Srbija i Balkan
Koliko žrtava zapravo ima: Hoće li Srbija konačno pobrojati stradale u NATO agresiji
Formiranje komisije za popis žrtava NATO agresije najavljivano je više puta, ali nikada nije sprovedeno u praksi. Prvi put o tome je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2020. godine
Prošlo je četvrt veka, a Srbija još nema popisana imena svih koji su stradali u NATO agresiji. Potpredsednik Vlade u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin najavio je da će ta nepravda biti ispravljena. Očekuje da će u narednih nekoliko nedelja biti formirana Komisija sa zadatkom da utvrdi tačan broj stradalih i popiše njihova imena.
"Vlada će, nadam se, za nekoliko sednica, ispraviti veliku nepravdu za koju smo sami krivi, jer nemamo precizan popis svih koji su stradali od NATO agresije. Očekuje se formiranje komisije koja će se baviti time, da bar pred istorijom sačuvamo imena mučenika. Ne znamo sve koji su ubijeni u Jasenovcu, Prvom i Drugom svetskom ratu, a ovo bar možemo da uradimo", rekao je Vulin.
Formiranje komisije za popis žrtava NATO agresije najavljivano je više puta, ali nikada nije sprovedeno u praksi. Prvi put o tome je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2020. godine. Ideja je bila da se komisija formira i da počne sa radom do 24. marta te godine, do godišnjice bombardovanja. Predlog je tek 2021. godine stigao u parlament, ali ga Skupština Srbije nije usvojila.
Vojska i policija su izbrojale svoje žrtve, ali se broj civilnih žrtava procenjuje. Međutim, ne postoji jedinstvena baza podataka i imena žrtava se ne znaju. Tokom 78 dana NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a broj civilnih žrtava se procenjuje na oko 2.500, a oko 6.000 je ranjeno.
NATO agresija na SR Jugoslaviju je počela 24. marta 1999. godine i tokom 11 sedmica bombardovanja gotovo da nema grada u Srbiji koji se nije našao na meti. Operacija je nazvana "Milosrdni anđeo". NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.
Istoričar Srđan Graovac kaže da Srbija ima poslovično loš odnos prema svojoj prošlosti, posebno prema žrtvama.
"Mi ništa nismo pobrojali. Ne znamo koliko je ljudi stradalo u Jasenovcu, koliko je stradalo u NDH, ne znamo broj žrtava iz Prvog svetskog rata, koliko je ljudi stradalo po logorima širom Austrougarske. Mi imamo poslovično loš odnos prema sopstvenoj prošlosti, a naročito prema tim nesrećnim ljudima koji su nevino stradali ili položili živote za svoju zemlju", rekao je Graovac za RT Balkan.
Dodaje da se u Srbiji ne neguje kultura sećanja i da je to ključni problem. Ne isključuje mogućnost i da postoje strani pritisci, ali naglašava da je to manje važno od naše neodgovornosti.
"Mi tek sada ispravljamo neke greške iz Drugog svetskog rata što se tiče NDH, snimamo filmove, a to je zakašnjenje od 70, 75 godina. Naravno, bilo je tu i političkih razloga zašto je to tako. Danas se dosta čini da pokušamo da to ispravimo", rekao je on.
Ističe da je velika stvar što se promenio narativ što se tiče NATO bombardovanja.
"Mi smo 2000. godine imali narativ koji je bio užasan, da se bombardovanje minimiziralo, pravdalo i da se nazivalo 'intervencijom'. Narativ je danas promenjen i to 'zločin', 'brutalna agresija' i kršenje svih normi međunarodnog prava. Činjenica je da za to niko nije odgovarao i zato moramo stalno podsećati javnost", rekao je on.
Ističe da smo za neodgovornost prema sopstvenoj prošlosti sami krivi, a ne spoljni faktor, strane sile.
"Spoljnom faktoru bi više smetalo menjanje narativa, a ako smo tu napravili iskorak veliki onda je ovo za njih manje bitno", rekao je on.
Istoričar Bojan Dimitrijević pojašnjava da su prvi izveštaji o stradalima urađeni 1999. godine, da je vojne žrtve popisala Vojska, a policijske i civilne žrtve popisao MUP Srbije.
"Tu nisu popisani Albanci, koji su bili u statusu pobunjenika ili civila sa nejasnim statusom. Njih je popisao Fond za humanitarno pravo, istražujući tu temu na KiM", naveo je on za RT Balkan.
Bombardovanje je trajalo od 24. marta do 10. juna i uništen je veliki deo infrastrukture u zemlji, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Sve zajedno, procenjuje se, oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije.
Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
