Može li Crna Gora, na mala vrata, ipak dobiti novu vladu bez izbora?

Da li su sva vrata za formiranje nove vlade Crne Gore i okončanje političke krize u koju se ova zemlja sve više zaglibljuje zatvorena tri dana pred Božić, ili je ipak, barem jedan prozor ostao otvoren?

Iako su učesnici pregovora iz skupštinske većine u sredu bili izričiti da „nove vlade neće biti“, Boško Vukićević, politički analitičar iz Podgorice smatra da „mala šansa za nastavak pregovora ipak postoji i da sva vrata nisu zatvorena“.

„Ne bih isključio mogućnost da se u narednih nekoliko dana ipak pojavi još neki pokušaj dodatnih pregovora da se vidi da li bi se moglo nešto učiniti i da li postoji mogućnost da se ta vlada ipak formira. Svakako, formiranje nove vlade u ovom trenutku je od krucijalnog značaja iz razloga kako bi ona organizovala prve slobodne izbore u Crnoj Gori.  Kao što znamo, tokom perioda, da je tako nazovemo diktature DPS-a, slobodnih izbora nije bilo, jer ni birački spiskovi nikada nisu bili regularni. Nova vlada bi bila značajna ipak zbog te činjenice“, kaže za RT Balkan Vukićević.

Od dodaje da pregovori koji su održani u sredu, u tom ključnom danu, možda nisu bili dovoljno dobro pripremljeni, ili, s druge strane, da neki od aktera možda nisu bili dovoljno iskreni u procesu pregovaranja odnosno, da su bili dobro pripremljeni ali su neke strane kasnije pogazile to što su ranije obećale.

Kome odgovaraju novi izbori?

Ukoliko ipak dođe do prevremnih parlamentarnih izbora, Vukićević misli da će oni u ovom trenutku najviše odgovarati novoj političkoj snazi, Pokretu „Evropa sad“.

„Oni su tek formirani, imaju veliku popularnost možemo reći, jednim delom, i na nekoj populističkoj priči. Oni bi taj talas popularnosti sigurno mogli iskoristiti na narednim izborima ako bi oni bili održani u nekom bliskom periodu. U određenom delu ti izbori bi odgovorili i DPS-u. Oni jesu u padu koji je nazaustavljiv, međutim, neki bliski izbori bi omogućili toj stranci neku vrstu političkog preživljavanja. Najmanje bi ti izbori odgovarali upravo ovim snagama koje, kako se čini, na neki način sabotiraju sastavljanje nove vlade“, kaže Vukićević.

Inače, posle propalih razgovora i pregovora koji su u Podgorici održani u sredu, 4. januara, za sada nesuđeni mandatar Miodrag Lekić, lider DEMOS-a bio je izričit:

„Nove vlade neće biti“.

„Mnoge snage poražene na izborima u avgustu 2020. godine obradovaće se tome što vlada neće biti sastavljena. Učinio sam da sve bude javno, i to je princip koji je realizovan. Uspeo sam da zadržim dostojanstvo zemlje, da se o njenoj vladi odlučuje u Crnoj Gori. Treće, rekao sam da će vlada biti ozbiljna ili je neće biti. Neće je biti, a ko je bio ozbiljan nek građani protumače“, rekao je Lekić, ne ostavljajući u svojoj izjavi neku veću mogućnost da razgovori ipak budu nastavljeni.

Ni Andrija Mandić, jedan od lidera Demokratskog fronta nije u sredu popodne, kad je postalo izvesno da dogovora nema, bio veći optimista.

„Mislimo da bi predsednica Skupštine Danijela Đurović i predsednik države Milo Đukanović trebalo da naprave dogovor kako bi istog dana bili raspisani i parlamentarni i predsednički izbori“, rekao je Mandić.

On je pojasnio da je u sredu trebalo da se realizuje raniji dogovor da se potpisima poslanika zakaže sednica Skupštine na kojoj bi bila izabrana 44. vlada, ali da SNP i URA nisu bili spremni na takav dogovor i da su na sastanku od tih stranaka stigli novi uslovi.

"Niko nije 'prevario' URU i SNP kao DF. Od 20 ministarstava, dobili su 10, uključujući MUP, Ministarstvo odbrane, MVP, direktora ANB-a, policije i VOA. P.S. Tačno je da oko šverca cigara nismo pričali, to će morati sa GST-om", poručio je tog dana Milan Knežević, jedan od lidera DF, na Tviteru.

