Skica za portret novog američkog ambasadora: Šta nam Brnović donosi posle Hila

Čim je Donald Tramp otkrio koga šalje za ambasadora u Srbiju, u regionu su se otvorile matične knjige - čiji je Mark Brnović? Otac iz Crne Gore, majka iz Hrvatske, poreklo srpsko, pasoš američki. Sumnje nema - po komplikovanosti Balkanac. Idealna formula po kojoj može da ga svojata cela Juga, ali i da sumnja u njegove namere.

Ali u Srbiji - dan kada je Tramp izgovorio ime novog ambasadora mogao bi da se slavi kao nacionalni praznik. Jer koliko nam je onomad potez Džozefa Bajdena, kada je iz diplomatskog podruma izvukao Kristofera Hila i poslao ga u Beograd da odatle gazduje Balkanom, izgledao kao kazna, toliko nam danas Brnović deluje kao nagrada i gest dobre volje. Ako smo 2022, dočekujući Hila zapravo dočekali učenika Ričarda Holbruka, koji je svog mentora upoznao sa UČK, osobu koja je iz senke radila na projektu bombardovanja Srbije i tražila da se povučemo sa Kosova i Metohije, nije čudo što 2025. imamo utisak da nam američki predsednik ne šalje ambasadora, nego rođaka.

"Deluje k'o čovek s kojim bih mogla poći na Ilindanski vašar", impresije su jedne tviterašica o novim gostu iz Amerike. 

A ko je zapravo Mark Brnović? Rođen u Detroitu u porodici srpskih imigranata, u mladosti se preselio u Arizonu, gde je i diplomirao političke nauke. Doktorirao je pravo na Univerzitetu u San Dijegu i karijeru pravnika započeo u Nacionalnoj gardi. Potom je radio u okružnom tužilaštvu Marikopa i kao pravni savetnik više saveznih agencija, među kojima i Ministarstva pravda. Bio je i direktor Odseka za igre na sreću u Arizoni, da bi kasnije kao državni tužilac, zagovarao uvođenje oštrijih zakona o klađenju i borio se protiv korupcije u industriji igara na sreću. Brnović je i bivši glavni tužilac Arizone od 2015. do 2023, vetaran Nacionalne garde američke vojske, zakleti republikanac... Oženjen je koleginicom Suzan i otac je Milene i Sofije. Porodicu čine i dva psa koloritnih imena - Pivo i Rakija. 

A u radnoj biografiji novog ambasadora ni oni mediji koji vole da mrze Trampa i njegove izbore nisu uspeli da pronađu neku kontroverzu. Čak je i Tramp, čije bi ime moglo da postane merna jedinica za zlopamtilo, prema Brnoviću je pokazao neobično veliki stepen rauzmevanja. Iako se očekivalo da će mu, kao tužiocu koji je vodio istragu rezultata glasanja u Arizoni i nije tražio njihovo poništavanje, servirati osvetu u tri obroka, Tramp ga šalje za ambasadora. Ali nije da nije platio. Na izborim za senatora 2022. mesto u Kapitolu je izgubio od Trampovog favorita Blejka Mastersa.

"Kad si tužilac, kad si država moraš da držiš neke standarde. Moja porodica je pobegla od komunizma, pa kada vlast proizvoljno kaže da si ti kriv ili te optuži za nešto, to je opasno i to nije način na koji SAD funkcionišu. Kada si tužilac, kao što sam ja bio, moraš stvari raditi na pravi način. Neki ljudi misle da imaju informacije, ali ja pitam šta od toga može da se dokaže na sudu, sa čim ću izaći pred sudiju, sa čim ću stati pred porotu, na šta ću potrošiti jedan sat tužioca koji košta hiljadu dolara", odgovorio je Brnović u intervjuu za "Serbijan tajms" na pitanje da li se kaje što nije učinio drugačije i tako obezbedio Trampovu podršku za ulazak u senat. 

Ipak sa Trampom ima više sličnosti koje ih povezuju nego razlika koje bi ih delile - optuživao je Bajdena, i to mnogo pre nego što je neko i pomislio da bi Tramp mogao da se vrati u Belu kuću, da je uništio vladavinu prava, protivio se obustavi izgradnje zida na granici sa Meksikom, podržavao inicijatuvu da se zabrane istopolni brakovi, prvi je tužilac koji je tužio Bajdenovu administraciju zbog obavezne vakcinacije...

"Nisam to radio iz političkih razloga, već zato što je to protivno našem ustavu", rekao je ovaj republikanac.

Iako je "Folksvagen", po tužbi koju je inicirao Brnović, morao da isplati Arizoni 40 miliona dolara naknade zbog emisije štetnih gasova njihovih dizel modela, podnosio je i tužbe koje nisu išle u pravcu zelene ekonomije. Zbog toga mu je prišivena etiketa lažnog ekologa, ali to mu kod Trampa, koji pokazuje hronične simptome netrpeljivosti prema klimatskoj politici, nije otežavajuća okolnost.

Čemu se mi možemo nadati? Sigurno ne scenariju u kojem Brnović, čim sleti na beogradski aerodrom, zaboravlja da ga je Tramp poslao sa smernicom - Amerika na prvom mestu i prizna u ime SAD da je Kosovo Srbija, istetovira na ruci "Ne u NATO" i uzvikne: Nas i Rusa 200 miliona! Ali neće ni kao njegovi prethodnici da drži stranu kosovskim Albancima i za sve krivi Srbe. 

"Ako pogledate zapadnu kulturu, Holivud, medije izgleda da su slovenski narodi, Rusi i Srbi, uvek loši momci u svakom filmu. To je zato što nemaju političku moć. Naši ljudi su pametni i vredni, ali nisu dovoljno dobro organizovani. A u politici, u vlasti, ako nisi dobro organizovan nemaš političku moć. Ako nemaš moć nemaš ni uticaj u SAD i to se odražava i na kulturu, na filmove koje gledaš, na ono što se u medijima piše. Sećam se šta se dešavalo 90-tih godina za vreme rata ili kada se desila tragedija na Kosovu i Metohiji, kada su pravoslavni manastiri bili uništeni, a Srbi etnički očišćeni, niko na Zapadu nije želeo da govori o tome. Upravo zbog te uloge loših momaka koju smo imali. I ono što se desilo na Kosovu je posledica toga što su pravoslavni Srbi, Rusi i Grci politički slabi. Posebno Srbi. I ako bi bilo bolje organizovani i bolje zastupani u politici, onda se ne bi dešavalo ono što se desilo na Kosovu", rekao je o Brnović u jednom od svojih intervjua.

Ali nisu se svi u Srbiji obradovali Brnoviću. I to su isti oni koje je Hil razočarao jer prema ovdašnjoj vlasti nije bio dovoljno strog. Onoliko koliko se očekivalo od osobe koja uticala da se albanski teroristi rebrendiraju i postanu oslobodioci.