Evropsko javno tužilaštvo istražuje moguću zloupotrebu fondova EU u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, potvrdila je u razgovoru za RTS glavna evropska tužiteljka Laura Koveši. Navela je da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice dodelila Evropska investiciona banka.
"U konkretnom slučaju Srbije dobili smo pritužbu privatnog lica i to je bio osnov da otvorimo ovu istragu", rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Laura Koveši je bivša rumunska tužiteljka, koje je u ovoj zemlji istraživala korupciju, optuživala je i političare, a omiljena je ličnost srpske opozicije koja često poručuje da "Srbiji treba jedna Koveši". Takođe na protestima u Srbiji, njeno ime je viđano i na transparentima. A u delu medija mogli su se videti i naslovi "Samo Laura Srbiju spasava".
U intervjuu za RTS Koveši je potvrdila ono što je već na društvenim mrežama nekoliko domaćih pravnika repliciralo sudiji Miodragu Majiću, koji se obradovao zbog najave da će navodno Laura Koveši istraživati pad nadstrešnice u Novom Sadu.
"Ovo smo i pominjali kao mogućnost. Nadležnost po mestu nastupele posledice", napisao je Majić, dok mu je pravnik Milan Antonijević među prvima napisao da je to "izvrtanje činjenica i da kancelarija Laure Koveši postupa tamo gde ima uloženog novca iz evropskih fondova".
Koveši je sada potvrdila da se Evropsko javno tužilaštvo neće baviti istragom same nesreće u kojoj je život izgubilo 15 ljudi, već da je nadležno isključivo za moguće pronevere evropskih fondova.
"Za postupak su nadležni sudovi u Belgiji ili Luksemburgu, jer je tu sedište potencijalno oštećenih institucija", navodi Koveši.
Od tužilaštva u Srbiji očekuje saradnju u dostavljanju informacija i dokaza.
"Mi smo prvo transnacionalno evropsko tužilaštvo i naša glavna nadležnost je da istražujemo prevare sa novcem EU, i da štitimo njene finansijske interese. Imamo nadležnost u 24 države članice Evropskog tužilaštva, ali i u trećim zemljama u situaciji kada se koristi novac EU i postoji potencijalna šteta za bilo koju od evropskih institucija", rekla je Koveši.
Navela je da to može biti Evropska komisija, Evropska investiciona banka ili druge institucije koje finansiraju projekte izvan EU, a da je uloga je Evropskog javnog tužilaštva da istraži kako je trošen novac EU, da li je potrošen pravilno, u svrhe za koje je dodeljen i da je zbog toga otvorena istragu u Srbiji.
"Da budem vrlo jasna, mi ne istražujemo samu nesreću u Novom Sadu, ne istražujemo kako su ti mladi ljudi i žrtve poginuli. To nije naša nadležnost. Naša nadležnost je da vidimo da li je u ukupnoj sumi novca koja je dodeljena kroz evropski projekat, bilo malverzacija sa novcem EU, korupcije ili pranja novca u odnosu na novac EU.
Ona je otkrila da su u konkretnom slučaju Srbije dobili pritužbu privatnog lica i da je to bio osnov da otvore ovu istragu. Ona je pozvala građane Srbije, da ako imaju bilo kakvu informaciju o načinu na koji se novac EU koristi u Srbiji, da im pošalje, putem mejla, na sajtu ili bilo kojoj kancelariji Evropskog Javnog tužilaštva (EPPO) u 24 zemlje članice.
Na pitanje kakvu vrstu saradnje očekuje od srpskih vlasti, Koveši je rekla da im je potrebna podrška srpskih vlasti kao i u bilo kojoj istrazi.
"Glavna razlika kada govorimo o državama članicama je ta što su naši evropski delegirani tužioci ugrađeni u nacionalni sistem, tako da svi oni mogu da vrše pretrage, imaju pristup bazama podataka, mogu da traže bilo koju vrstu informacija. Kada je reč o trećoj zemlji, kao što je Srbija, moramo da se oslonimo na podršku državnih organa. Svi naši zahtevi će ići Javnom tužilaštvu i našim kolegama, srpskim tužiocima, i mi moramo da se oslonimo na njihovu pomoć. Videćemo hoće li nam pomoći", kazala je glavna evropska tužiteljka.
Srbija je jedina zemlja kandidat koja još nema sklopljen radni sporazum sa Evropskim tužilaštvom, a Koveši kaže da ne znarazlog zašto još nije dogovoren radni sporazum.
"Na njima je da odgovore. Otvoreni smo za potpisivanje. Potpisali smo sa Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Bosnom i Hercegovinom, sa Crnom Gorom. Čekamo i njihov odgovor, ali možemo da sarađujemo čak i ako nemamo ovakav radni aranžman", kazala je Koveši.
Ona je istakla da ne postoji magična formula za borbu protiv korupcije, kao ni idealan sistem ili idealan pravni okvir za borbu protiv korupcije.
"Ne radi se o resursima, ni o tome šta vam treba, nego o tome kako se borite. Potrebna vam je hrabrost, odlučnost, potrebna vam je volja za ovu borbu. Nije lako, ali kada je u pitanju korupcija, ono što vidim kao pozitivan znak u Srbiji, jeste mentalitet ljudi. Na osnovu svog dosadašnjeg iskustva mogu vam reći da je građanima jako teško objasniti kako korupcija utiče na njihove živote", rekla je Koveši.
Ona je ukazala da vidimo kako korupcija, posebno sistemska, može uticati na naš svakodnevni život.
"Primer iz rada Evropskog tužilaštva je slučaj sa nesrećom Tempi u Grčkoj. Bio je to veliki evropski projekat, dosta novca je izdvojeno za popravku železničkih stanica i pruga. Da je projekat realizovan na vreme i na pravi način, ova tragična nesreća, koja se dogodila u Tempiju, mogla bi se izbeći. A to je način na koji korupcija ili finansijski kriminal mogu čak i da ubiju", poručila je Koveši.
Ona smatra da je, ako građani Srbije dižu glas protiv korupcije, to veoma pozitivan znak, jer "građani shvataju koliko je to ozbiljno i reagovali su".
Evropsko javno tužilaštvo je relativno nova institucija, deluje nešto više od četiri godine, a na pitanje da li je opravdalo svrhu postojanja Koveši je rekla da je poverenje građana kriterijum da li ste efikasni, a da svake godine imaju sve veći broj žalbi i pritužbi koje dobijaju od privatnih lica i građana.