Anketni odbor Skupštine Crne Gore odlučio je na prvoj sednici završenoj kasno sinoć, da pokrene parlamentarnu istragu u vezi sa devet ubistava kao i u većem broju napada na novinare i intelektualce koji su se u Crnoj Gori dogodili od uvođenja višestranačja do danas.
Prema jednoglasnoj odluci, odbor će se baviti ubistvima Pavla Bulatovića, Duška Jovanovića, Slavoljuba Šćekića, Darka-Belog Raspopovića, Gorana Žugića, Miloša-Miška Krstovića, Mladena Klikovca, Blagote-Baje Sekulića i Srđana Vojičića.
Takođe, odbor će se baviti i slučajevima napada na veći broj novinara i intelektualaca – Duška Jovanovića, Gojka Mitrovića, Tufika Softića, Željka Ivanovića, Radovana Aleksića, Predraga Šukovića, Voja Lakovića, Mladena Stojovića, Jevrema Brkovića, Momira Vojvodića i Aleksandra Saše Pejanovića.
Predsednik Odbora Andrija Nikolić izjavio je na jučerašnjoj sednici da bi "trebalo biti donekle oprezan i rezervisan jer ne postoje presude pravosnažnog karaktera koje bi kvalifikovale bilo koje ubistvo kao ubistvo koje ima politički rukopis".
Nikolić je podsetio i da se u Odluci o formiranju tog odbora navodi da je Anketni odbor "formiran radi prikupljanja informacija i činjenica o postupanjima državnih organa u slučajevima politički motivisanih ubistava koja su se dogodila od uvođenja višestranačja do danas", konstatujući "da bi u ovoj formulaciji bilo korisnije da piše "navodno ubistva sa političkom pozadinom", jer "ovako koncipirana odluka usmerava narativ u drugom pravcu".
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić rekao je da je pokrenuo inicijativu za formiranje odbora, "verujući da može da pomeri neke stvari sa mrtve tačke".
"Želeo sam da se kroz metodologiju rada obratimo dodatno Ministarstvu pravde, oni su nas obavestili da postoji mnogo slučajeva na ovu temu, gde možemo da vodimo raspravu, da je ili završen ili nije počeo sudski postupak. Želeo sam da nas Ministarstvo obavesti da li možemo da se bavimo pitanjima teških ubistava ministra odbrane Pavla Vulatovića, glavnog i odgovornog urednika Dana Duška Jovanovića, Slavoljuba Šćekića, Darka Belog Raspopoviča, Gorana Žugiča, Miloša Miška Krstovića, Mladena Klikovca, Blagote Baje Sekulića i Srđana Vojičića za koje u javnosti postoji narativ da imaju političku pozadinu", rekao je Mandić.
Po rečima Mandića, ovaj odbor "nije sud, tužilaštvo, ali možemo da razgovaramo o ovim temama".
"Da pozovemo nosioce tužilačke vlasti i policije da čujemo šta je urađeno. Treba pozvati one koji su pre njih obavljali dužnosti i bili na čelu tih struktura, uključujući MUP i ANB, pojedine načelnike centara bezbednosti, žrtve tih napada i one ljude koji su u vremenu koje je proteklo saopštavali da su učestvovali u napadima", rekao je Mandić dodajući da "čvrsto i snažno veruje da će odbor dati rezultate koji mogu da posluže tužilaštvu i sudstvu".
Za poslanika DPS-a Oskara Hutera "nije ljudski sipati so na rane zarad jeftinih političkih poena", skretati pažnju "sa brojnih drugih tema gde Crna Gora beleži nakaradne rezultate".
Po rečima Milana Kneževića (ZBCG) posebno su upozoravajuće sumnje da je u ubistvu Bulatovića logistiku dala zloglasna Sedma uprava DB. Knežević je dodao i da nije presudno je li je Šešelj vodio anketni odbor koji se bavio ubistvom Bulatovića, jer je u pitanju bilo telo sastavljeno od poslanika iz raznih partija.
"Podatke treba tražiti od svih organa koji su sukcesor bivše zajedničke države", kazao je Knežević.
Odbor je podržao i predlog DPS-a da se ispitaju atentat na Vuka Draškovića u Budvi i hapšenje grupe u hotelu Crna Gora uoči predsedničkih izbora 1997. godine.
Za predsednika odbora Andriju Nikolića "nije prihvatljivo da se koriste službeni i drugi podaci obaveštajnih službi koje subverzivno deluju protiv Crne Gore".
"Što se tiče vaših sumnji u to hoćemo li eventualno koristiti podatke vojno-obaveštajnih službi, budite spokojni jer takve podatke nećemo koristiti. Niti priče rekla-kazala ili priče iz kafana i sa svadbi i saučešća", rekao je član odbora Milan Knežević.