Srbija bi u EU na pogrešna vrata: Šta nam zamera Picula

Mnogo uslova, malo napretka, nula smisla - tako se može sažeti izveštaj evropskog moralnog nadzornika za Srbiju Tonina Picule, koji će se sutra naći pred poslanicima Evropskog parlamenta. U ovom partijskom biltenu za briselski kružok smenjuje se red zabrinutosti sa redom poziva i osuda, pa na kraju opet pozivi sa još više zabrinutosti. U jednoj rečenici - u Srbiji vlast još uvek ne sprovodi (baš) svaki zahtev EU, a to je jasan znak da je demokratija u dubokoj krizi. I da nismo ni blizu ulaska u briselsko carstvo. 

U još jednom pokušaju pretvaranja geopolitičkih problema u moralne eseje, Picula je ukazao na glavne prepreke koje Beograd mora da savlada ako želi u EU - mora da unapredi dijalog vlasti i opozicije, sprovede reformu vladavine prava, neutrališe korupciju, odrekne se Kosova i Metohije, a naročito da uskladi spoljnu politike Srbije sa spoljnom politikom EU. Srpski rečeno - da uvede sankcije Rusiji. 

Prema Piculinom tekstu, EP izražava duboku zabrinutost zbog stanja u kojem su ovde demokratija i vladavina prava. Stoga, EP izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti, kao što su pitanje građanskih sloboda, podele vlasti, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima i odgovornosti.

"Pozdravlja se humanitarna podrška Ukrajini od strane Srbije i prima k znanju prodaja municije u vrednosti od 800 miliona evra za potrebe Ukrajine, a na osnovu obostrano korisnog sporazuma", navodi se u izveštaju. 

Naglašava se potreba da se ispita u kojoj je meri korupcija dovela do smanjenja bezbednosnih standarda i doprinela tragediji na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 16 građana. Takođe, Picula u svom izveštaju "izražava žaljenje zbog kašnjenja u reakciji i utvrđivanju odgovornosti od strane srpskih vlasti, sporog toka istrage i nedostatka transparentnosti nakon tragedije".

Srbija se kritikuje i zato što "nije bolje reagovala" na studentske proteste. U tom duhu poziva ovdašnju vlast da istraži upotrebu "nezakonite tehnologije", u narodu poznate kao zvučni top. Osim upotrebe zvučnog topa, osuđuje se i zloupotreba ličnih podataka radi odmazde prema mirnim demonstrantima i poziva tužilaštvo da podigne optužnice protiv onih koji su napadali ili podsticali nasilje na demonstracijama. Ono što duboko brine EP jeste to da su bezbednosne službe, tvrdi Picula, bile uključene u zastrašivanje i nadzor demonstranata.

Picula sugeriše EP da odbaci optužbe da su EU i neke njene članice bile umešane u pripremanje obojene revolucije, a posebno osuđuje to što su zbog ovih tvrdnji neki građani EU hapšeni i proterivani. Brinu ih i brojke koje pokazuju koliko je onih koji bivaju zadržani na granici sa Srbijom. 

Picula izražava nadu da će Srbija "pokazati ozbiljnu posvećenost" evropskom putu, što prevedeno na francuski sa briselskim akcentom, znači - odreknite se južne srpske pokrajine i Rusije. Između redova, i razuma. 

Sloboda medija je, naravno dodatno pogoršana. Zato Srbiju, s jedne strane pozivaju da unapredi pluralizam, ali s druge osuđuju "otvaranje kancelarije RT (ranije Raša Tudej) u Beogradu i pokretanje servisa vesti na srpskom jeziku putem njihovog internet-portala".

Izgleda da je izvestilac izvestioca zakazao - jer od decembra 2024. RT Balkan nije samo portal. Sad i putem malih ekrana kvarimo omladinu anti-EU narativom.