Srbija i Balkan
Potpukovnik Džon E. Srej: Između istorijskih činjenica o Srebrenici i sponzorisane propagande (I)
Američki obaveštajac u svom izveštaju iz oktobra 1995. godine navodi da je Naser Orić reketirao Srebreničane, naročito one koji su radili za UN, primoravajući ih da mu ustupaju 80 odsto zarade i kupuju cigarete po povlašćenim cenama u intendaturama UN koje je ovaj kasnije preprodavao
Uoči tridesete godišnjice zločina koji su srpske snage počinile u Srebrenici ponovo rastu propagandni pritisci dela zapadnih centara moći da se ovaj zločin, uz pomoć muslimanskog Sarajeva, u svetskoj javnosti promoviše isključivo kao genocid.
U praksi, to znači da se svako kritičko promišljanje u vezi sa ratom u Bosni i Hercegovini, a naročito u vezi sa događajima u Srebrenici 1995. godine, na primer neprihvatanje prakse da se zajedno sa žrtvama zločina sahranjuju vojnici stradali u borbama, odnosno u naučnom smislu primereno kvalifikovanje tog zločina (masakr, težak zločin…) u odnosu na nametnuto (da je posredi genocid), "kenseluje" kao tobožnje negiranje samog zločina.
Interpretacija važnija od samih žrtava
Lako je uočiti da za pomenuto deo zapadnih centara moći i današnju bošnjačku vladu u Sarajevu nije važan sam odnos prema zločinu u Srebrenici, već isključivo odnos prema nametnutoj političkoj kvalifikaciji tog zločina, što na neki način predstavlja drugo ubijanje srebreničkih žrtava.
Posredi je, bez i malo sumnje, spin operacija širokih razmera koja, uz ciklične uzlete različitim povodima, traje decenijama, a koja, uz nipodaštavanje zločina počinjenih nad srpskim stanovništvom, za cilj ima da osujeti svaku mogućnost da Srbi i današnji Bošnjaci u Bosni i Hercegovini (BiH) u doglednoj budućnosti postignu obostrano prihvatljiv dogovor o životu u okvirima BiH.
Otuda se vredi podsetiti onoga što je o ratu u BiH, oktobra 1995. godine, dakle dok je taj rat još uvek trajao, zapisao američki obaveštajni potpukovnik Džon E. Srej koji je bio na službi u Sarajevu i imao neposredan uvid u stvarna dešavanja na terenu, a što se u znatnoj meri razlikuje od izveštaja zapadnih medija i njihovog narativa čije posledice oseća ceo Balkan već tri decenije.
Prodaja bosanskog mita
U opširnom članku "Prodaja bosanskog mita Americi: Kupac neka se čuva" (SELLING THE BOSNIAN MYTH TO AMERICA: BUYER BEWARE), ovaj posvećeni vojnik primećuje da Amerika nije bila toliko patetično prevarena još od vremena kada je Robert Maknamara pomogao da se mikroupravlja i eskalira rat u Vijetnamu.
"Popularne predstave u vezi sa bosanskom muslimanskom vladom (Bošnjacima, kako vole sebe da zovu) stvorene su uz pomoć produktivne propagandne mašinerije. Čudna kombinacija tri glavna 'spin doktora' – PR firmi koje su radile za Bošnjake, medijskih komentatora i simpatizera u američkom Stejt departmentu – uspela je da manipuliše iluzijama u cilju ostvarivanja muslimanskih ciljeva. Različiti stilovi, pristupi i naglasci otežavaju prepoznavanje međusobne saradnje ovih grupa, ali se određena poklapanja ipak uočavaju kada se njihove aktivnosti pažljivije analiziraju. Na primer, zajednička emocionalna snaga njihovih napora omogućila je da se utiče na rasprave u Kongresu, gde su mnogi stručnjaci (koji bi svakako trebalo da znaju bolje) podržali ukidanje embarga na oružje kako bi se 'nevinim muslimanskim žrtvama' omogućilo da se ravnopravno bore protiv Vojske Republike Srpske", naveo je potpukovnik Srej.
