Patrijarh Porfirije u Vitlejemu: Ovde su se izmirili Bog i čovek

Patrijarh srpski Porfirij je prilikom pokloničkog putovanja svetinjama Svete Zemlje, posetio Vitlejem i crkvu Rođenja Hristovog, i na tom svetom mestu se pomolio "za mir u našem narodu, za mir u čitavom svetu, ali i za to da se svako od nas pojedinačno pomiri sa Bogom koji se ovde rodio".

"Ako se pomirimo sa Bogom onda je sigurno da ćemo sve oko sebe videti kao dar Božji. Čitavu tvorevinu i svakog čoveka, kao ikonu Božju, videćemo kao svog bližnjeg i svog brata. Zato ćemo se boriti za svakog i truditi se da, ako je Bog u nama, imamo mesta u svom srcu i u svojoj duši za svaku dušu živu, za svakog čoveka, nezavisno od toga koliko nam je blizu ili daleko, nezavisno od toga da li on nas vidi kao svoje neprijatelje, jer ljubite bližnjeg svoga kao samoga sebe jeste zapovest Božja", naglasio je patrijarh Porfirije u besedi.

Kako se navodi u saopštenju SPC, crkva Rođenja Sina Božjeg je mesto na kojem je u svoj svojoj punoći pokazana velika tajna i nadumna ljubav Božja, mesto čudesnog Rođenja Sina Božjeg, koji je postao čovek radi nas i radi našeg spasenja.

"Na ovom mestu su se izmirili nebo i zemlja, Bog i čovek, jer ovde je Sin Božji postao čovek i premostio nepremostivo – ontološki jaz između nestvorenog i stvorenog, između Boga i čoveka. Ovde je pomiren čovek sa Bogom", istakao je patrijarh Porfirije.

Veličanstvena crkva Rođenja Hristovog u Vitlejemu je jedan od najstarijih hramova u svetu u kojoj se služi sveta liturgija, a izgrađena je, po nalogu Svetog cara Konstantina i njegove majke Svete Jelene od 326. do 333. godine, iznad Vitlejemske pećine u kojoj je Presveta Djeva Marija rodila Bogomladenca.

Hodeći stopama prvog Arhiepiskopa srpskog Svetog Save, patrijarh je posetio i manastir Svetog Save Osvećenog, gde se poklonio njegovim moštima, koje se čuvaju u Sabornom hramu posvećenom Blagovestima. 

U saopštenju SPC se navodi da je Sveti Save, pre osam vekova posetio manastir Svetog Save Osvećenog, odakle je srpskom rodu doneo pastirski žezal – patericu i čudotvorne ikone Majke Božje, Trojeručicu i Mlekopitateljnicu.

"Ovde su koreni naše duhovnosti, hrišćanske i pravoslavne, ali i srpske duhovnosti. Ovde je naš Sveti Sava dobio blagoslov Božji i blagoslov Svetog Save Osvećenog da manastir Hilandar bude rasadnik duhovnosti srpskog naroda i da srpski narod kroz istoriju, od Svetog Save do Drugog dolaska Hristovog, bude povezan i sa Svetom Gorom, ali i sa Palestinom, sa lavrom Svetog Save Osvećenog, sa zemljom kojom su hodile stope Gospoda našeg Isusa Hrista, sa Svetim gradom Jerusalimom, koji je mesto Raspeća i mesto Vaskresenja Gospodnjeg, ali i potvrda ljubavi Božje i zalog našeg spasenja", rekao je patrijarh Porfirije.

Lavra Svetog Save, koju je osnovao sam Sveti Sava Osvećeni krajem V veka, jedan je od najstarijih i najznačajnijih manastira Pravoslavne Crkve.

"On je došao u Svetu Zemlju sa svega osamnaest godina iz svog rodnog grada Mutalaskija u Kapadokiji, i kasnije osnovao čuvenu lavru i još nekoliko manastira u kojima se podvizivalo i po nekoliko hiljada monaha. Istovremeno, vatreno i hrabro, zajedno sa Svetim Teodosijem Velikim, branio je odluke Četvrtog Vaseljenskog Sabora iz Halkidona 451. godine, a posebno značajno njegovo delo jeste tipik kojim je ustrojen poredak crkvenih bogosluženja i koji svedoči o uzvišenoj i veličanstvenoj monaškoj tradiciji manastira Svete Zemlje. U lavri se se sredinom osmog veka podvizavao i Sveti Jovan Damaskin, u to vreme najveći teolog, filosof i himnograf Pravoslavne Crkve", navodi se u saopštenju SPC.

Drugog dana boravka u Svetoj Zemlji, patrijarh je posetio i manastir Časnog Krsta u Jerusalimu, koji se nalazi oko jedan kilometar zapadno od starog Jerusalima, na mestu gde je svojevremeno Pravedni Lot zasadio trojedino drvo bora, čempresa i kedra od kojeg je napravljen Časni Krst na kome je, smatra se, raspeto telo Isusa Hrista.

Predanje Crkve kaže da je to drvo posečeno u vreme izgradnje Solomonovog hrama, ali da se nije dalo obraditi i kao ukleto, bačeno u Kedronski potok, navodi SPC.

Prema predanju, manastir je osnovan u vreme Svetog cara Konstantina Velikog i njegove Svete majke Jelene, u 4. veku nove ere.

Manastir je vekovima delio dramatičnu sudbinu Svete Zemlje, najezdu Persijanaca, Arapa, krstaša i Turaka. Sedam vekova je bio u posedu gruzijske zajednice, da bi u 17.veku Jerusalimska Patrijaršija otkupila dugove manastira i vratila ga pod njenu upravu.

Danas, sa blagoslovom patrijarha Teofila u manastiru radi Institut za biblijske i teološke studije Jerusalimske Patrijaršije.

Manastir je tokom svog pokloničkog putovanja Svetoj Zemlji, 1229. godine, posetio i Sveti Sava koji je svetinju bogato darivao i podigao konake.

Ostalo je zapisano da su freske prvog Arhiepiskopa srpskog i njegovog oca, Svetog Simeona Mirotočivog, bile naslikane u katolikonu - glavnom manastirskom hramu, navodi se u saopštenju SPC.

Sveštenu pratnju poglavara Srpske Patrijaršije čine vikarni episkop toplički Petar, visokodostojni arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, protođakon Dragan Radić, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, đakon Vasilije Bursać, direktor Pokloničke agencije Dobročinstvo i pođakon Dejan Nakić.