Ćirilicom na Nikšić: Milo Đukanović po drugi put među Srbima

"Crnogorci su ponosni na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda, zato i vjerujemo u zajedničku budućnost i prosperitet!".

Milo presavio tabak: Časti mi moje, nisam kriv

Od ove izjave, date pre 35 godina, avgusta 1990. za TV Politika, a koja danas zvuči tako neverovatno, preko izjava da je "Srbija 1918. okupirala Crnu Goru", pa kasnijih uvreda na račun učesnika Podgoričke skupštine 1918, itd, itd,  Milo Đukanović stigao je u svojoj političkoj karijeri do stadijuma da se za povratak na vlast u rodnom Nikšiću bori – ćirilicom!

Naime, prvi put od 2006. godine i tadašnjeg slogana "Evo ruka", Demokratska partija socijalista čiji je doživotni počasni predsednik Milo Đukanović, na predizbornim plakatima upotrebila je ćirilicu da poruči "Bori se za Nikšić".

"Sve je vaša kokainska varka, gledaćete leđa Kovačević Marka", u svom stilu prokomentarisao je Milan Knežević, ovaj najnoviji Milov napor da se na lokalnim izborima u Nikšiću zakazanim za 13. april po drugi put, posle izjave iz 1990,  vrati među Srbe, bolje rečeno u srpsko biračko telo, i ostvari bolji izborni rezultat.

Oni u Nikšiću, međutim, koji malo duže pamte, uvereni su ovih dana da je ovaj grad poslednji u Crnoj Gori u kome tako nešto može proći. Jer, mnogi u Nikšiću jesu, ali mnogi i nisu zaboravili 2004. godinu kada je, upravo u vreme vlasti Mila Đukanovića, 26 Nikšićana, profesora srpskog jezika i jedan Novljanin, ostalo bez posla, bukvalno su proterani iz škola, a njihov jedini "greh" bio je nemirenje s promenom nastavnog predmeta srpski jezik u maternji.

Đukanović bahatiji nego ikad: San vam je da me uhapsite, trošio sam novac na šta sam hteo

Dvadeset šestoro Nikšićana i jedan Novljanin tada su, verujući da će "nauka i struka pobediti pogubnu vladajuću ideologiju" koja je "izvršila kulturni i etnički genocid nad sopstvenim narodom pa je s toga i osveta loših đaka bila surova”" ostali bez posla, proglašeni su "državnim neprijateljima", suočili se sa neizvesnošću, nemaštinom, ali, nisu odstupili.

"DPS se u predizbornoj kampanji vraća ćirilici! Ajde? Istoj toj ćirilici koju su besomučno proganjali tokom tri decenije strahovlade i koju su, zajedno sa srpskim jezikom, pokušali da ponište i definitivno uklone. Istaknuti članovi te partije su tokom diktature ismijavali ljude koji su koristili ćirilicu, nazivali ih najpogrdnijim imenima i osobenjacima koji koriste 'crkvena slova'" komentariše ćirilicu na predizbornim plakatima DPS-a u Nikšiću Boško Vukićević, politički analitičar iz Podgorice.

On smatra da danas, kada je ćirilica sačuvana, odbranjena i opet se na velika vrata vraća u svoju domovinu, DPS pokušava takvu činjenicu da zloupotriebi, kako bi privukao makar deo glasača koji su neodlučni ili apstinenti, a u sebi imaju neku vrstu srpskog osećanja.

"Uzaludan pokušaj – ljudi nisu baš toliko naivni kako stratezi kriminogene partije misle", kaže Vukićević.

Đukanoviću, u pokušaju da se ćirilicom vrati na vlast u Nikšiću koju je posle 28 godina izgubio sredinom marta 2021. godine, ne ide na ruku ni što je ne tako davno  obeležena 20. godišnjica progona nikšićkih profesora, što je na događaju bilo  mnogo ljudi, što Nikšićani ne daju da se taj događaj zaboravi, što se u gradu pamti ta nepravda.

Profesor Jelica Stojanović tada je naglasila da je 27 profesora, "svojim podvižništvom i stradanjem za svetost srpskog jezika i istine, prepoznalo kuda će tadašnjim projektima režima otići Crna Gora svojom jezičkom politikom, falsifikatima, manipulacijama, odvajanjem Crne Gore od nje same, od istorije, istine, nauke".