Analitičar Boško Vukićević smatra da je prevashodna odgovornost, krivica za propast pregovora, na strani onih koji u sredu nisu potpisali to što je trebalo da se potpiše.

„Ako je ranije bio neki dogovor da je prekjuče trebalo da se potpiše sporazum o sazivanju sednice Skupštine gde bi se formirala nova vlada, sam taj tehnički deo,  manjak tih potpisa  jasno stavlja odgovornost na tu stranu. Kako se vidi situacija spolja, odgovornost je na onima koji nisu potpisali, a to su SNP i URA“, kaže Vukićević.

Zdravko Krivokapić, bivši premijer i funkcioner Demohrišćanskog pokreta izjavio je u sredu da je  jasno da on „nije bio prepreka jedinstvu tzv. parlamentarne većine, već pojedini njeni djelovi koji od 30. avgusta varaju i obmanjuju jedni druge“.

Poziv na nastavak dijaloga

Istog dana, i pored kraha pregovora, Socijalistička narodna partija, na čelu sa Vladimirom Jokovićem, pozvala je predstavnike svih pobjedničkih saveza od 30. avgusta 2020. godine da se nastavi dijalog o formiranju nove Vlade Crne Gore.

„Sva javnost u Crnoj Gori zna kakvo nam je bilo iskustvo sa formiranjem Vlade Zdravka Krivokapića i koliko su građani Crne Gore imali štete zbog toga što je prilikom dogovaranja o Krivokapićevoj vladi mnogo toga ostalo nedefinisano.

SNP više nikada neće ponoviti takvu grešku i nećemo prihvatiti nikakav predlog koji ne obuhvata precizni plan i dogovor oko toga na kojim principima, oko kojih prioriteta i sa kojim ciljevima se formira Vlada u kojoj ćemo mi učestvovati. Onog momenta kada se dogovori precizni i detaljni plan rada i programa Vlade, SNP će biti prvi koji će da podrži zakazivanje sjednice Skupštine na kojoj bi se birala nova Vlada“, saopšteno je u sredu uveče iz SNP-a.

Oni su dodali da „obavještavaju sve one koji napadaju SNP, da SNP nikada nikoga nije ucjenjivao, kao i da nikada neće pristati ni na čije ucjene“.

"Oni kojima se žuri neka objasne javnosti i to kakva je to muka pa da Vlada mora da se formira do 19. januara. Zašto ne bi bila formirana 20. ili 21. januara? Poručujemo im da 19. januar nije nikakav obavezujući rok i da će Vlada biti formirana onda kada dogovorimo sve detalje oko funkcionisanja te Vlade a mi želimo da to bude što prije i to svakako prije 19. januara", naveo  je SNP.

"Tako postupaju i rade odgovorni ljudi i ozbiljni političari i SNP će se držati takvog pristupa u razgovorima oko pravljenja nove Vlade. Dakle, prvo potpisivanje koalicionog dogovora o formiranju Vlade potom sjednica Skuštine na kojoj će biti izabrana Vlada", saopštio je SNP uz apel mandataru Miodragu Lekiću da pozove na nastavak razgovora kako bi se „izbjegla šteta zbog nepostizanja dogovora“.

Analitičar Boško Vukićević kaže da treba sačekati još nekoliko dana i videti da li postoji mogućnost za nastavak pregovora, a ako do toga ne dođe, doći će do „nepovoljnog sleda događaja u smislu što će morati da se organizuju prevremeni izbori.

„To nije u svakom slučaju loša vest, ali je loša u smislu da bez čišćenja biračkih spiskova ti izbori neće biti do kraja regularni. Da li će biti organizovani istog dana kad i predsednički ostaje da se vidi, nepovoljna okolnost jeste što još uvek nije došlo do obnavljanja rada Ustavnog suda, pa će i rezultati izbora biti diskutabilni, jer, ako nema Ustavnog suda, ko će ih potvrditi? Teško je predvideti kakav će biti dalji razvoj situacije“, kaže Vukićević. 

Prethodnih dana oglasile su se i neke zapadne ambasade u Podgorici, kao i Tanja Fajon, dugogodišnja poslanica Evropskog Parlamenta  navodima da ne bi „bilo dobro da se izvršna vlast formira na temelju  vrlo upitnih promena Zakona o predsedniku“.

„To su izjave na koje smo već navikli. One su grubo mešanje u unutrašnju politiku naše zemlje. Ambasade ne bi, po prirodi stvari trebalo, da se u te stvari mešaju, ali, oni to rade. Građani su se na to navikli a na političkim partijama je da se odupru tom trendu“, zaključuje Vukićević.