Arbutina o proboju Jasenovca: Stradanje biblijskih razmera i borba za goli život

Prošlo je 80 godina od proboja jasenovačkog logora, jednog od najstrašnijeg kazamata smrti na prostoru Evrope, ali o ovoj tragičnoj epizodi i dalje se zna samo nekoliko činjenica: da su se logoraši organizovali, krenuli u proboj, i da je došlo do obračuna sa ustašama, istakao je  u intervjuu za "Politiku" vršilac funkcije direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina. 

"To je stradanje biblijskih razmera i neustrašiva borba za goli život. Srpski narod je tih ratnih godina bio i stradalnički i pobednički narod", naveo je Arbutina. 

Naglasio je da je Muzej žrtava genocida u svojoj bazi podataka uspeo da prikupi nešto manje od 660.000 imena žrtava, a da su samo u protekloj godini uspeli da identifikuju i dopune bazu sa više od 3.000 imena, naglasivši da je proces identifikovanja i upisivanja žrtava u bazu veoma izazovan.

"U tom procesu morate da pregledate svu dostupnu literaturu, arhivsku građu, svedočanstva, fotografije, lične zapise, brojne seoske, ratne, vojne i druge hronike, seoska groblja. Da bi ste popisali žrtve samo jednog sela, potrebno je izdvojiti nekoliko nedelja, a ponekad i meseci kako biste utvrdili sve žrtve. A i tada niste uvek sigurni, niti možete biti, da su sve žrtve popisane", rekao je on.

Istakao je da su svako ime, prezime, godine starosti, mesto rođenja, mesto smrti, način i lik ubice bitni. 

"I zato često insistiramo na identitetu žrtve i identitetu ubice. Od suštinske je važnosti da ispričamo njihove priče koje ne smemo zaboraviti", ukazao je. 

Objasnio je da arhivska građa koja se čuva u Muzeju žrtava genocida broji nekoliko stotina hiljada dokumenata, a da značajnu celinu predstavljaju svedočanstva preživelih.

Arbutina je kazao i da je jedan od ciljeva muzeja da u doglednom periodu jednu od svojih publikacija posveti životu u logorima širom okupirane Kraljevine Jugoslavije i Evrope, ali i uopšte tom segmentu Drugog svetskog rata.

Upitan kako ocenjuje današnji izgled i koncepciju Memorijalnog centra u Jasenovcu, naveo je da mora pre svega da se razume istorijski kontekst nastajanja tog memorijalnog prostora, naglasivši da je memorijal u vreme SFR Jugoslavije neraskidivo bio povezan sa masovnim stratištem koje se nalazi na drugoj obali Save, u Donjoj Gradini, danas u Republici Srpskoj, kao i Memorijalnim muzejom na Kozari.

"Pomenuta tri lokaliteta činila su jedinstvenu celinu koja su na celovit i verodostojan način predstavljala tragediju Drugog svetskog rata i genocid počinjen nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom. Raspadom socijalističke Jugoslavije dolazi i do promena u kontekstualizaciji i prikazu Drugog svetskog rata", rekao je Arbutina.

Ukazao je da je isticanjem pojedinačnih priča i sudbina zamagljeno kolektivno stradanje jednog naroda, odnosno, kako kaže, srpskog.

"Danas, kada posetite muzej, a ukoliko niste istorijski potkovani, teško ćete steći utisak da su na tom prostoru tokom Drugog svetskog rata masovno stradali pripadnici srpskog naroda, a još teže će shvatiti istorijski kontekst i genocidnu politiku NDH, koja je na kraju dovelo do genocida počinjenog nad srpskim stanovništvom", poručio je on.

Komentarišući saradnju između muzeja i institucija u Hrvatskoj, a u cilju istraživanja i čuvanja istine o stradanju u Jasenovcu, Arbutina navodi da sve dok se ne negira genocid nad srpskim narodom i dok postoji volja da se tom problemu priđe objektivno, odgovorno i na naučnoj osnovi, da će muzej sarađivati sa svim relevantnim ustanovama.