Srbija i Balkan
Još jedan pokušaj prekrajanja istorije: Brišu ćirilicu sa nadgrobnih ploča
Hrvatska vlada je u parlamentarnu proceduru uputila Predlog zakona o uklanjanju svih spornih spomenika postavljenih posle 30. maja 1990. godine, koji "porukama veličaju poginule u poslednjem ratu i napisani su na ćirilici"
Jedini cilj predloženog zakona Vlade Hrvatske o grobljima, koji je stavljen u parlamentarnu proceduru je da se izbriše postojanje Srba na ovim prostorima, izjavio je Viktor Nuždić, v.d. direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.
Hrvatska vlada je u parlamentarnu proceduru uputila Predlog zakona o uklanjanju svih spornih spomenika postavljenih posle 30. maja 1990. godine, a reč je o nadgrobnim spomenicima koji nisu po volji hrvatskim vlastima, jer porukama veličaju poginule u poslednjem ratu i napisani su na ćirilici.
"Treba se potruditi da buduće generacije ne znaju da su na tom području živeli Srbi. Moramo da čuvamo Republiku Srpsku, jer nam je ona brana i štit, da nam se nikada ne ponovi ono što nam se dešavalo u istoriji", poručio je Nuždić.
On je istakao da su Jasenovac i Donja Gradina najveća stratišta srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata.
"Naša je obaveza i zadatak da otrgnemo od zaborava stradanja Srba u Jasenovcu i u Drugom svetskom ratu, koji je bio posebno katastrofalan za srpski narod i da naučimo generacije koja dolaze kroz kakvu golgotu je prošao srpski narod", rekao je Nuždić.
Podsetio je da su stradali Srbi bez obzira na njihovu polnu, starosnu granicu, i da je dominantno stradanje u Jasenovcu vezano za srpski narod.
"Potreban je institucionalan odgovor na ponovne pokušaje iz regiona i pojedinih evropskih zemalja da se prekroji istorija kako bi se istinske žrtve prikazale kao navodni zločinci, a zločinci kao žrtve", rekao je Nuždić gostujući u Jutarnjem programu RTRS.
Logoraši u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, njih 1.073 krenuli su u proboj 22. aprila 1945. godine. Poslednje dane sistema koncentracionog logora u Jasenovcu preživelo je 169 logoraša.
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 700.000 žrtava, među kojima je 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista.
U Jasenovcu je stradalo 20.000 dece.
Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina je bila najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac.
