Praksu gašenja ruskih medija u Srbiji ne podržava gotovo niko. Prema rezultatima istraživanja koje je za potrebe RT Balkan uradila Nova srpska politička misao, praksu gašenja ruskih medija kao što se to čini na Zapadu podržava svega 2,4 odsto građana, dok se 83,7 odsto protivi tome.
Istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzroku od 1.100 ispitanika iz Srbije, bez Kosova i Metohije, a obavljeno je krajem decembra prošle godine.
"Nalaz je iznenađenje i za nas koji godinama radimo ovakva istraživanja i poznajemo raspoloženje građana Srbije", kaže rukovodilac istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović u izjavi za RT Balkan.
"Od kako radimo ankete, nikada se do sada nije desilo da imamo tako mali procenat ispitanika koji se zalažu za nešto ili protive nečemu. Praktično bi se moglo reći da niko u Srbiji ne podržava praksu gašenja ruskih medija koju imamo i gledamo na Zapadu. Čak ni oni koji su pro-zapadno i pro-EU nastrojeni. To pokazuje suštinski dubinsko pro-demokratsko i slobodarsko raspoloženje građana Srbije bez obzira na njihova politička opredeljenja", ističe Vukadinović.
Dodaje i da je procenat od oko dva odsto onih koji su za gašenje ruskih medija u Srbiji, gotovo četiri puta manji od procenta onih koji se zalažu za uvođenje sankcija Rusiji.
Takvih je 8,30 odsto, dok se 80 odsto građana Srbije protivi uvođenju sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini – to je apsolutno apsolutna većina, naglašava Vukadinović.
"Važno je naglasiti da to nije samo većina, to nije ni dvotrećinska većina, koja je 66 odsto, nego apsolutno apsolutna većina. Dobijeni podaci, po pitanju raspoloženja građana kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, ne razlikuju se mnogo od procenata koje smo dobili kada smo prvi put postavili ovo pitanje u maju, junu. Tada je oko 82 odsto građana bilo protiv sankcija Rusiji, ali zanimljivo je da je broj onih koji podržavaju sankcije nepromenjen i tada i sada – osam odsto. Uz svu nekada blagu, a nekada i malo drastičniju propagandu u pravcu uvođenja sankcija procenti su ostali gotovo nepromenjeni", naglašava Vukadinović.
On dodaje da ne samo da se 80 odsto građana Srbije protivi sankcijama, nego i kada je pitanje malo zaoštreno: da li ih treba uvesti ukoliko bi nam EU zapretila sankcijama ako to ne učinimo, procenat i dalje ostaje većinski. Ni po cenu uvođenja "kaznenih" sankcija Srbiji 59,6 odsto građana Srbije ne bi podržalo sankcije Rusiji, dok bi takav potez srpske države podržalo u ovom slučaju 16,7 odsto ispitanika.
Ko je odgovoran za rat?
"Pitanje odgovornosti za sukob u Ukrajini, takođe dosta govori o raspoloženju naše javnosti. Praktično 60 odsto građana Srbije za sukob krivi NATO, a Rusiju i Ukrajinu svega 7,2 odsto, odnosno 8,5 odsto građana Srbije. To pokazuje kako građani Srbije vide savremene svetske geopolitičke procese", napominje Vukadinović.
Kada je reč o ishodu sukoba na istoku Evrope, odnosno o tome ko će pobediti u ovom konfliktu, javno mnjenje podeljeno je između onih koji kažu niko ili nemaju stav (50,8 odsto) i onih koji misle da će pobediti Rusija (40 odsto).
Zanimljivo je i da, iako se radi o malim procentima, više je ispitanika koji veruju da će pobediti Zapad (7,6 odsto), nego onih koji misle da će pobednik biti Ukrajina (1,6 odsto).
Na pitanje šta misle o tome šta će naša vlast uraditi u narednom periodu povodom geopolitičke situacije u vezi sa sukobom u Ukrajini, najviše građana Srbije smatra da će ostati na trenutnoj poziciji neutralnosti (43,8 odsto), nema stav o tome njih 37,3 odsto, dok 18,9 odsto smatra da će ipak na kraju uvesti sankcije Rusiji.