Administracija Donalda Trampa sprovodi tajnu kampanju deportacije migranata iz Sjedinjenih Američkih Država u treće zemlje – uključujući i one sa kojima deportovani nemaju nikakve veze. Među svega sedam država koje su pristale da prime prognane strance našla se i lažna država Kosovo. Ali ne bez uslova – preuzeće tuđu brigu u zamenu za podršku svojoj agendi nezavisnosti.
Američki diplomatski dokumenti, u koje je "Njujork tajms" imao uvid, pokazuju da su zvaničnici iz Vašingtona tokom marta i aprila vodili višenedeljne pregovore sa prištinskim vlastima, tražeći da tzv. Kosovo primi do 50 migranata uključujući državljane azijskih i afričkih zemalja. Konačna saglasnost Prištine stigla je 12. maja, ali uz uslov: da Sjedinjene Američke Države nastave da lobiraju za međunarodno priznanje Kosova.
U dokumentima se navodi da je Priština insistirala da među deportovanima budu pre svega žene i deca i stavila im do znanja da je "odluka bila teška" zbog mogućih političkih posledica u samom vrhu kosovske vlasti.
Pored prištinske vlasti, "da" Trampovoj administraciji rekla je i Kostarika i u februaru primila oko 200 osoba. Zauzvrat je tražila od SAD pomoć kako bi integrisala deportovane u društvo. Ruanda je u aprilu primila jednog Iračanina, a uz njega i 100.000 dolara. Nakon toga stiglo joj je još deset migranata.
Oko pet miliona dolara dobio je El Salvador pošto je prihvatio više od 200 Venecuelanaca optuženih da su članovi bandi. I smestio ih u zatvor sa najvišim stepenom bezbednosti. Panama je prihvatila oko 300 osoba iz Afrike i Centralne Azije, smestila ih prvo u hotel, a oda poslala kući. Oni koji nisu hteli da se ukrcaju na let ka svojim matičnim zemljama prebačeni su u kamp u džungli. Nakon što su advokati podneli tužbu protiv panamske vlade – pušteni su. Sa Trampom po ovom pitanju odlučili su da sarađuju još Gvatemala i Meksiko.
Američke diplomate, prema pisanju "Njujork tajmsa", razgovarali su sa najmanje 29 zemalja u Evropi, Latinskoj Americi, Africi i Aziji. Pored toga Stejt department je dao uputstvo diplomatama u inostranstvu da se obrate na adresu još najmanje 29 zemalja, od kojih je većina u Africi. Među 51 zemlje sa kojima se razgovaralo na ovu temu, a nisu, bar za sada prihvatili Trampov plan, su i Ukrajina, Libija, Kambodža, Sirija, Egipat, Gruzija, Moldavija, Mongolija...
Srbije, kao ni drugih balkanskih zemalja za koje je "Blumberg" u junu tvrdio da ih Trampova administracija pritiska da prihvate migrante deportovane iz SAD, nema na listi.
Da je pisanje "Blumberga" netačno skrenuo je tada pažnju direktor organizacije "Srbi za Trampa" Aleksandar Saša Jovičić.
"Ja sam upoznat sa ovom stvari, i ovo je čista laž", napisao je na Iksu.
Deportovane osobe ne šalju se samo u zemlje svog porekla, već i u države sa kojima nemaju nikakvu pravnu ni etničku vezu. U nekim slučajevima, ljudi se deportuju u države u kojima su sukobi ili u one zemlje koje su poznate po kršenju ljudskih prava. A sve u cilju da se, kako kažu u američkom Ministarstvu za unutrašnju bezbednost, pošalje poruka onima koji su u SAD ilegalno – da mogu biti deportovani bilo gde.
Vrhovni sud je početkom nedelje presudio da Trampova administracija ima pravo da deportuje ljude u zemlje koje nisu njihove matične države.