Srbija i Balkan

Vučić poručio Kurtiju: Srbija ima svoje granice

Komentarišući posetu specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea, Vučić je rekao da razgovor bio korektan i da je on pokazao poštovanje prema Srbiji, ali da on nije optimista
Vučić poručio Kurtiju: Srbija ima svoje granice© FOTO TANJUG/ TARA RADOVANOVIĆ

Srbija ima svoje granice, ustanovljene poveljom UN i Rezolucijom 1244, koje ne određuje Kurti već međunarodno javno pravo, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je izjavio da premijer privremenih prištinskih institucija "želi sebe da predstavi kao veliku žrtvu i nekog novog Zelenskog, a mene kao malog Putina" i dodao da se "naslušao gluposti tokom poslednjih godinu dana", ali da se ne obazire na to.

Komentarišući posetu specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea, Vučić je rekao da razgovor bio korektan i da je on pokazao poštovanje prema Srbiji, ali da on nije optimista zato što su zapadne zemlje priznale nezavisnost "Kosova".

"Razlikujemo se po pitanju odnosa prema Kosovu i Metohije i to je to", izjavio je predsednik.

Vučić je boravio u Stepanovićevu kod Novog Sada gde je obišao radove na izgradnje brze pruge Novi Sad-Subotica za brzine vozova do 200 kilometara na čas, koja je deonica međunarodne brze pruge od Beograd do Budimpešte.

"Imamo malih problema sa radovima, ali smo zamolili kineske izvođače da za najmanje šest meseci ubrzaju radove, kako bismo mogli da radimo bar upola kao vi u Kini", rekao je Vučić obraćajući se kineskoj ambasadorki Čen Bo, prenosi Tanjug.

Nova pruga do Subotice krajem 2024. godine

Dodao je da je nekad bolje da platite više, ali da završite ranije.

"Vidite rezultate kakve smo postigli na pruzi Beograd-Novi Sad. Mi smo imali vere da ćemo da promenimo budućnost železnice, da to ne bude samo socijalna kategorija, već da železnica počne da radi i živi i postigli smo neverovatne rezultate sa tom prugom i očekujemo da oni budu još bolji, posebno kada budemo završili još 108 kilometara do Subotice. Računamo da sve ovo možemo da završimo do kraja 2024. godine, što će biti mnogo pre mađarske strane", rekao je Vučić.

Istakao je da je to veoma važno zbog razvoja severa zemlje i razvoja turizma na Paliću i Topoli ali i daljeg razvoja Vrbasa, Lovćenca i drugih mesta koja se nalaze uz trasu pruge.

"Srbija danas uporkos teškim okolnostima kroz koje prolazimo i kriza u svetu može da vidi jasnu razliku u donosu na ono vreme koje smo izgubili", istakao je Vučić.

Naveo je da su sve pruge u Srbiji izgrađene između 1884. i 1976. kada je izgrađena poslednja pruga Beograd-Bar.

U obilasku su predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, Pokrajinske vlade Igor Mirović,  ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.  

Ova deonica duga je 108,2 kilometra, deo je globalne inicijative Kine "Pojas i put" i inicirana je na samitu 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine na samitu održanom 2016. godine.

Radovima, koje izvodi konzorcijum kineskih kompanija, obuhvaćena je izgradnja dva koloseka pruge do granice sa Mađarskom kod Kelebije, rekonstrukcija devet železničkih stanica među kojima su Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica, kao i izgradnja novih stanca u Lovćencu, Rumenci i Vrbasu.

Planirana je izgradnja železničkih čvorova u Novom Sadu, Vrbasu i Subotici.

Na čitavoj deonici pruge biće izgrađeno 49 nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukta, a najveći objekat biće vijadukt kod Vrbasa dug 1.600 metara.

Vrednost projekta je 1,16 milijardi dolara i finansira se iz kredita kineske "Eksim" banke.

Radovi su počeli 22. novembra 2021. godine, svečanošću na kojoj su taster za početak izgradnje zajednički pritisnuli predsednik Vučić, ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.

Prvi deo ovog projekta, brza pruga od Beograda do Novog Sada puštena je u saobraćaj 19. marta 2022. godine, a njom su se  brzim vozom "Soko" prvo provezli predsednik Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i članovi Vlade Srbije.

Tu deonicu dugu 75 kilometara konzorcijum kineskih kompanija "Čajna relvej internešenel" i "Čajna komjunikejšens konstrakšn kompani" počeo je da gradi krajem 2017. godine, a koštala je oko milijardu dolara.

image