Srbija i Balkan
Gujon o bombardovanju: Učili smo u školi da su Srbi "loši momci", znao sam da nisu
Izneo sam nekoliko argumenata, preuzetih od oca, o tome da smo žrtve dezinformisanja, a profesor mi je nekoliko godina kasnije priznao da sam bio u pravu, istakao je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon govorio je uoči sutrašnje 26. godišnjice početka bombardovanja kako o sećanjima na taj period, kada su, kako je rekao, u Franuskoj govorili da su Srbi "loši momci".
"Imao sam 13 godina kada je počelo bombardovanje Srbije. Mlad, ali dovoljno svestan da razumem kakva je nepravda naneta jednom narodu. Moja porodica me je naučila da ne posmatram svet crno-belo. Roditelji su mi omogućili da očuvam kritički duh. Otac je često pričao o Srbiji i Srbima drugačije od onoga što sam čuo u medijima. Govorio je o prijateljstvu između Srba i Francuza, zajedničkim borbama, kralju Petru Prvom koji se borio rame uz rame sa Francuzima protiv Pruske. Tata je preko svog oca bio vezan za francusko-srpsko prijateljstvo, kog se nikada nije odrekao", napisao je Gujon na Instagramu.
U školi su, seća se, učili o "lošim momcima" sa Balkana.
"Moj profesor je organizovao debatu o 'vazdušnim udarima'. Niko nije izgovarao reč rat. Rasprava se povela nakon bombardovanja zgrade RTS, kada je poginulo 16 zaposlenih. Profesor je tvrdio da je cilj bio legitiman, budući da je RTS emitovao režimsku propagandu. Rekao sam da nije normalno bombardovati medijsku kuću i da se taj čin kosi sa zakonima rata. Izneo sam nekoliko argumenata (preuzetih od oca) o tome da smo žrtve dezinformisanja, o čudovišnom bacanju bombi sa osiromašenim uranijumom na civilno stanovništvo i tvrdnjama da se time čini 'humanitarno delo'. Iznenadila me je profesorova reakcija, izgubio je hladnokrvnost i počeo je da viče da nemam pravo da govorim takve stvari", naveo je Gujon.
Profesora je posle nekoliko godina sreo u jednoj knjižari, a kako tvrdi Gujon, "bilo mu je neprijatno i rekao mi je da nisam grešio kada sam tako govorio, čak mi je priznao da je od tada u mnogome promenio stav".
On je naveo da je njegova porodica "osećala potrebu da pokaže solidarnost sa srpskim narodom".
"Taj osećaj me je naveo da osnujem humanitarnu organizaciju 'Solidarnost za Kosovo'. Moje solidarisanje sa srpskim narodom je u početku bio instiktivan zanos i polet, a zatim je poprimilo pravi oblik. Bio sam zadivljen kako se jedan narod suprotstavio napadu celog sveta i pokušao da sačuva sve što se spasiti može, počev od mostova u Beogradu do enklava na Kosovu. Bila je to borba Davida protiv Golijata. Posle 78 dana bombardovanja i 38.000 ratnih operacija srpski narod je, ne pokleknuvši stajao uspravno", zaljučio je Gujon.
