Godišnjica proboja logoraša iz Jasenovca: Norveška bila ispostava ustaškog genocida

Istoričar i pisac Knut Flovik Toresen, koji je 2015. godine objavio knjigu "U Norvešku, u smrt", o ratnim zarobljenicima koji su bili deportovani u Norvešku, u logore smrti u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, rekao je da su "Srbi odvođeni u Norvešku kao robovi samo zato jer su Srbi". 

"Knjiga je svedočanstvo Nikole Rokića, koje je sam zapisao, a ja sam ga uobličio i smestio u širi kontekst. Nikola Rokić bio je oficir koji se nikada nije vratio u tadašnju Jugoslaviju. Deportovan je iz nemački okupirane Srbije u Norvešku, u junu 1942. i preživeo je neke od užasnih norveških logora tokom tri ili tri i po godine. Ostao je u Norveškoj, osnovao porodicu i manje-više bio je zaboravljen. Uspeo sam da obelodanim njegovu životnu priču", istakao je Toresen za RTRS. 

On je dodao da, prema informacijama kojima se raspolaže trenutno, u pitanju je 4.049 deportovanih zarobljenika, većinom Srba.

Grajf: Jasenovac je ogledalo okrutnog režima koji je postojao u tadašnjoj NDH

"95 odsto njih bili su Srbi. Poslati su iz okupirane Srbije i takozvane Nezavisne države Hrvatske. Kao što sam rekao, većinom su bili Srbi, ali ne smemo zaboraviti da je tu bilo i drugih naroda. Bili su deportovani da bi gradili puteve i pruge. Norveška je u to vreme bila okupirana od strane nemačke vojske. Nemci su po svaku cenu hteli da obnove putnu infrastrukturu, posebno u severnom delu Norveške gde je nedostajalo celokupne putne infrastrukture . Ti ljudi su poslati da budu robovi u Norveškoj. Na početku, to je bio dogovor između nemačkog upravnika u Norveškoj Josefa Terbovena i Augusta Majsnera – vođe SS-ovaca u Srbiji", istakao je pisac.

Rekao je i da "pošto nisu dobijali dovoljno radnika iz Srbije, u pomoć su pozvali ustaše i oni su im pomogli, slali su logoraše iz Jasenovca - 1.700 logoraša iz Jasenovca poslato je u Norvešku". 

Blagoje Jovović počivaće u Aleji zaslužnih građana u Beogradu

"I ti Srbi bili su sa Kozare, iz sela Mlaka, Jablanac, Jasenovac. To su bili isključivo Srbi koji su odvedeni u Norvešku da budu robovi samo zato jer su Srbi. U tom smislu, Norveška je bila ispostava ustaškog genocida. Moram da istaknem da su brojni Srbi koji su bili poslati u Norvešku bili partizani. Ali to je samo deo priče. To je priča koja je pričana tokom komunističkog perioda, kao deo uspostavljanja jugoslovenskog indentiteta, bratstva i jedinstva", objasnio je Torensen.  

Ispričao je i da "čim su muškarci iz Jasenovca poslati da kao robovi rade u Norveškoj njihovi članovi porodica, žene, deca i stariji članovi, odmah su ubijani u logoru Jasenovac". 

Hrvatska prvi put priznala genocid nad Srbima: Zvanični Zagreb ipak i dalje ćuti o Holokaustu

"To je bio način istrebljenja srpskog naroda. U prvoj godini u logorima su bili užasni uslovi. Prvi logoraši su u Norvešku poslati u junu 1942. godine i bili su raspoređeni u pet logora koje su vodili SS-ovci. Tako da su glavnokomandujući imali iskustva nacističkih logora. Uslovi u ovih pet logora u seevernoj Norveškoj bili su zastrašujući. Statistika smrtnosti, odnosno ubistava u logorima u prvoj godini bila je od 70 do 80 odsto. Umirali su od teškog rada, izgladnjivanja, smrzavali su se, umirali od bolesti, masovnih ubijanja, nasumičnog nasilja, nisu dobijani nikakvu medicinsku negu. Za njih su logoraši bili samo radna snaga, nisu tretirani kao ljudska bića. Logore u Norveškoj opisao bih kao logore smrti za robove", prepričao je potresnu ispovest norveški istoričar.