Srbija i Balkan
Dejton u opasnosti: Kako Zapad vodi prljavu političku kampanju u Srpskoj?
Umesto konstruktivnog odgovora na predloge Srba za dijalog, protiv rukovodstva Republike Srpske, a na podsticaj Zapada, pokrenuta je prljava politička kampanja
Situacija u Bosni i Hercegovini izaziva ozbiljnu zabrinutost, uključujući i u smislu značajno povećanih rizika po regionalnu i evropsku stabilnost i sigurnost.
U opasnosti je temelj postojanja Bosne i Hercegovine kao jedinstvene višenacionalne države – Sporazum o miru u Bosni i Hercegovini, parafiran u Dejtonu, SAD, novembra 1995. godine i potpisan u Parizu u decembru iste godine.
Zapadna zajednica, koja je bila blisko uključena u bosanskohercegovačka pitanja, koristeći instrumente finansijskog, ekonomskog i političkog pritiska, kao i mogućnosti potpuno lojalnih "visokih predstavnika", aktivno je promovisala centralizaciju vlasti u Bosni i Hercegovini na osnovu brojčane većine Bošnjaka muslimana – na štetu autonomije.
Cilj je bio podrediti Bosnu i Hercegovinu zapadnim smernicama, uključiti je u evroatlantsku orbitu, lišiti je samostalne spoljne politike i zakomplikovati komunikaciju između naroda u zemlji i njihovih tradicionalnih partnera, pre svega Srbije i Rusije.
Ta linija, koja je nedavno dobila formu kolonijalnog diktata, došla je u sukob ne samo sa rečima Mirovnog sporazuma, već i sa težnjama naroda Bosne i Hercegovine, prvenstveno Srba.
Na kraju je nezadovoljstvo srpskih patriotskih snaga na čelu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom samovoljnom vladavinom zapadnjaka i "visokih predstavnika" dostiglo kritičnu masu.
Kao iznuđena reakcija na višegodišnje sistematsko kršenje Mirovnog sporazuma od strane bosanskih vlasti, EU i "visokih predstavnika", ta masa je direktno proglasila neprihvatljivost daljeg narušavanja ustavnih prava srpskog naroda u BiH i Republici Srpskoj, pozvali na dijalog o čitavom nizu pitanja stabilnosti i mira u čitavoj zemlji.
Opravdano su ogorčeni nastavkom postojanja u Bosni i Hercegovini, suverenoj i nezavisnoj državi "visokog predstavnika", koji svoja ovlašćenja tumači neograničeno, interveniše po sopstvenom nahođenju u aktivnosti zakonodavne i izvršne vlasti, zamenjujući njihove odluke sopstvenim uredbama, za nepoštovanje koje predviđa krivičnu odgovornost.
Apsurdnost situacije dodaje i činjenica da je sadašnji takozvani visoki predstavnik uzurpator i varalica, jer ga Savet bezbednosti UN, kako to nalaže Mirovni sporazum, uopšte nije odobrio za tu funkciju.
Umesto konstruktivnog odgovora na predloge Srba za dijalog, protiv rukovodstva Republike Srpske, na podsticaj Zapada, pokrenuta je prljava politička kampanja, a dovedeno je tužilaštvo Bosne i Hercegovine, koje služi interesima zapadnjaka.
Smislili su krivični postupak protiv Dodika, a u nedostatku drugog optužili ga za neposlušnost "visokom predstavniku" i osudili ga na godinu dana zatvora i šest godina suspenzije od političkog delovanja.
Zbog pokušaja da se isključivo legalno-političkim sredstvima odupru ovakvom eklatantnom i drskom bezakonju, čelnici izvršne i zakonodavne vlasti Republike Srpske odmah su proglašeni "odmetnicima" pod optužbom za "državni udar".
Uprkos neviđenim razmerima progona, srpski narod u Bosni i Hercegovini, veran svojim slavnim tradicijama slobodoljublja i pravde, nastavlja svoju intenzivnu borbu za svoja prava, braneći međunarodni pravni poredak na Balkanu, koji je jedini osnov za održavanje mira i sigurnosti u ovom eksplozivnom regionu.
Napori Rusije kao jednog od garanta Mirovnog sporazuma iz 1995. godine i stalne članice Saveta bezbednosti UN uvek su bili usmereni na zaštitu principa ravnopravnosti tri naroda predviđenih ovim dokumentom, širokih ovlašćenja Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine i odbacivanje spoljnog uplitanja u njihove unutrašnje poslove.
