Dodik: Neprikosnovena imovina Republike Srpske je 49 odsto

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da su svi elementi neprikosnoveno na strani Republike Srpske, kada je reč o imovini.

"To što političko Sarajevo politizuje priču u vezi sa tim - njihov je problem", rekao je Dodik za "Srnu".

On je istakao da Republika Srpska ne može da prihvati niti da veruje Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine koji donosi političke mere.

"Taj sud nema nikakvo ustavno uporište da bi mogao da odlučuje o imovini. Ustavni sud kaže da to pitanje treba da se uredi na nivou BiH, a to bi faktički značilo da imovinu koja bi pripala entitetima oni dobijaju ponovo, iznova od BiH. Međutim, to je pitanje davno rešeno u Dejtonskom mirovnom sporazumu koji je i potvrdio BiH kao zajednicu dva entiteta koji čine procentualno 45:51 odsto teritorije".

Dodik je objasnio da je tih 49 odsto neprikosnoveno imovina koja pripada Republici Srpskoj, i ne može da bude predmet razmatranja Ustavnog suda, niti donošenja bilo kakvog zakona na nivou BiH.

"To je definitivno završena priča", naglasio je predsednik Republike Srpske.

Možete proganjati celu Republiku Srpsku, ali nećete dobiti njenu imovinu

Dodik je rekao da, s obzirom na to da su u FBiH od početka nezadovoljni tom pričom, međunarodna zajednica preko raznih visokih predstavnika i sudija Ustavnog suda BiH, pre svega stranaca, sa dva domaća Bošnjaka, pokušava to pitanje da gura i aktuelizuje na silu.

"To pokazuje da kao mi sad treba da rešavamo ono što je već rešeno Dejtonom i da ćemo se odreći imovine, navodno iz nekog političkog razloga, ili straha od te odredbe da se odluke Ustvanog suda moraju poštovati ili izvršavati, a ako odbijemo onda ćemo imati krivični progon.

"Možete proganjati celu Republiku Srpsku, ali nećete dobiti imovinu Republike Srpske",  poručio je.

Dodao je da sve što se dešava u FBiH u vezi sa ovom temom, više je povod da na videlo izađu neke unutrašnje nesuglasice sa kojima, kako je naglasio, on nema ništa osim da pojasni temu u vezi sa imovinom.

On je dodao da su unutrašnji odnosi u okviru "osmorke" njihova stvar, te da se sada fabrikuju neke stvari koje pokušavaju da predstave kao glavne.

"Kakvi će odnosi biti među njima - njihova je stvar, mi imamo dogovorene smernice oko vlasti na nivou BiH i mislim da one nisu ugrožene, a prigovori koje oni imaju u vezi sa nepokretnom imovinom aposlutno ne stoje. Imovina nije ni predmet dogovora, niti smernica i ne postoji nijedna reč o tome, jer se nismo mogli ni dogovoriti oko toga, mada nismo ni pregovorali", pojasnio je Dodik.

On je naglasio da Republika Srpska, u svakom slučaju, ostaje posvećena pitanju imovine i smatra da je to pitanje rešeno u Dejtonskom sporazumu i Ustavu, odnosno odredbama koje govore da samo ono što je izričito dato Ustavom BiH kao pravo BiH pripada BiH.

Sve ostalo je na prisilan način kako od visokih predstavnika, tako i Ustavnog suda, otimano Republici Srpskoj i stavljeno u kontekst vanustavnih rešenja, bez obzira što oni pokušavaju da se sakriju iza tih autoriteta kao što je Ustavni sud koji je, kako je naveo, pre svega, politički inkvizicijski sud koji nikakve veze nema sa ustavnim pravom.

"To nije sud koji brani ustavni poredak, već ga obezvređuje i to smo mogli da vidimo nekoliko puta", istakao je Dodik.

Republika Srpska neće prihvatiti nijednu odluku Kristijana Šmita

Što se tiče Republike Srpske, rekao je Dodik, očekuje se uskoro stav Veća naroda, jer je to proces koji ima pravnu proceduru.

"Nažalost, Bošnjaci će uvek pokušati da blokiraju u Domu naroda potvrdu odluke Narodne skupštine, ali mi ćemo to da ispoštujemo, sačekaćemo da se sve završi, ali imovinu kako god i šta god oni pokušavali prezentovati nećemo dati. Kristijan Šmit nema nikakvo ovlašćenje, niti legitimitet da bilo šta radi jer on nije visoki predstavnik. Republika Srpska neće prihvatiti nijednu njegovu odluku šta god on uradio i šta god doneo", naglasio je.

Predsednik Republike Srpske poručio je da će institucije i vlast Srpske u ovoj godini biti usmereni, pre svega, na očuvanje socijalne stabilnosti, radnih mesta, privrednog rasta, pojačane investicije u energetski sektor i infrastrukturne projekte poput izgradnje puteva i bolnica.