Srbija i Srpska zajednički obeležavaju 150 godina od Nevesinjske puške

Naša politika je da Republika Srpska i Srbija obeležavaju zajedno sve događaje, a tako i 150 godina od Nevesinjske puške, rekao je predsednik Srpske Milorad Dodik.

Dodik: Ne želimo da nam Sarajevo bude glavni grad, odatle proterano 150.000 Srba (VIDEO)

On je istakao da je ovaj događaj, koji će biti obeležen 6. jula, bio jedan od najvažnijih ustanaka i on je odredio političku sudbinu čitavog Balkana. Kako je naveo u radu organizacionog odbora učestvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"U ime njega i rukovodstva Srbije i našeg rukovodstva pozivam sve ljude da dođu 6. jula u Nevesinje i da na zajednički način pošaljemo poruku da nismo zaboravili naše pretke. Naši preci nisu štedeli svoje živote kako bi se borili za ono što mi danas zovemo svetinja, a to je naša sloboda. Da nije bilo Nevesinjskog ustanka ta sloboda ne bi ojačala u našoj percepciji i našoj volji svih godina koje su dolazile posle toga. Danas u Republici Srpskoj živimo slobodan život" naveo je predsednik Dodik, a prenosi RTRS. 

Prva Nevesinjska puška bio je ustanak podignut u Krekovi, u opštini Nevesinje 9. jula 1875. godine protiv otomanske vlasti i ubrzo se proširio na celu BiH, uz podršku Srbije i Crne Gore. Vremenom je ustanak prerastao u srpsko-turski rat. Ubrzo je došlo do Berlinskog kongresa 1878. godine kojim su Srbija i Crna Gora dobile nezavisnost i teritorijalno proširenje, dok je Austrougarska na 30 godina okupirala BiH.

Druga Nevesinjska puška, poznatija kao Uloški ustanak, izbila je u januaru 1882. godine napadom ustanika na austrougarsku žandarmerijsku stanicu u Ulogu zbog donošenja takozvanog Vojnog zakona o obaveznom služenju vojske mladića iz BiH.

Nevesinjska antifašistička puška predstavlja oružani otpor ustašama 3. juna 1941. godine u selu Drežanj, nakon masakra 27 ljudi u selu Udružnje kod Nevesinja.