U sedmoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je sa profesorkom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danicom Popović razgovarala o tome da li treba biti učtiv sa neistomišljenicima, zašto u Poljskoj nema autošovinizma i postoji li politički dijalog u Srbiji.
Na početku emisije, Popović objašnjava zašto je otišla iz institucije koju je toliko volela.
"To više nije moj fakultet, jer tamo su na čelu ljudi koji govore drugačijim jezikom, mozgovi su nam različitog sastava".
O trenutnoj atmosferi u društu, o tome da li je moguće biti politički i kulturni neistomišljenik, ali biti učtiv prema nekome, kaže da je donela odluku da ne razgovara sa neistomišljenicima o pitanjima koja su konfliktna.
"Sada su na vlast došli ljudi koji nisu dostojni razgovora", ocenjuje Popović i dodaje "dozvoljavam da za nekoga tako nije".
Osećam potrebu da budim narod okolo
Na pitanje Ljiljane Smajlović, priseća se zašto je ljude iz vlasti nazvala bubašvabama.
"To je bio najduhovitiji naziv koga sam mogla da se setim, jer su to ljudi koji su niko i koje niko nigde ne bi nikad primetio, a sad u jednom trenutku se upale svetla u parlamentu i ti vidiš tu osobu i ona sada na nekoga viče, kao što su i mene jednom optuživali čak da sam kupila neka tri stana... Masa njih sutra više ne postoji."
Umela je, kaže, i ranije da bude oštra, pa se seća kako joj je smetalo sve u politici koju je vodio Vojislav Koštunica.
"Pisala sam o njemu sa dosta besa, jer Srbija nije izgledala kako treba, bila sam ljuta… ja to radim i sada."
"Na mene najviše utiče sastav vlade, ljudi koje je Vučić izabrao da budu oko njega, za koje smatram da su apsolutno svi nekompetentni. I drugo, oni nikad ne izražavaju svoje mišljenje, nego Vučićevo mišljenje", objašnjava Popović.
Smatra da ovde više nema demokratije, "a ja u toj situaciji osećam potrebu da budim narod okolo".
Kada se plagijatori i slični postavljaju na neke funkcije, to je signal mladima "što ja da se mučim, treba da se učlanim u stranku i tamo da napredujem".
"Vi, Srbi"
Popović misli da je moguće da ljudi koji se ne slažu razgovaraju, pogotovu u političkom životu, zato što je tamo reč o interesima, a podrška u parlamentu se obezbeđuje tako što se "pogađa".
Njeno poreklo je polupoljsko i sa osmehom objašnjava kako joj se majka često obraća sa "vi, Srbi". Po njenom mišljenju, u Poljskoj je mnogo drugačije:
"Kod njih je Poljska iznad svega, nema veze da li se mi slažemo. Njima je važno da Poljska izađe neposvađana... U Poljskoj nema autošovinizma, svi smo sa iste strane. Mi smo sebi najvažniji."
I sama je bila meta progona na fakultetu i lažno optužena. Dodaje da je uvek imala podršku na fakultetu, osim kad se upale kamere.
"Meni su dolazili studenti da mi kažu 'Ne dajte se, profesorka'. Prihvatala sam to sa zaxvalnošću, iako sam znala da mi nisu nikakva odbrana, jer odbrana verovatno i ne postoji. Tako da sam ja to u svojoj glavi relativizirala, iako su svi u tim trenucima bili uz mene."
I dalje je zaustavljaju na ulici, to joj govori da su ljudi kivni na mnoge stvari koje se ovde dešavaju.