Krvavi Mladenci u Starom Brodu na Drini: Ustraši se reka, ustavi talase...

Bili su Mladenci 1942. godine, praznik posvećen stradanju svetih četrdeset mučenika sevastijskih, kad je kraj Starog Broda potekla krvava Drina. Ustaše Jure Francetića na obali velike, ledene i nabujale reke sustigli su srpski zbeg a onda je u pitomoj uvali na mestu gde reka izlazi iz kamenog tesnaca počelo bestijalno orgijanje.

Na Mladence i narednih dana na Drini u Starom Brodu i malo uzvodno, u Miloševićima ubijeno je više od 6.000 nevinih ljudi, među njima je, kako je pre par godina, na obeležavanju 80-te godišnjice zločina u Starom Brodu, podsetio protojerej-stavrofor Dragan Vukotić, bilo i 126 beba do godinu dana, 408 dece od dve do pet godina, 941 dete od pet do 14 godina...

Sveti vladika Nikolaj Velimirović napisao je molitvu za mučenike sa Starog Broda:

"Iznad plahe Drine, sa visoke stene, buljuk devojaka s molitvom i vriskom skočiše u reku da čast očuvaju… Ustraši se reka, ustavi talase, dubine raskrili, da grobnica bude. Nad zelenom Drinom blesnuše golubi… Djevojačke duše, nebo ih poljubi."

Tek pre 17 godina, 2008. u Starom Brodu podignut je spomenik nevinim dušama, i na spomeniku teška opomena našem pokolenju:

"Oprostite nam vi, koji ste ovdje stradali, a 66 godina smo ćutali o vama. Ipak vas nismo zaboravili jer ovakve rane na srcu nikad ne zarastaju. Zločincima smo oprostili, nek im je lice crno pred Božijom svetlošću!"

I na drugoj strani podsećanje nama koji sve brzo zaboravimo, pa nam se zato sve i ponavlja:

"U proljeće 1942. iz Sarajeva je krenulo deset hiljada ustaša sa namjerom da protjeraju i pobiju srpsko stanovništvo. Srpski narod sa područja Sarajeva, Pala, Olova, Kladnja, Han Pijeska, Rogatice, Sokoca i Višegrada u zbjegovima krenu  niz Drinu da bi spas potražio u Srbiji. U Višegradu, italijanska vojska nije dozvolila narodu da pređe preko ćuprije i zbjeg krenu pored Drine ka selima Miloševići i Starom Brodu gdje se nalazila skela. Ustaše stigoše ovaj zbjeg i mučki ubiše oko 6.000 srpskih žena, đece i staraca. Najveći pokolj na Srbima ustaše učiniše u Starom Brodu na pravoslavni praznik Mladenci 1942. godine."

Retki su bili oni i sa jedne i sa druge strane Drine, sem starijih, onih koji su zlo upamtili, koji su do pre dvadesetak godina znali šta se na obali reke dogodilo na Mladence 1942. godine. O zločinu se u ime viših ciljeva ćutalo, pobijena nejač bila je zaboravljena, ubijena po drugi put.

Danas o zločinu rečito govori spomenik autora arhitekte Novice Motike iz Zvornika postavljen u Starom Brodu, 27 skulptura koje vire iz vode, 29 likova koji simbolizuju zbeg, ulazak srpskih majki sa decom u ledenu, nabujalu Drinu.

"Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. Tamo je otišlo barem dvije hiljade naroda. Tu nije ostalo ni pile, sve su ustaše pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu, zato što su nas malo Nijemci zaštitili…. Te zločine nije zapamtio niko što je država i ratova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve… Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigerice vade… Eh, kad se sjetim, najgore prošle mlade cure, žalost ljuta… Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu. Bože sačuvaj", svedočila je u svoje vreme Ljubica Planinčić iz Gučeva kod Rogatice koja je čudom božjim preživela masakr.

Naš izbor

Bestijalnosti pred kojima staje pamet: Kako je u Drakuliću bez ijednog metka ubijeno 2.315 Srba

Svedočanstva retkih preživelih sa Starog Broda jeziva su podsećanja da ljudsko bezumlje, mržnja i ludilo nemaju granice.

"Drinu sam prešla s malim đetetom u ruci, jastukom i haljinama na leđima. Bježali smo ispred ustaša, nijesu nas stigli, a viđela sam da je rijeka nosila leševe ljudi i životinja. Sa Đorđijinog mlina, sa stijena kod Miloševića u Drinu su skočile jedna moja rodica i dvoje kćerke Sime Radovića. Bojale se da ih ne stignu ustaše…", reči su Mile Popović koja je davno svedočila u dokumentarnom filmu RTRS.

"A Drina puna leševa, među njima samo vidiš, zaplove ženske kose", svedočenje je Miloš Bašovića, iz Borika kod Rogatice.

"Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Uteknem mu nekako i šćućurim se među poubijane. Kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo, mnoge đevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše masovno su skakale u Drinu", pričao je Miloš, ponavljajući da mu je Bog jedini svedok da je sve tako bilo.

Ne zna se šta je strašnije, zločin na Starom Brodu počinjen na Mladence 1942. godine ili ćutanje o zločinu, zločincima, zaborav koji je pao na žrtve i koji je trajao skoro sedam decenija.

"Narod se razlete, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda gore u strani i ostade, a što uhvatiše ono dolje ka Drini počeše ubijati. Progone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsjecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu đecu uvis i dočekuju na bajonete. Bio je to jedan strašan užas i pakao. Narod pomaže i jauka. Ljudi samo skaču u Drinu, cure posebno… A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada, to je bio nevjerovatan i strašan prizor", svedočio je davno Risto Borovčanin, rodom iz Žulja, nastanjen u Pediši, Sokolac.

Prebilovci, da se ne zaborave: Od kad je ljudskog roda, teško da ima sramnijeg, bestijalnijeg zločina

Matija Bećković jednom je za Stari Brod rekao da je to "Titanik" za koji niko ne zna, iako je, kako je rekao "u Drini podavljeno više nego u Atlantskom okeanu, na brodu za koji zna čitav svet".

"Posebno smrt majke pamtim, to se ne zaboravlja. Nikad nisam mogao odgovoriti sebi - šta ta žena skrivi onom krvniku da joj na onakav svirep način, na očigled osmoro đece, oduzme život i još u devetom mjesecu nove trudnoće, kako li se ne sjeti svoje majke, sestre ili đece! Francetićevi bojovnici sve to nisu sami radili, imali su, ubjeđen sam vodiče po ovim našim bespućima, taj posao odrađivale su naše komšije, domaće ustaše iz okolnih muslimanskih sela", reči su Draga Krstića, iz Sjeverske kod Rogatice.

Neki istorijski izvori navode da su Nemci, koji su bili na drugoj obali Drine, u Srbiji, zgroženi scenama koje su gledali u Starom Brodu prekinuli pokolj, dozvolili preživelim grupicama da pređu u Srbiju. Oni koji su se vratili svojim domovima na prostorima Romanije, Sokoca, prema Sarajevu, stradali su narednih nedelja i meseci u novim pokoljima Crne legije.