"Kulturno nasleđe" Džafera Deve: Ratni zločin kao poželjno ponašanje

Tokom albanske vlasti na Kosovu i Metohiji, od 1941. do 1944. godine, proterano je gotovo sto hiljada Srba, oko 10.000 je ubijeno, a njihova imovina je opljačkana ili uništavana, podseća istoričar Milan Koljanin u razgovoru za RT Balkan. 

"U svemu tome istaknutu ulogu je imao i Džafer Deva, koji je od pre rata bio poverenik nemačke vojne obaveštajne službe", upozorava Koljanin na vest da su prištinske vlasti izdvojile 300.000 evra za obnovu kuće ovog nacističkog zločinca.

Na ovu informaciju juče je reagovao i Muzej žrtava genocida, a direktor ove ustanove Dejan Ristić upozorio je ambasadore SAD, Nemačke, Izraela i Švedske da se obnovom Devine kuće otvoreno glorifikuje jedan od osvedočenih ratnih zločinaca tokom Drugog svetskog rata.

Ristić je poslao pisma na adrese četiri ambasade, kao i šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji.

U njemu je naveo, kako je saopštio Muzej žrtava genocida,  da "čitav ovaj postupak predstavlja pokušaj zasnivanja procesa pomirenja među albanskom i drugim nealbanskim zajednicama (u ovom slučaju, srpskom, romskom i jevrejskom) na činjenici da je za uzor skladnog, tolerantnog i mirnog međuetničkog života na području AP Kosovo i Metohija izabrana ličnost čija su dela tokom Drugog svetskog rata bila sve samo ne pokretačka sila dijaloga među zajednicama".

Nezabeleženi slučaj u Evropi

Muzej žrtava genocida navodi da očekuje da sve relevantne države i međunarodne organizacije reaguju na otvorene revizionističke postupke privremenih vlasti u Prištini, a potonje poziva da objasne da li ovim činom žele da poruče kako ratni zločini počinjeni nad Srbima, Romima, Jevrejima i drugim nealbancima zapravo nisu zločini već poželjan oblik ponašanja.

Ističe se i da se radi o do sada nezabeleženom slučaju u Evropi, da se obnavlja kuća koja se vezuje za ratnog zločinca.

"Sada već potpuno očigledna i zabrinjavajuće istrajna namera privremenih vlasti u Prištini sa ciljem neskrivene glorifikacije najozloglašenijih ratnih zločinaca koji su svoja zlodela vršili nad pripadnicima srpskog, romskog i jevrejskog naroda, kao i drugim ne-Albancima na području Kosova i Metohije tokom Drugog svetskog rata, predstavlja nedopustiv proces koji iziskuje javnu osudu", piše u saopštenju.

Direktor Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof izjavio je za Tanjug, reagujući na najave iz Prištine, da se ova institucija dosledno protivi renoviranju kuće Džafera Deve, kao i da počasti koje su mu dodeljene šalju užasnu poruku i strašno vređaju sećanje na njegove brojne žrtve.

U ranijoj izjavi za RT Balkan, Zurof je ocenio kao veoma razočaravajuće najave da će kuća nacističkog kolaboracioniste biti obnovljena.

Tri ulice, plakat i "kulturna baština"

Taj projekat već je jednom zaustavljen početkom februara prošle godine.

Partner privremenim prištinskim vlastima na rekonstrukciji Devine kuće tada je bio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Evropska unija, koji su se posle oštre reakcije srpskog Ministarstva kulture, Muzeja žrtava genocida i Centra "Simon Vizental", povukli iz obnove.

U zajedničkom saopštenju, UNDP i EU izvinili su se jer su zanemarili istorijsku pozadinu kada su najavljivali obnovu kuće kao kulturnog nasleđa. 

Oglasio se tada i ministar kulture tzv. Kosova Hajrula Čeku navodeći da se obnavlja "spomenik", a ne istorija Džafera Deve. Njegove reči preneo je u svom izveštaju i Rojters, čiji se reporter na licu mesta uverio da Džafera Devu "u Mitrovici i danas pamte", da je na nekoliko metara od kuće, zid ukrašen fotografijama "istaknutih ljudi" iz grada, uključujući Devu i premijera u ratnoj vladi Redžepa Mitrovicu.

Novinar Rojtersa prošao je kroz tri ulice nazvane po Devi na Kosovu i Metohiji, uključujući i jednu u Prištini nekoliko stotina metara od nemačke ambasade.

Idemo dalje

Da privremene prištinske vlasti neće tako lako odustati od svog "kulturnog nasleđa" Hajrula Čeku je nagovestio odmah po obustavljanju ovog projekta.

U intervjuu je poručio da radi na nastavku obnove Devine kuće i da taj projekat treba da bude završen uz podršku međunarodne zajednice, ali i samog nemačkog ambasadora Jorna Rodea, koji je javno osudio obnovu.

Evropskoj uniji i diplomatama je potrebno vreme da razjasne svoje dileme, uveravao je tada Čeku i istakao da istorijsku debatu treba prepustiti profesionalcima, a da "istorijski spomenik" treba zaštititi.

Zaključio je da bi bio "opasan presedan da se zbog mračne istorije ne obnovi kulturna baština".

Inače, kuća Džafera Deve nalazi se na listi zaštićenih spomenika kulturnog nasleđa privremenih prištinskih institucija.

Velikoalbanski državni projekat

Istoričar dr Milan Koljanin kaže za RT Balkan da ocena istorijske uloge Džafere Deve u prvom redu zavisi od pogleda na njegov osnovni politički cilj: stvaranje velike albanske države koje bi svojim granicama obuhvatala Albaniju, delove Srbije, odnosno Kosovo i Metohiju i deo Raške oblasti, delove Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke.

