U atmosferi u kojoj je, još i pre protesta i blokada, svaka rečenica bila minsko polje, kritika na račun studenata postala je siguran put ka linču, gde se svaki pokušaj argumentovane rasprave tumači kao napad, a svaka sumnja u njihove ciljeve razume isključivo kao podrška Vučiću.
Kroz toplog zeca proći će svako ko dovede u pitanje namere studenata, taman da si poput Branka Milanovića - osoba čiji dometi radne biografije prelaze nacionalne i kontinentalne granice i da ti ama baš ništa u životu ne zavisi od Srbije i onih koji su na vlasti.
Jedan jedini tvit od 17 reči je bio dovoljan da ovaj ekonomski super-star i jedan od najvećih stručnjaka za ekonomsku nejednakost navuče na sebe gnev srpske tviter armije.
"Što duže protesti traju u Srbiji, to manje ja vidim šta je konkretan politički cilj tih protesta", napisao je Milanović na društvenoj mreži Iks.
I još mu đavo nije dao mira, pa je objasnio da se ovi protesti ne mogu uporediti sa onim protiv Miloševića, jer je pre 25 godina cilj bio jasan. Što sad baš i nije slučaj.
"Milošević je izgubio izbore protiv Koštunice i nije to hteo da prizna. Narodni protest ga je prisilio da to prizna. Razgovarao sam sa puno ljudi i niko nije u stanju da objasni koji je konkretan politički cilj protesta".
To je bilo dovoljno da jedan od najpoznatijih ekonomista na svetu, kome predgovore pišu ekonomske zvezde poput Tome Piketija i nobelovca Džozefa Štiglica, "pod stare dane nisko padne" i postane Vučićev bot, režimski plaćenik koji je pravi razlog boravka u rodnoj Srbiji zamaskirao nekakvim predavanjem na Kopaonik biznis forumu.
Uzalud je Milanović pokušao da upozori kako "to što vlast nije dobra i ne može da se smeni na izborima, nije legitiman razlog za proteste koji mogu dovesti do građanskog rata". Uzalud je pokušavao i da objasni kako neposredna demokratija ne postoji nigde, pa ni u onim modernijim zemljama u koje je Srbija zagledana.
"I da su svi pokušaji da se ona uspostavi doveli do diktature", dodao je ekonomista koji ne mari mnogo za osećanja blokadne Srbije, izazivajući je opaskama da se studenti, koji imaju mogućnost da oblikuju vlast, ne mogu posmatrati kao šarmantni sagovornici već da moraju da imaju "plan i odgovornost".
Pre nego što je Milanović naljutio srpsku tviter javnost, jer sa njegove adrese nije stigla kritika na Vučićev račun, zamerio se većim ribama i to tamo gde živi i radi - u Americi. I to zato što nije demonizovao Trampa, a što je nepisana obaveza gotovo svakog američkog intelektualca i onih koji se tako osećaju.
Čak je i poznati komentator "Fajnenšel tajmsa" Martin Volf za Milanovića rekao da je naivan, jer ne vidi da Tramp pravi haos, i da niko pristojan ne bi trebalo da hvali novog američkog predsednika. Jer onaj ko to danas radi nije ništa drugačiji od onih intelektualaca koji su u prošlosti hvalili slom buržoaskog licemerja, što je dovelo do komunizma - i fašizma.
Da i njega i Trampa kritikuju oni koji su dolaskom na vlast koloritnog milijardera zapravo izgubili privilegije, otkrio je nedavno novinarki RTS-a Anici Telesković.
"Ima puno ljudi koji tako pišu, ali isto tako je tačno da smo Volf i ja prvobitno imali neslaganja oko kontrole i cenzure medija. Tačno je da su liberali cenzurisali medije. Njihovi napadi na Maska, protiv Tvitera i svega toga, bili su napadi zbog toga što je prvi put u poslednjih 30 godina monopol nad informacijama koji su imali 'Fajnenšel tajms', 'Ekonomist', 'Njujork tajms' i drugi, jednostavno bio uništen ili dosta smanjen, upravo zahvaljujući slobodi informacija koje omogućavaju društveni mediji. Oni su u stvari bili branioci svog monopolizma i njihov napad na društvene medije i takozvanu 'dezinformaciju' bio je jednostavno odbrana monopola", objasnio je Milanović i dodao da su liberali svojom politikom, a koju je zastupao kritičar "Fajnenšel tajmsa", doveli do 77 miliona nezadovoljnih Amerikanaca koji su glasali za Trampa.
Nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar, Milanovića je opisao kao jednog od najboljih studenata koji su, uz Pavla Petrovića i Dušana Vujovića, studirali u zgradi u Kameničkoj 6. Ono što je prepoznao Madžar, prepoznao je i svet, pa u Milanovićevoj radnoj biografiji stoji da je skoro dve decenije radio kao vodeći ekonomista-istraživač u Svetskoj banci i napustio je kako bi napisao knjigu "Odvojeni svetovi", o globalnoj nejednakosti dohotka. Potom je radio u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, predavao na Univerzitetu Merilend, Hopkinsovom univerzitetu, Londonskoj školi ekonomije, bio gostujući profesor na Oksfordu, a danas je profesor na Gradskom univerzitetu u Njujorku. Redovno objavljuje članke u vodećim međunarodnim ekonomskim listovima, a njegove knjige prevode se širom sveta.
Sve to mu je, za deo ovdašnje javnosti, uzalud jer se nije zakleo na mržnju Vučiću. Još mu dobro pamte kako je onomad pisao da Srbija beleži privredni rast. Doduše, rekao je i to da smo među onim zemljama koje pristaju na manje demokratije zarad više ekonomskog rasta. Ali to, izgleda, nisu hteli da čuju.
"Imao sam u vidu da su, s jedne strane nezavisne institucije u Srbiji značajno oslabljene u poslednjih desetak godina, ali da je, u isto vreme, ekonomski rast bio zadovoljavajući. On još nije na nivou na kome bi idealno trebalo da bude, ali jeste zadovoljavajući. I ne samo ekonomski rast, već i drugi ekonomski pokazatelji: inflacija, porast izvoza, BDP, smanjenje budžetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti itd. Ali najveća polemika je nastala oko stope rasta, što je čudno, jer je to prilično lako izračunati i uporediti", prokomentarisao je za RTS bes koji je izazvao 2021.
Još tada je srpskoj eliti okupljenoj oko "Peščanika" bilo jasno da ni ekonomista svetskog glasa nije bez mana i da je upao u mrežu Vučićeve propagande.
Ako bi, kojim slučajem ove godine dobio Nobelovu nagradu, verovatno bi na Iksu bio optužen za blokadu studenata u Švedskoj kraljevskoj akademiji.