Kampanju su platile bogate zemlje Persijskog zaliva
Srej je u ovom izveštaju, koji je priložio Kancelariji za strane vojne studije u SAD, decidno naveo i izvore muslimanske propagande.
"Kratko razmatranje uloge PR kompanija koje podržavaju kampanju dezinformacija bosanskih muslimana neophodno je pre bilo kakve diskusije o bošnjačkoj propagandi. Njihovi zajednički napori postali su nerazdvojivo isprepleteni, i praktično je nemoguće utvrditi gde počinju i završavaju pojedinačne odgovornosti. Bogate zemlje Persijskog zaliva, koje plaćaju ove usluge, odabrale su moćne agente uticaja za promociju bošnjačke muslimanske agende na Zapadu.
U dobro istraženom i pronicljivom članku... profesor K. G. Jakobsen sa Univerziteta Karlton u Kanadi opisuje grehe kompanija Hill & Knowlton i Ruder Finn – dve vodeće PR firme sa Vol Strita koje su učestvovale u ovoj složenoj predstavi. Prva je upravljala veoma uspešnom javnom kampanjom Kuvajta pre operacije ‘Pustinska oluja’. Njena ‘dostignuća’ uključuju ubeđivanje američke javnosti u izmišljenu priču da su iračke trupe izbacivale kuvajtske bebe iz inkubatora. Izvršni direktori druge firme ponosno su se hvalili uspehom u pridobijanju značajnog dela američke jevrejske zajednice za bošnjačku stvar, uprkos netrpeljivosti vladajuće muslimanske elite u Bosni prema judaizmu", navodi potpukovnik Srej, ističući da su uspešni napori ovih PR firmi rezultirali prikazivanjem srpskih zločina kao jednostranih, što je ozbiljno narušilo buduće moralne procene.
Srpske žrtve predstavljane su kao muslimanske
Evo šta je ovaj američki oficir primetio sa činjenične visine svoje obaveštajne pozicije u Sarajevu, ne negirajući, pritom, postojanje srpskih zločina:
"Bolesni Srbi u muslimanskim logorima prikazivani su kao muslimani u srpskim logorima; bošnjačko etničko čišćenje je ignorisano; statistike o mešovitim brakovima su preuveličavane kako bi se stvorila slika o predratnom suživotu; pomoć iz Srbije je preuveličavana ili izmišljana kako bi se nametnule sankcije i embarga; vojne prednosti VRS-a lažno su upoređivane sa navodnim muslimanskim nedostatkom resursa; bošnjačke ofanzive (češće od napada VRS-a) namerno nisu izveštavane; optužbe za masovna silovanja su namerno izmišljane i prenošene u medijima – i spisak se nastavlja s još odvratnijim primerima koje je javnost prihvatila bez pogovora", naveo je potpukovnik Srej, uz napomenu da su pomenute PR kompanije, nesumnjivo, vodile izuzetno uspešnu propagandnu kampanju usmerenu zapravo protiv SAD.
Analiza dezinformacija zahtevala bi tomove...
Javnost danas vidi Srbe kao oličenje zla, a riznica dezinformacija koja je širena o bosanskom građanskom ratu zahtevala bi tomove da se u potpunosti analizira, konstatovao je potpukovnik Srej.
Neki od preovlađujućih mitova o bosanskoj muslimanskoj vladi koje bi nepristrasni posmatrači trebalo bez oklevanja da dovedu u pitanje uključuju: njena preuveličana i jadikovna predstavljanja kao nevinih žrtava; tvrdnje o rastućoj vojnoj sposobnosti kojoj nedostaje samo moderno teško naoružanje da bi se postigla ravnoteža; navodno pravo vlasništva nad spornim teritorijama; i najvažnije, dvoličnu proklamaciju da joj je cilj uspostavljanje liberalne, zapadnjačke demokratije za sve etničke i verske grupe.