"Ovaj cilj je velikim delom ostvaren tokom Drugog svetskog rata, prvo pod patronatom fašističke Italije, a posle njene kapitulacije septembra 1943, pod zaštitom nacističke Nemačke. Danas se ujedinjenje Albanije sa Kosovom i Metohijom sasvim otvoreno ističe kao politički cilj ne samo u Prištini, nego i u Tirani pri čemu se aspiracije na ostale pomenute oblasti zvanično uglavnom izostavljaju. Stoga se Devino delovanje na stvaranju velike albanske države u albanskoj javnosti ne smatra spornim. Ipak, i u albanskoj javnosti se ističe da je on bio saradnik nacista", kaže Koljanin.

On dodaje da se mora istaći da je velikoalbanski državni projekat tokom Drugog svetskog rata ostvarivan masovnim nasiljem i progonom pre svega srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kao i Holokaustom, koji je ostvarivan saradnjom nemačkih okupacionih i lokalnih albanskih vlasti.

"Gotovo sto hiljada Srba je proterano, a oko 10.000 je ubijeno tokom albanske vlasti na Kosovu i Metohiji u periodu od 1941. do novembra 1944, njihova imovina je opljačkana ili uništavana. U svemu tome istaknutu ulogu je imao i Džafer Deva, koji je od pre rata bio poverenik nemačke vojne obaveštajne službe. On je bio na čelu opštinske uprave u Kosovskoj Mitrovici, koja je bila u sastavu nemačkog okupacionog područja u Srbiji. U Novom Pazaru je formirao odbor Albanskog saveza na čelu sa Aćifom Bljutom (Hadžiahmetovićem) preko kojeg je vršena intenzivna albanizacija lokalnih muslimana", objašnjava Koljanin.

Hleb i so

Deva je aprila 1941. dočekao nemačke okupacione trupe sa hlebom i solju, navodi naš sagovornik, i formirao je lokalnu albansku žandarmeriju.

"Holokaust na Kosovu i Metohiji otpočeo je upravo u Kosovskoj Mitrovici deportovanjem lokalnih Jevreja, kao i Jevreja iz Novog Pazara i Sjenice sredinom marta 1942. Pre toga su bili izloženi prisilnom radu, ponižavanju i pljački što su organizovale lokalne albanske vlasti, po naređenju Deve. Jevreji su iz Kosovske Mitrovice deportovani u Jevrejski logor Zemun na Beogradskom sajmištu i ubijeni u kamionu-gasnoj komori. Među njima je bio i ugledni mitrovački lekar Nehamija Šenfajn, kojem je Deva garantovao bezbednost i za to uzimao novac od njega. I pred toga, dr Šenfajn je sa ženom i dve kćerke deportovan u logor na Sajmištu i ubijen", kaže Koljanin.

Ukazuje i da je Deva bio aktivan u vrbovanju Albanaca za devetu četu nemačke diverzantske divizije "Brandenburg", zatim za zloglasni puk "Kosova" koji je po njegovom nalogu počinio brojne zločine ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i u Albaniji.

"Kao poverljiv čovek nacista ušao je u albansku vladu kao ministar unutrašnjih poslova posle kapitulacije Italije septembra 1943. Bio je na čelu Druge prizrenske lige osnovane 19. septembra 1943. koja je proklamovala cilj formiranje velike Albanije u čijem sastavu bi bili i Skoplje, Sjenica i Tuzi kraj Podgorice", navodi Koljanin.

Ovaj istoričar podseća da je  Deva aktivno radio na formiranju 21. SS divizije "Skenderbeg", čiji komandni kadar su činili Nemci, a vojnički sastav Albanci, kao i da je jedna od prvih akcija divizije je bilo hapšenje Jevreja u Prištini po spiskovima lokalnih albanskih vlasti.

"Njih 440 je pohapšeno 14.maja 1944. i deportovano u logor u Zemunu na Beogradskom sajmištu, odakle su posle nešto više od mesec dana deportovani u nacistički logor Bergen Belzen. Posle oslobođenja Kosova i Metohije, Deva je otišao Austriju (Kicbil), a po okončanju rata je živeo u Egiptu. Konačno je otišao u Sjedinjene Države i umro je u San Francisku 1978", kaže Koljanin.

Devina galerija pored muzeja holokausta

Na sajtu Južne Mitrovice može se više pročitati o kakvom je arhitektonskom biseru reč kada je u pitanju ova kuća, toliko važna za kulturu podeljenog grada na Ibru.

Sagradio je austrijski arhitekta, čije se ime ne navodi, 1930. godine za potrebe "najistaknutije ličnosti ovog kraja" Džafera Deve.

Po stilu gradnje, kuća pripada modernoj zapadnoevropskoj arhitekturi, navodi se dalje, i jedna je od prvih ovog stila u Mitrovici ali i na Kosovu i Metohiji uopšte.

U februarskom razgovoru za "Telegrafi" potpredsednik Lige istoričara Mitrovice Enis Keljmendi, uz oštre proteste što je stopiran projekat rekonstrukcije Devine kuće i opažanja da se radilo o "istaknutom političaru" koji je vodio "albanski rat" sa idejom da otrgne svoj napaćeni narod iz kandži srpskih i jugoslovenskih vlasti, pomenuo je da je i kuća jevrejskog hirurga u Mitrovici sagrađena u istom zapadnoevropskom stilu.

On je tada izneo ideju koja bi teško mogla drugačije da se odredi nego kao morbidna. Predložio je da se Devina kuća koristi za simpozijume o "našoj istoriji" i kao galerijski prostor, a da se obnovi i kuća jevrejskog hirurga i da bude "muzej holokausta".