Čini se da tokom dugog i neravnopravnog partnerstva Evropske unije i NATO-a, EU nikada nije bila u podređenijem položaju u odnosu na zapadni vojni pakt.
O tome govori i 13. tačka zajedničke deklaracije koja je juče potpisana u Briselu, u kojoj je istaknuto da se "njenim potpisivanjem podstiče što potpunije uključivanje NATO saveznika koji nisu članovi EU u njene inicijative, i obrnuto, što potpunije učešće članica EU koje nisu deo Severnoatlantskog pakta u njegovim inicijativama".
RT Balkan istražuje ima li EU integracija bez NATO integracija, i kako se to odražava na evropsku budućnost Srbije.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić kaže da, formalno gledano, države koje pristupaju EU ne moraju biti članice NATO-a, ali da su faktički sve ili bile naterane da postanu deo saveza, ili su pak same želele da se učlane.
"Nijedna država koja je 1995. godine primljena u EU nije prethodno postala članica NATO-a. Tada je to bilo moguće i te zemlje su i ostale van alijanse, uključujući Finsku, Švedsku i Austriju. Nije im bio postavljen uslov o članstvu u NATO-u, kao ni drugima do tada", kaže Samardžić.
Sagovornik RT Balkan navodi da se jučerašnjom deklaracijom uslovljavanje polako prenosi na papir.
"Sad se insistira na sporazumu s NATO-om; ne samo da će zemlje Zapadnog Balkana koje budu pristupale EU prethodno morati da uđu u NATO, nego se preporuka odnosi i na stare članice EU, poput Irske", kaže prof. Samardžić.
Po njegovim rečima, sada postoji i dodatni pritisak, jer se, kako naglašava, verovatno pripremaju za "večiti rat protiv Rusije i Kine".
"Pravi se atmosfera da im nema života bez zajedničke bezbednosne politike, a nju u svakom slučaju vodi NATO. Dakle, sve zemlje koje će biti članice EU na ovaj ili onaj način moraće da pristupe i NATO-u. Srbija je oslobođena toga jer EU više nikog neće primiti pod svoje okrilje, ona je nesposobna da se širi. Pritisak NATO-a je pritisak svoje vrste, i da pretpostavimo da nas EU hoće, a da Srbija ispunjava sve uslove, morali bismo prvo da uđemo u alijansu", objašnjava prof. Samardžić.
U tom smislu i diplomata Zoran Milivojević ukazuje na tri kandidata za ulazak u EU sa Zapadnog Balkana – Albaniju, Severnu Makedoniju i Crni Goru – koji su odabrali da prethodno pristupe NATO-u, neki i bez raspisivanja referenduma o tom pitanju, što je očigledan dokaz da pritisak postoji.
"Kada su Srbija i region u pitanju, to je jedan vezani aranžman – mehanizam kako bi se ceo region obuhvatio NATO-om. Oni nisu zainteresovani samo za evrointegracije, na šta najbolje ukazuje slučaj Albanije i Severne Makedonije. Članstvom u NATO-u vrši se kontrola i političkog sistema i bezbednosne komponente", kaže Milivojević.
On ne veruje u ulazak Srbije u EU u dogledno vreme.
"Srbija je poželjnija u NATO-u, a EU je važna jer preko tog mehanizma stvaraju uslove da se Srbija lakše prelomi. Preko NATO-a kontrolišu politički sistem, ministarstva sile i samu državu", ističe diplomata.
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović saglasan je da formalno-pravno članstvo u NATO-u nikada nije bio uslov za članstvo u Evropskoj uniji.
"Međutim, činjenica je da su od kraja Hladnog rata države postajale NATO članice pre nego što bi postale članice EU. O tome najbolje svedoči veliko proširenje 2004. godine. Jučerašnja deklaracija, međutim, zabija ekser u kovčeg ideje autonomne evropske odbrane koju je decenijama forsirala Francuska, a koja je počivala na ambiciji da Evropa bude nezavisna od SAD. Ta nezavisnost je zavisila od odbrambenih kapaciteta, a ovaj potez je još jedan pokazatelj o potčinjavaju EU NATO-u, odnosno, Americi", navodi Jovanović.
Evropska unija je nedorasla i zavisna od "starijeg" američkog brata, poručuje ovaj politikolog i pravnik.
Podsetimo, pre jučerašnje deklaracije, EU i NATO su potpisali deklaracije o saradnji i 2016. i 2018. godine.