"Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović: Gost Aleksa Đilas

U devetoj epizodi emisije "Relativizacija", Ljiljana Smajlović je sa Aleksom Đilasom razgovarala o logici imperijalnog razmišljanja zapadnih intelektualaca, ko je pisao da Miloš Obilić nije Srbin, šta bi danas savetovao mladobosance, zašto su mu se "zgadili" prijemi u zapadnim ambasadama i zbog čega misli da američki imperijalizam neće pobediti. 

Iako je živeo i školovao se na Zapadu, pa i predavao na njihovim najznačajnijim univerzitetima poput Harvarda, Aleksa Đilas je kritičan prema intelektualcima na zapadnim univerzitetima, pre svega američkim i britanskim. 

"Oni često budu deo establišmenta, nisu kritički intelektualci već deo neoimperijalističke spoljne politike Zapada, a takvi su suprotni onome što je tradicionalni angažman intelektualca."

Imperijalistička politizacija zapadnih univerziteta je veliki problem. Reč je o ljudima koji dolaze iz novinarstva i publicistike, ali su politički angažovani, dobijaju velike plate i postaju profesori, iako nisu naučni radnici, i to im postaje odskočna daska za političku karijeru.

"Time se politizira sam univerzitet, obaraju se akademski standardi, a politika dobija blagoslov intelektualne elite da bude još beskrupuloznija i ratobornija", objašnjava Aleksa Đilas. 

Za mnoge zapadne intelektualce koje je on ugostio u svom domu, jugoslovenska kriza bila je važna stepenica u karijerama, smatra autorka emisije, iako se ispostavilo da oni o toj temi ne znaju dovoljno. 

Logika imperijalnog razmišljanja

O razvojnom putu eminentnih zapadnih intelektualaca govori na primeru Timotija Gartona Eša, koji je od kvalitetnog idealiste postao zagovornik vojnih intervencija.

"Rekao bih za sebe da sam dosledniji i principijelniji liberalni internacionalista nego npr. Timoti Garton Eš koji se tako deklariše, koji je napisao mnogo više od mene."

Eš je sad na Oksfordu, koji bi trebalo da bude model kvalitetnog i ozbiljnog univerziteta, a titula mu je profesor Evropskih studija.

"Šta to znači? Znači sve, pa samim tim ne znači ništa… ali 'specijalizuje se za Centralnu i Istočnu Evropu'. To bi značilo od Baltika do Crne Gore, i od Bugarske do Nemačke. A istovremeno piše o Bliskom istoku, kritikuje Kinu itd. U redu je reći da je on darovit novinar, ali on ima status profesora, dakle naučnog radnika, što bi trebalo da ima težinu koju u stvarnosti nema."

Iako ima status jednog od vodećih evropskih intelektualaca, ima logiku imperijalnog razmišljanja, objašnjava gost emisije. 

"Engleska je primer takve logike, koja se u poslednje vreme obnovila, a to je uverenje ostrva koje se bavi samo sobom, malo zna o svetu, ali ima pravo da donosi odluke i presude o tome šta drugi treba da rade i kako treba da žive", ističe Aleksa Đilas, dodajući da je Britanija ipak uradila ponešto dobro za neke zemlje kojima je vladala, slično kao i Austrougarska. 

"Britanci nisu odustali od deljenja lekcija iz 'dobrog evropejstva', oni misle da imaju pravo da tumače evropske vrednosti i da kritikuju druge, koji ih navodno ne prihvataju."

Naši prijatelji su postali naši neprijatelji

Ljiljana Smajlović ga podseća kako joj je rekao "svi vaši levičarski prijatelji su postali naši neprijatelji". Ali to su postali i ovi drugi, intervencionisti, zaključuje autorka.

Iako je Aleksa Đilas govorio njihovim jezikom "ljudskih prava i liberalnih vrednosti", oni su se osetili iznevereni jer on nije podržavao bombardovanje Jugoslavije ili nezavisnost Kosova.

"Dao bih sebi kompliment da sam sačuvao nezavisnost koju oni nisu, iako su oni intelektualno talentovaniji", kaže on. 

Jedan od njih je Majkl Ignjatijev koji je istovremeno zastupao i liberalne vrednosti i torturu kao legitimnu metodu ispitivanja.

"Moj otac Milovan Đilas mu je u jednom razgovoru rekao 'prestanite da demonizujete Srbe'", priseća se sagovornik Ljiljane Smajlović.

On pominje i Noela Malkolma koji je napisao istoriju Kosova u kojoj Miloš Obilić nije Srbin, a dobio je odlikovanje od Hašima Tačija. Kristofer Klark je poredio Mladu Bosnu sa Al Kaidom, Margaret Mekmilan je mislila da bi Gavrilo Princip mogao da bude preteča fašista ("možda komunista", odgovorio joj je Aleksa Đilas).

"Da imam vremeplov rekao bih mladobosancima 'dignite ruku od atentata', ali mora im se priznati idealizam i spremnost na žrtve", kaže gost emisije. 

Mislio sam da smo na istoj strani sa Zapadom

Početkom devedesetih je mislio da smo na istoj strani sa zapadnim zemljama, da se i oni zalažu za mirno rešenje, ali je bombardovanje i proterivanje Srba bilo ekstremno. 

"Zgadili su mi se prijemi u zapadnim ambasadama kada sam shvatio da svojim prisustvom tamo dajem legitimitet tim skupovima", kaže Aleksa Đilas. 

I u zapadnim zemljama se dešavaju veliki politički i kulturni preokreti, pa se tako idealizuje npr. Čerčil, što ranije nije bio slučaj. 

"Priznavala mu se čvrstina u ratu, ali je bio problematična, negativna ličnost, arogantni aristokrata, bez razumevanja za socijalne probleme, čak sa nekim rasističkim primesama."

Previranja na globalnom nivou Zapad rešava grupisanjem, umesto većim korišćenjem "meke moći":

"Mislim da američki imperijalizam ne pobeđuje. S druge strane, iako na Zapadu ima problema, ja ne mislim da on propada. Ostatak sveta napreduje i postaje sve jači, pa se Zapad grupiše oko Amerike jer se oseća ugrožen, što mislim da je greška", smatra Aleksa Đilas.