Vojska Srbije već nekoliko godina sprovodi modernizaciju svojih snaga. Poseban akcenat u ovom procesu, stavljen je na jačanje Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, što se može zaključiti iz nabavke savremene opreme i naoružanja – od radara i raketnih sistema, do višenamenskih helikoptera H(a)145M i borbenih aviona "rafal".
Pored nemačkih helikoptera i francuskih aviona, srpski vazduhoplovci će u doglednoj budućnosti dobiti još jednu letelicu, ovaj put, primarno namenjenu za obuku budućih pilota "rafala". Novi školsko-borbeni avioni bi trebalo da zamene domaće "super galebove", kojima 47 godina posle prvog leta, uprkos modernizaciji i naporima da se održe u letnom stanju, polako, ali sigurno, ističe resurs.
Kako je za "Tango siks", portal specijalizovan za teme iz oblasti vazduhoplovstva, rekao pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse doktor Nenad Miloradović, proces prikupljanja informacija o letelicama od globalnih proizvođača je već počeo.
"Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ove godine započinju proces prikupljana informacija, razgovora i evaluacije novog tipa aviona za obuku. Zacrtali smo brz tempo i planirano je da se već ove godine u Srbiji obave demonstracije letelica koje će se nadmetati za nabavku. Tako da ćemo na leto i jesen imati priliku da vidimo avione koje do sada nismo imali priliku da vidimo u našoj zemlji", istakao je Miloradović.
Iako Mioradović nije otkrio koji će tačno avioni biti uzeti u razmatranje, prema pisanju "Tango siksa", tokom nedavno održanog sajma vazduhoplovstva u Buržeu, delegacija Vojske Srbije, posetila je više proizvođača koji u ponudi imaju školsko-borbene letelice.
Među njima su švajcarski "pilatus", američki "tekstron", korejski "KAI" i brazilski "embraer", čiji je "super tukano" prezentovan Ministarstvu odbrane 21. jula, na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.
Za nadmetanje je zainteresovana i češka kompanija "Aero Vodohodi".
Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse nije otkrio da li vojska razmatra kineski (e)L-15, kompanije "hongdu". Ipak, ova opcija je malo verovatna, imajući u vidu da je nabavka, što je potvrdio i Miloradović, samo jedan deo većeg procesa modernizacije i restrukturiranja sistema obuke pilota i tehničara pred isporuku "rafala".
"Ugovor o nabavci 'rafala' podrazumeva jedan veoma obiman paket obuke i preobuke, kako za pilote, tako i za tehnički sastav. Biće nabavljena nova tehnološka baza za održavanje, simulatori raznih vrsta za obuku i operativnu upotrebu. Uslovi kompanije 'Daso' su dosta oštri u ovom pogledu – za pilote kandidate se traži veoma veliki broj časova naleta", rekao je Miloradović.
Dok čekamo "rafale", koji bi krajem decenije trebalo da slete u Srbiju, deluje da će izbor novog školsko-borbenog aviona biti još jedan korak, ne samo ka modernizaciji, već i pozapadnjačavanju naših oružanih snaga.
Tome u prilog govori i nedavna poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja Srbiji, tokom koje su američki i srpski vojnici, između ostalog, razmenili iskustva o vazduhoplovnim operacijama, poput one koja je izvedena iznad Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
Vojska Srbije kompletno strukturirana po NATO standardima
Srbija je vojnu neutralnost proglasila 2007. godine, to znači da se opredelila da neće da se svrstava u vojne saveze i da želi da ima nezavisnu bezbednosnu i spoljnu politiku.
Dakle, ne svrstavamo se ni u NATO ni u neki drugi vojni blok ili savez, cilj je da se ostvari saradnja sa svim bitnim akterima kako na globalnom tako i na regionalnom nivou.
Ipak, svako malo pojavljuju se natpisi i postavlja se pitanje u javnosti klizimo li ka NATO alijansi?
General u penziji Stanko Vasiljević rekao je za RT Balkan da je Narodna skupština 2007. godine, nakon agresije NATO na Srbiju i nakon Ahtisarijevog plana, donela odluku o nautralnosti.
"Šta to znači? Zabrana kretanja stranih trupa preko naše teritorije, zabrana prevoza naoružanja, municije... zabrana korišćenja infrastrukture strana koje nisu iz Republike Srbije...", ispričao je Vasiljević.
On je podsetio da mi imamo Sporazuma o statusu snaga (Status of Forces Agreement – SOFA) između Srbije i Ohaja koji je po mnogima štetan za Republiku Srbiju.
"Možda treba revidirati te sporazume, jer neke stvari su dozvoljene stranim trupama. Mogu da koriste objekte u Srbiji za koje procene da su im potrebni i to bez naknade. To je potpisano 2006. godine, a ratifikovano je 2009. u Narodnoj skupštini", objasnio je.
"To su neki sporazumi koji nam vezuju ruke da bi ta neutralnost bila puna i stvarna", naglasio je.
Urednik na RT Balkan Andrej Mlakar na pitanje da li smo zaista neutralni, rekao je da se ta tema svako malo pokreće, ali da generalno, kada se pogleda, Vojska Srbije je kompletno strukturirana po NATO standardima.
"Mi smo svi zaboravili na 2003. godinu, ona je neka prekretnica sa dolaskom Borisa Tadića na mesto ministra odbrane, tada je počelo restrukturiranje naše vojske prema NATO paktu", podsetio je Mlakar.
"To je počelo skriveno prvo tekstovima u vojnoj štampi, zatim izdavanjem knjige 'Srbija i NATO pakt', pa onda kasnije restrukturiranje uz pomoć britanskih savetnika. VS ima danas identičnu strukturu kao britanska armija", naglasio je.
Kaže i da je 2007. godina bila prekretnica kada je VS počela potpuno da se restrukturira i tada je napravljen jedan otklon.
"Sistem radio-veza je urađen po NATO standardima, radarske osmatračke mreže su kompletno sastavljene od američkih i francuskih radara", ispričao je.
Kako kaže, trebalo je da od Rusije imamo nabavku, ali promene od 5. oktobra su uticale na to da se ta sva priča o vojsci i vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom "baci u fioku i zaboravi".
"Trebalo je tada da kupimo oko stotinak oklopnih transportera, točkaše za mirovne misije, trebalo je da kupimo BMP-3 borbeno vozilo pešadije koje bi zamenilo naše borbeno vozilo, trebalo je da kupimo tenkove T-90, to je sve bilo planirano, Rusi su to aminovali", ispričao je Mlakar.
"Ali političke prilike su rekle da je nama budućnost na Zapadu i ka EU i tako je to krenulo", dodao je.
Naglašava da je Srbija jedan od najvećih korisnika na Balkanu lakih oklopnih vozila "hamvi" i da smo od SAD kupili 118 komada, ne računajući one koje smo dobili na poklon.
"Prve bespilotne letelice kupili smo od Izraela "orbiter", a one su prilagođene NATO standardima", rekao je Mlakar.