"Nevine žrtve"
Poglavlje u izveštaju potpukovnika Sreja nosi naslov "Nevine žrtve". Posredi je analiza događaja u samom Sarajevu tokom rata.
"Priče o 'nevinim žrtvama' najuspešnije pogađaju u srce svetske javnosti. Potresne slike nevine dece koja su trenutak pre nego što su ih ubili kukavički snajperisti mirno igrala na praznim i sigurnim igralištima; civili (žene i stariji) koji su ubijeni samo zato što su pokušali da pređu ulicu; ljudi koji se provlače između anti-snajperskih štitova, vreća s peskom i zaštitnih vozila UN samo da bi kupili veknu hleba. A naravno, najzloglasniji su minobacački napadi na sarajevsku pijacu Markale, 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine. U tim napadima ubijeno je 68, odnosno 37 nevinih ljudi, i oba incidenta poslužila su kao povod za NATO vazdušne udare", navodi potpukovnik Srej.
Ali, ko snosi odgovornost za krvave ulice Sarajeva? I napadi minobacačima i snajperski incidenti zahtevaju detaljniju analizu, navodi on.
Potpukovnik Srej je ukazao na izveštaje koji su, prvenstveno, bili usredsređeni na drugi minobacački napad, ali napominje da se tehnički faktori jednako odnose i na prvi incident.
"Pored toga, neka vrlo teška pitanja i dalje ostaju bez odgovora u vezi s razornijim događajem iz februara 1994. godine. Ta pitanja uključuju: zašto su ljudi dovedeni na to područje nekoliko minuta pre napada? Kako je vlada, koja neprestano pravda svoju nesposobnost da ispoštuje kratkoročna primirja zbog nedovoljne komunikacije, čudesno uspela da obavesti medije i istovremeno pošalje ambulantna vozila na lice mesta u roku od nekoliko minuta? Zašto je repno krilce minobacačke granate neobjašnjivo nestalo ubrzo nakon napada?", zapitao se potpukovnik Srej.
Ko je takođe pucao po Sarajlijama?
On je podsetio i na činjenicu da postoji niz nedoslednosti u vezi sa ova dva tragična događaja koji zvaničnu verziju i te kako dovode u pitanje, ali i navodi u našoj javnosti potpuno zaboravljenu istragu UN o upotrebi snajpera u Sarajevu.
"Snajperski incidenti zaslužuju jednako pažljivu analizu. Objektivni posmatrači u Sarajevu često opisuju gnusne aktivnosti snajperista s obe strane, ali uporne su sumnje da su muslimani ubijali sopstvene građane kad god je postojala mogućnost za medijski efekat", naveo je potpukovnik Srej.
"Bošnjački portparoli odbacuju ovakve tvrdnje kao potpuno lažne i tvrde da su to samo izgovori UN-a za sopstvenu neangažovanost. Akcije protiv snajperista koje je sprovela Zaštitna misija UN (UNPROFOR) u Sarajevu predstavljaju, u stvari, prilično impresivne operacije. Timovi zaduženi za tu dužnost prolaze izuzetnu obuku i koriste najsavremenija optička sredstva i opremu. Zahvaljujući tim sposobnostima, Francuzi su nedavno odlučili da provere više od tri godine stare sumnje UN. Njihova istraga je definitivno (njihovim rečima) potvrdila navode UN 'da je određena paljba dolazila od strane vojnika bošnjačke vlade koji su namerno pucali na sopstvene civile'", navodi potpukovnik Srej.
