Napadi na Srbe na KiM na svaka 63 sata, Beograd priprema diplomatsku ofanzivu

Nakon što je Kfor odbio zahtev za povratak srpskih snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju, zvanični Beograd će kod ključnih zapadnih centara moći insistirati na davanju dodatnih garancija da će životi i imovina Srba u pokrajini biti zaštićeni.

Reč je o diplomatskoj ofanzivi kojom će se konstantno ukazivati na opasne posledice destruktivne politike premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija, zasnovane na narativu da su "Srbi krivi za sve" i da je čak i pucati u srpsku decu - "normalno", pišu "Novosti".

Prema evidenciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srbi, njihova imovina i svetinje tokom 2021. godine bili su na meti napada 128 puta, a taj broj je tokom prošle godine dodatno porastao, pa je zabeleženo čak 150 incidenata. 

"To znači da je beležen jedan napad na svakih 2,62 dana. U satima, jedan atak na svaka 63 sata", napominje list i dodaje da je od dolaska Kfora na KiM, srpsko i drugo nealbansko stanovništvo izloženo konstantnom progou, te da je čak 312 naselja etnički očišćeno.

U Gnjilanu, Prizrenu i Prištini je očigledno potpuno nestajanje srpskog naroda za svega pet godina, od 1999. do Martovskog pogroma 2004. godine. 

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je da je odgovor Kfora o povratku srpskih bezbednosnih snaga na KiM politička odluka i da Misija etnički motivisane napade na Srbe ne vidi kao ugrožavanje mira i stabilnosti.

Kfor smatra da bi tim napadima trebalo da se bave policija tzv. Kosova i Euleks pre njih, a da bi oni trebalo da reaguju samo kada je reč o nekim većim incidentima, istakao je on za Tanjug.

"Ne treba sumnjati da Kfor ima kapacitete da sačuva mir i bezbednost, ali je pitanje ko to narušava i čije je sigurno okruženje ugroženo. Kfor se ponaša na način kao da Srbi ugrožavaju mir i sigurnost. Ranije su se ponašali drugačije, bili su značajnije prisutni, imali su veći broj pripadnika na kritičnim mestima. Procenili su na osnovu političke želje da je na KiM situacija bolja, da je veća demokratija", naveo je Drecun.

Drecuna posebno zabrinjava to što se u odgovoru Beogradu kaže da je Kfor taj koji čuva red i poredak, a pitanje je koji poredak čuvaju - da li onaj u kojem prihvataju nezavisnost "Kosova", postojanje vojske lažne države i dozvoljavaju vežbe koje Rezolucija 1244 SB UN ne podrazumeva.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazao je da se Kfor u odgovoru pozvao na Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN u delu koji govori o tome da se nisu stekli uslovi za povratak srpskih snaga, odnosno da to nije potrebno jer je Misija kadra da obezbedi mir.

"Sada to treba da pokažu i na terenu i na tome će Beograd insistirati u narednom periodu. Naravno, tu su ključne adrese Vašington, Brisel i ostali zapadni faktori, koji moraju da daju dodatne garancije da će naš narod na Kosovu i Metohiji biti bezbedan", rekao je Graovac i zaključio da Zapad mora da izvrši pritisak na Kurtija i Prištinu da prestane atmosfera lična i lova na Srbe.