Velika Britanija planira da na Folklandska ostrva pošalje sedam pripadnika tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u mirovnu misiju, a politikolog Aleksandar Pavić kaže za RT Balkan da je to jasan znak namere da Priština postane član NATO-a.
"Ovo je početak tog projekta, to jest novog i mofidikovanog pristupa, gde je glavni cilj da se takozvano Kosovo ugura u NATO. Ovo je korak ka normalizaciji tog stanja, da pripadnici bezbednosnih snaga tzv. Kosova učestvuju u raznim NATO misijama i da to polako postane nešto uobičajeno", objašnjava Pavić.
Ocenjuje da je cilj pokušaj "normalizacije" odnosa, s obzirom da Zapad, a posebno Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, shvataju da Srbija ne može da prizna tzv. Kosovo.
Namera je da se smanji otpor četiri članice NATO koje ne priznaju "Kosovo", kako bi one "omekšale" do te mere da budu spremne da na neki način pristanu na NATO integraciju tzv. Kosova, navodi naš sagovornik.
U članu 10 Severnoatlantskog sporazuma piše da "strane mogu pozvati bilo koju drugu evropsku državu koja je u poziciji da unapredi principe ovog sporazuma i doprinese bezbednosti severnoatlantskog područja da njemu pristupi". Međutim, jasno je da činjenica da tzv. Kosovo nije ni država ni članica Evropske unije neće sprečiti NATO u njihovoj nameri.
"Znamo koliko NATO države poštuju međunarodno pravo, oni ne poštuju ni sopstvena pravila kada im to ne odgovara. To je taj njihov poredak zasnovan na pravilima - pravila su ona koja nam odgovaraju u određenom trenutku. A oni će lako naći pravnika koji će da protumači da je tzv. Kosovo u svemu već država, pa eto ni Srbija se ne protivi i tretira je kao državu i sve članice NATO je tretiraju kao državu, pa hajde onda i mi da je tako tretiramo", ističe Pavić.
Kaže da će Britanci, ako ikako mogu, sprovesti plan slanja "mirovnjaka" na Folklandska ostrva, a Priština je u svakom slučaju voljna da učestvuje u svemu što afirmiše njihovu lažnu državnost.
"Fizički bi mogla jedino da ih spreči Argentina, ali ne znam koliko je ona voljna i spremna na tako nešto u ovom trenutku. Većina državo u Latinskoj Americi je levo orijentisana i nisu pro-američki i to nema veze ni sa učešćem tzv. Kosova, već britanskim agresivnim korakom prema Argentini", napominje Pavić.
Dodaje da će države Latinske Amerike koje nisu priznale "Kosovo", u slučaju da se ostvari plan Prištine i Londona, biti još čvršće u toj odluci.
Ponavlja da je primarni cilj Britanije da tzv. Kosovo uvuče u NATO, a drugi je da dodatno oslabi Srbiju, to je da je trajno onesposobi. To je, ocenjuje namera i SAD i Nemačke.
"Svaki pedalj na koji može da se proširi je za NATO pozitivna stvar. Tako da kilometar, kilometar, to je dobitak jer se NATO-u urušava ugled u Ukrajini i oni će se hvatati za mrvice da podignu svoj ugled i pokažu da su još uvek relevantni i moćni. Ovo je deo tog hibridnog rata i rata za imidž. Tu se jednostavno ne biraju sredstva, ako mogu da prave velike korake, praviće. Ako ne mogu velike, i mali korak je za njih dovoljan", zaključio je Pavić.
"Dvostruka korist za Britance"
Politički analitičar Dragomir Anđelković za RT Balkan kaže da je potez Velike Britanije logičan za nekog, ko poput njih, promoviše lažnu državnost.
"Britanija se dosledno prema `Kosovu` ponaša kao da je država. Ona promoviše njihovu lažnu nezavisnost i od njih ne treba očekivati ništa drugo. Svi ti potezi su u funkciji da se predstavi da je `Kosovo` država, iako ona to zapravo nije. U okolnostima kada je jasno da sve veći broj država povlači priznanje, Britanci pokušavaju da reafirmišu njihovu priču o lažnoj državnosti", navodi Anđelković.
Ističe da ovaj potez za Britance ima dvostruku korist, jer Prištinu u isto vreme uvlače u svoj spor sa Argentinom, sa kojom je Ujedinjeno Kraljevstvo 1982. godine vodilo Folklandski rat oko suvereniteta nad Folklandskim ostrvima.
Najavi iz Britanije snažno se usprotivilo argentinsko Ministarstvo spoljnih poslova, jer su takve težnje u suprotnosti sa rezolucijama UN, a naš sagovornik podseća da latinoameričke države po pravilu ne priznaju "Kosovo" i da smatra da će one, uz Argentinu, osuditi poteze Londona i Prištine.
Poručuje da Priština uz podršku Velike Britanije može da proba da ostvari ovaj plan i napominje da bi Beograd sada trebalo energično da reaguje i obrati se Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sa zahtevom da se tako nešto spreči.
"Što se tiče posledica za Srbiju, one su najgore ako mi ćutimo i samim tim prihvatamo poteze Prištine i Londona. Mi moramo da reagujemo", ocenio je Anđelković.