Srbija i Balkan
Episkop Irinej: SPC je sačuvala svoje nemanjićke svetinje
Vladika bački precizirao je da se u Tomosu o autokefaliji Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske Arhiepiskopije jasno i glasno kaže da SPC "ustupa na korišćenje" svoje istorijsko nasleđe novoj autokefalnoj crkvi
Episkop bački dr Irinej Bulović izjavio je da su odnosi Srpske pravoslavne crkve (SPC) s Makedonskom pravoslavnom crkvom – Ohridskom Arhiepiskopijom, kojoj je SPC nedavno priznala autokefalnost – bratski.
"Suštinski, egzistencijalno, duhovno, mi smo bili, jesmo i bićemo jedna Crkva", precizirao je u božićnom intervjuu magazinu "Pečat".
Komentarišući kritike dela javnosti vezane za nedovoljno razjašnjen temelj priznanja MPC, episkop Irinej je rekao da je status crkve u Severnoj Makedoniji kanonski potpuno i ispravno regulisan, odnosno da je Srpska pravoslavna crkva na delu pokazala da joj prioritet predstavljaju jedinstvo Crkve i spasenje duša i savesti oko dva miliona vernika.
Uz to je dodao da primedba da je SPC "predala i prodala" svoje nemanjićke svetinje na Jugu predstavlja – podmetačinu: u Tomosu o autokefaliji se jasno i glasno kaže da SPC "ustupa na korišćenje" svoje istorijsko nasleđe novoj autokefalnoj crkvi.
"Samozvani kritičari previđaju činjenicu da Srpska pravoslavna crkva nije imala dostupa svojim južnim eparhijama od 1941. godine pa donedavno. Danas i svi srpski arhijereji, počev od Njegove svetosti patrijarha, imaju dostupa svakoj svetinji u Severnoj Makedoniji – donemanjićkoj, nemanjićkoj i postnemanjićkoj – i svi arhijereji iz Severne Makedonije imaju dostupa svim srpskim svetinjama širom sveta", istakao je episkop Irinej.
Razbijanje pravoslavlja najočiglednije u Ukrajini
Upitan da se osvrne na evidentan plan razbijanja pravoslavlja koji je najočigledniji na ukrajinskom primeru, pogotovo imajući u vidu tzv. Pravoslavnu crkvu Ukrajine kojoj je Carigradska patrijaršija dodelila spornu autokefalnost, Irinej je rekao da je "Carigradska patrijaršija sve vreme znala koliko je postmajdanska ukrajinska vlast, projektovana kao najradikalnija antiruska garnitura u direktnoj službi NATO-a i političkog Zapada, ne samo zainteresovana za transformaciju raskolničkih grupacija u svojevrsnu državnu crkvu nego i maksimalno aktivna u progonu realne kanonske crkve (šikaniranje sveštenstva, otimanje hramova i nasilna preregistracija parohija, teror nad vernicima...)".
"Ako ništa drugo, za sve vreme svoje neslavne vladavine Porošenko nije, takoreći, izbijao s obala Bosfora!", precizirao je on.
Episkop Irinej primetio je i da teror doživljava svoj vrhunac upravo poslednjih dana a ilustruju ga svetogrdni razbojnički upad policajaca i "bezbednjaka" u najveću svetinju Ukrajine i čitavog ruskog pravoslavnog sveta, Kijevo-pečersku lavru, ali i stavljanje van zakona kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve i pretnja da će je "proevropski" i "demokratski" opredeljena ukrajinska država jednostavno zabraniti, ako ne i ukinuti.
Vladika bački je podsetio i da su mnogi upozoravali vrh Carigradske crkve jer su imali u vidu i crkvene posledice autonomnosti PCU i unutrašnja trvenja, čak i bratoubilačko nasilje u Ukrajini.
"Ovakav tragični razvoj događaja jeste rezultat svetskih procesa kudikamo složenijih i dalekosežnijih nego što su zatrovani odnosi između Rusije i Ukrajine (projekat Anti-Rusija, državni progon svega ruskog u Ukrajini, naročito Crkve, ruskog jezika i kulture, dugogodišnji teror nad ruskim i ruskojezičnim stanovništvom Donbasa, odbijanje NATO-a da Ukrajina bude neutralna tampon-zona i njegova namera da iziđe na granice Rusije i tako dalje)", istakao je episkop Irinej.
U Crnoj Gori je pobedilo pravoslavlje
Upoređujući prilike u Ukrajini i Crnoj Gori, tj. odgovarajući na pitanje da li je logiku tzv. Pravoslavne crkve Ukrajine prihvatila i "Crnogorska pravoslavna crkva", vladika je rekao da je "u Crnoj Gori pravoslavlje odnelo istorijsku pobedu nad državnim projektom stvaranja i nametanja morbidne montenegrinske sekte, stvorene registracijom u policijskoj stanici na Cetinju".
Situacija u Crnoj Gori je kristalno jasna, dodao je vladika i istakao da je tamo većina naroda uz Svetosavsku crkvu.
"Naš narod razume da celosno pripada Crkvi. Stoga je narod, kada je bila ugrožena crkvena imovina, znajući da je to istovremeno napad na nacionalni srpski identitet, a ne manje i na duhovni (pravoslavni) identitet onih Crnogoraca koji ne žele da se deklarišu kao Srbi, branio crkvenu imovinu odlučnije nego sopstvenu", precizirao je episkop bački.
Takođe, izrazio je nadu da će se proces stabilizacije tamošnjih prilika nastaviti, a dobar znak na tom putu je potpisivanje Temeljnog ugovora između crnogorske države i SPC.
