i da taj glas na zapadu ne mogu da preskoče, eliminišu", kazao je Drecun za Tanjug.

Dodaje da je postignuti dogovor rezultat snage otpora srpskog naroda, želje da ostanu na svojim ognjištima i diplomatske borbe Beograda koja je, kako kaže, bila danonoćna.

Izjava SAD i EU - da su od Prištine dobili garancije da nema spiskova za hapšenje Srba koji su bili na barikadama - posledica amaterske akcije poslanika Samoopredeljenja Armenda Muje koji je pre nekoliko dana objavio spisak osoba koje prema njemu treba da budu uhapšene, ocenio je Izvršni direktor 'Kosovskog' instituta za pravosuđe Ehat Miftaraj, prenosi "Gazeta Ekspres". 

"Izjava SAD i EU rezultat je detinjastih izjava poslanika Armenda Muje i pojedinih eksponenata vladajuće partije, koji su javnim izjavama targetirali određene organizacije ili pojedince kao deo kriminalnih grupa na severnom delu zemlje. Iako je poznata činjenica da na severu 'Kosova' postoje kriminalne grupe, povezane sa određenim pojedincima koji se bave kriminalnim aktivnostima, nije dužnost političara da po imenu i prezimenu u javnosti prozivaju ljude koji bi trebalo da budu uhapšeni", kaže Miftaraj.

Kako dodaje, tu odgovornost imaju samo bezbednosne i pravosudne institucije po zakonu i uz poštovanje procedure.