"Snajperski incidenti takođe pokazuju efikasnost unutrašnje bošnjačke propagande. Građani Sarajeva su toliko snažno (i lažno) indoktrinisani od strane svoje vlade da veruju da UNPROFOR treba da se uključi u rat na njihovoj strani, te su povremeno odbijali da pomognu sopstvenim sunarodnicima ranjenim na ulici. Penzionisani kanadski general Luis Mekenzi, prvi komandant UN u Sarajevu, rečito je opisao taj fenomen u jednom odlomku svoje knjige:
'Sa narednikom Forestom i kapetanom Belislom, koji su rizikovali život da spasu dve Muslimanke koje su snajperisti ranili na glavnom putu kroz Sarajevo. Uprkos ovom herojskom činu, bili smo (UNPROFOR) osuđeni, jer nismo ponovo ušli pod vatru da bismo izvukli druge žrtve za koje je Forest već potvrdio da su mrtve. Sve se to desilo dok je Teritorijalna odbrana (TDF) bila u blizini, a posmatrači su ipak odlučili da osude vojnike UN koji su upravo spasili dva života'", navodi potpukovnik Srej.
Orić reketirao Srebreničane
Potpukovnik Srej, koji u izveštaju nije štedeo ni srpske ratne profitere, navodi da su neki od muslimanskih oficira "održavali značajne veze sa organizovanim kriminalom".
"Najuočljiviji primer bio je Naser Orić, bošnjački komandant 'zaštićene zone' u Srebrenici, pre nego što je ona pala... Međutim, on je, takođe, eksploatisao muslimanske civile u enklavi koji su radili za UN, iznuđujući od njih čak do osamdeset odsto prihoda za svoju ličnu korist. Takođe ih je primoravao da kupuju svoju dodeljenu kvotu cigareta u prodavnici subvencionisanoj od strane UN, namenjenoj holandskim trupama koje su čuvale to područje. Orić bi, zatim, te cigarete konfiskovao i prodavao ih na crnom tržištu. Bio je i vešt propagandista. Kada je muslimanska vlada jednom prilikom nenamerno dala do znanja da razmatra mogućnost razmene Srebrenice za područje oko Sarajeva, Orić je brže-bolje održao vatreni govor, podsećajući na najpoznatije borce za slobodu u istoriji, kako neće predati svoju zemlju. Naravno, Oriću je malo bilo stalo do enklave ili njenih ljudi. Za njega je rat predstavljao samo sredstvo za ličnu promociju", navodi američki obaveštajac.
Srebrenica i Žepa pale zbog muslimanskih napada na srpska predgrađa oko Sarajeva
"Mediji često zatvaraju oči pred drugim aspektima bošnjačke vojne propagande. Kada se Delić hvalio da će 'probiti opsadu Sarajeva', a zatim izgubio, ne samo tu bitku već i istočne enklave, Žepu i Srebrenicu, mediji su žalili zbog neuspeha UN da zaštiti 'sigurne zone'. Ujedinjene nacije nikada nisu imale vojne kapacitete da brane te enklave na terenu, a NATO vazdušna moć u tim slučajevima bila je samo blef. Shodno tome, UN nikada nije zahtevala od Armije Bosne i Hercegovine da se povuče iz tih područja. Bošnjaci su bili svesni da su sami odgovorni za svoju odbranu i redovno su izvodili napade na VRS iz tih pozicija. Kada je VRS uzvratila i zauzela enklave, propagandisti su ubedili svet da UN nije u stanju da ispuni svoju misiju. Pored toga, komentatori kao da ne shvataju da zauzimanje tih područja nikada nije bilo vojno neophodno. Vojske Republike Srpske mogla je jednostavno da ih izoluje i izgladnjuje kad god je želela. Umesto toga, VRS je poslala poruku vojne odmazde za Delićeve napade na srpska predgrađa oko Sarajeva", naveo je američki obaveštajac.
Minobacač pored bolnice trebalo da isprovocira srpsku reakciju
"U sličnom medijskom previdu, Bošnjaci već dugo drže minobacač u garaži pored bolnice Koševo. Povremeno iz tog oružja otvaraju vatru na srpske položaje s namerom da izazovu protivbaterijsku paljbu koja bi pogodila bolnicu i izazvala značajnu medijsku pažnju. Ta činjenica je dobro poznata u gradu, ali se zgodno prećutkuje u medijskim izveštajima", naveo je u izveštaju potpukovnik Srej.
(U nastavku: Kako je, zapravo, ratovala muslimanska vojska u BiH?)
Live