"Prepoznali su to iste godine i studenti Odseka za srpski jezik i književnost i danima štrajkovali u prostorijama Filozofskog fakulteta. Prepoznalo je to i četvoro učenika koji su riješili da se ne školuju u školi gdje nema mesta za njihove profesore. I, evo, ta iskra gori i danas i goreće uvek, jer drugačije ne može. U njoj je spas suštinske i iskonske Crne Gore. Kao i u srpskoj pravoslavnoj crkvi. Bez toga nema iskonskog i istinskog na ovim našim prostorima", rekla je tada profesorka Stojanović dodajući da su ovi profesori "ostavili put za sve kojima je čast i čest najvažnija, svima koji su na putu istine srpskog jezika, istinskog i istorijskog nasljeđa svih prostora koji su danas u sastavu Crne Gore".

"Kao rezultat te dvadesetogodišnje torture u CG u udžbenicima je projektovano sve opštecrnogorsko i svecrnogorsko, nesrpsko, antisrpsko. Primljen je i veliki deo kadra koji sadržaje tih udžbenika doslovno i nekritički prenosi. I deca u Crnoj Gori već dvadest godina usvajaju i reprodikuju nametnuto gradivo", reči su profesorke Stojanović.

Na istom skupu, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, podsetio je da je Austro-ugarska monarhija kada je okupirala Crnu Goru zabranila ćirilicu, da je Italija, kada je okupirala Crnu Goru proglasila crnogorski jezik, "ali nije u tome uspela".

"Prije 15 godina jedan službenik mi je rekao da iz Vlade Crne Gore ne izlazi nijedan dokument osim na latinici. Sistematski se potiskivala ćirilica. Vlast Crne Gore je uspela ostvariti ono što italijanski okupator nije uspeo. Ova borba koje se vodi ničim drugo nego pameću i naučnim razlozima će potrajati. Naši profesori su sigurno tu bitku dobili. Od kada su nikšićki profesori ustali da brane srpski jezik, od tada su počele naše litije, jer je ta borba bila časna u kojoj smo odneli brijantnu pobedu", rekao je tada mitopolit Joanikije.

Pamte Nikšićani i da godinama posle otkaza u školama niko od otpuštenih profesora nije radio svoj posao, ali da su ti ljudi odbranili svoje dostojanstvo. Tako je 2014. godine, deset godina od "seče profesora", u jednom od tekstova kojim je obeležena godišnjica konstatovano da je se profesor Ratko Škuletić zamonašio i kao otac Jeftimije iguman je Pivskog manastira, a da  Svetozar Ćiraković srpski jezik predaje u Skadru...

Desilo se prvi put: Milo Đukanović kažnjen zbog korupcije

"Zanimljivo je da je profesor filozofije koji je stao u odbranu srpskog jezika, odnosno profesora, Miodrag Todorović danas starešina Sabornog hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, dok njegov kolega Veselin Matović uređuje časopis 'Slovo', a njegova supruga i dalje je bez posla. Ostale njihove kolege i dalje obespravljene čekaju pravdu, a to su: Radinko Krulanović, Miodrag Beli Kovačević, Vesna Todorović, Boris Jovanović, Vladenka Kovačević, Marija Lalatović, Dragana Todorović, Radovan Čolaković, Ivanka Antović, Dušan Kilibarda, Nebojša Đilas, Dragomir Ninković, Radosav Đurković, Ranko Zečević, Milojko Pušica, Veselin Kandić, Radmila Radović, Ljubica Jovović, Lidija Mijušković, Milanka Otašević Đurđevac... Čekajući pravdu u međuvremenu su preminuli – Stanka Nikčević iz Nikšića i Hercegnovljanin Vuko Velaš", navodi se u pomenutom tekstu.

Kako Nikšićani stoje sa istorijskim pamćenjem, odnosno, hoće li proći Milovo "kukavičje jaje" u vidu ćirilice na plakatima, da li je 27 profesora zaboravljeno,  videće se sasvim dobro na lokalnim izborima u nedelju 13. aprila.

U Milovom pokušaju da ponovo osvoji rodni grad, izleči ranu iz marta 2021. kada je do kasno u noć na ulicama Nikšića trajala proslava a njegovi sugrađani pevali "Čuje se do nebesa, nema više DPS-a", ćirilica je, ipak samo jedno od sredstava.

"U svojoj marketinškoj strategiji DPS promoviše revolucionarnu simboliku i vokabular. Stisnuta pesnica i – 'bori se!'. E sad, zamislite: diktatorska partija koja je tokom tri decenije žarila i palila Crnom Gorom, diskriminisala neistomišljenike i sprovodila korupciju – danas želi da nam se predstavi kao revolucionarni pokret! Da nije tragično (i kriminalno u osnovnoj nameri) – bilo bi smešno", kaže analitičar Boško Vukićević.