Srbija i Balkan
"Dan uveče" o vojnim sporazumima na Balkanu: Ko stoji iza "trojnog saveza" iz Tirane?
Jasno je da je sporazum Zagreba, Tirane i Prištine usmeren protiv Srbije i to nije prvi put da su Albanci i Hrvati udruženi protiv Beograda, slažu se sagovornici televizije RT Balkan
Balkan se suočava s formiranjem novih vojnih saveza koji mogu značajno uticati na bezbednosnu dinamiku. Tirana, Zagreb i Priština udaraju temelje novom vojnom savezu pod skutima NATO pakta. Njihov sporazum podrazumeva zajedničke vojne vežbe, razmenu obaveštajnih podataka i, kako navode, "operativnu koordinaciju u kriznim situacijama".
Iza ovih diplomatskih fraza, krije se suština: novi savez, krojen po meri NATO-a, a protiv interesa Srbije. Iz Moskve stižu ocene da se radi o jasnoj inicijativi čiji je cilj – vojno pritisnuti Srbiju i trajno ukopati američki uticaj u srce Balkana.
Srbija i Mađarska na ovo su odgovorile istorijskim sporazumom koji bi mogao prerasti u snažan regionalni vojni savez – možda i klicu nove srednjoevropske bezbednosne arhitekture. Takođe, već se spekuliše o pridruživanju Republike Srpske i Slovačke ovom bloku. Ovaj sporazum šalje jasnu poruku: u vremenu geopolitičkog pregrupisavanja, Srbija bira suverenitet i savezništva koja poštuju interese njenih građana.
Novi sporazum Srbije i Mađarske evocira sećanja na Malu Antantu – istorijski savez koje je u 20. veku trebao da štiti interese centralnoevropskih naroda. Razlika je sada u tome što se pred očima javnosti formiraju dva bloka: jedan koji se oslanja na mir, samostalnost i istorijsku pravdu, i drugi, pod vođstvom NATO-a, koji ne bira sredstva da ostvari svoje interese.
Dok se Zapad trudi da zadrži uticaj na Balkanu, Srbija jasno poručuje – nećemo ponovo biti ničija meta. Jedno je sigurno: zemlja koja je pobedila nacizam, preživela sankcije i vazdušnu agresiju, zna kako da čuva svoje granice i svoje dostojanstvo. Ovo nije samo igra saveza – ovo je novo pregrupisavanje sveta. A Balkan, kao i toliko puta kroz istoriju, ponovo stoji između tuđih ambicija i svoje slobode.
Ko stoji iza trojnog saveza Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova? Kakva se poruka šalje Beogradu? Kakve su stvarne namere saveza Srbije i Mađarske? Da li je moguće proširenje ovog bloka na Slovačku i Republiku Srpsku? Kakvu ulogu imaju Crna Gora, Severna Makedonija i Bugarska u ovom geopolitičkom raskoraku? Odgovore na ova, ali i druga pitanja u emisiji "Dan uveče" pokušali su da daju pukovnik u penziji Miodrag Jevtić i pukovnik u penziji Sreten Egerić iz Srpsko-ruskog centra Majak.
Sagovornici RT Balkan navode da ovo nije prvi put da Hrvatska i Albanija formiraju saveze koji su usmereni protiv Srbije. Miodrag Jevtić kaže da je dovoljno da se ode 100 godina unazad i da se može videti zajedničko delovanje Hrvatske i Albanije protiv srpske vojske.
Ukazao je na Prvi svetski rat kada je u okviru Austrougarske vojske, 42. hrvatska divizija ratovala na Balkanskom frontu protiv Srbije potpomognuta iz Albanije, zatim u Drugom svetskom ratu- 369. hrvatska divizija i Skenderbeg divizija koje su počinile nezamislive zločine.
"Devedesetih godina zajednički su delovali. Više od 2.000 Albanaca ratovalo je protiv Srba, što u Bosni što u Hrvatskoj. Sada imamo dve članice NATO pakta i tzv. Kosovo koje se udružuju protiv Srbije", naveo je Jevtić i ukazao da se sve češće može čuti da se u taj savez poziva i Bugarska kako bi se napravila potkovica- obruč oko Srbije.
Pojašnjava da ono što su potpisali Zagreb, Tirana i Priština neka vrsta pakta, trilateralni memorandum koji obavezuje tri strane da jedna drugu brane u slučaju ugrožavanja bezbednosti, bilo koje od njih, ne precizirajući kada to može da se desi.
"Ovo što Srbija ima sa Mađarskom to je sporazum, ali on ne definiše vojni savez. Da li će prerasti u savez, to ćemo videti. Prvi sporazum sa Mađarskom potpisan je 2023. godine. Ovaj sada je za 80 novih zadataka proširen", naveo je on.
Sreten Egerić smatra da je saradnja Srbije i Mađarske delimičan odgovor na ovo što se dešava u jugoistočnoj Evropi, ali i odgovor na pokušaj zemalja EU i Severnoatlanske alijanse da gurnu Mađarsku u sukob na prostoru Ukrajine u interesu NATO-a.
"Sada kada dolazi do sporazuma Srbije i Mađarske, to će biti teže. Ko stoji iz ovog vojnog pakta (Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova) još nemamo podatke. Mislim da iza ovog stoje Turska i Velika Britanija. Turska ulaže ogromna sredstva na prostoru Albanije, Kosova, obučavaju snage bezbednosti, naoružavaju, izgrađuju kapacitete za proizvodnju vojne opreme, rade na školovanju i usavršavanju njihovog kadra. Turska ima veliki uticaj", naveo je Egerić.
Podseća da je Hrvatska pod velikim uticajem Nemačke, ali i da Veliku Britaniju puštaju u svoje dvorište, kao i da pokušavaju da "igraju na dve stolice" između Istoka i Zapada.
Smatra da sporazum Srbije i Mađarske za njih predstavlja problem, remeti im planove koje su zacrtali.
"Ukoliko se ostvari vojno-ekonomski sporazum Mađarske i Srbije i priključi se Republika Srpska i Slovačka, to će ekonomski i vojno- ekonomski značiti mnogo za sve četiri zemlje. To može biti problem za interese Turske, Britanije, pa i Nemačke", naveo je on.
Upitan da li bi se Bugarska mogla priključiti trojnom savezu Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova on je naveo da je Bugarska uništila svoju vojnu industriju, tako da ona zavisi od sirovina iz Srbije, ali i Slovačke, Češke, te da Bugarska neće predstavljati problem.
