U ponoć ističe rok do kada građani Hrvatske mogu plaćati u kunama, a više od 500 miliona novčanica i oko 5.200 tona kovanica otpremaju se u mašine za rezanje i topljenje, piše Jutarnji list.
Iako kune prestaju da budu sredstvo plaćanja i povlače se iz opticaja, građani će moći da ih menjaju za evre do kraja godine bez naknade i po fiksnom kursu od 7,53450 u poslovnim bankama i poslovnicama Finansijske agencije "Fina" i Hrvatske pošte.
Naknada će se, kako navodi Tanjug, plaćati samo u slučaju da se u jednoj transakciji menja više od 100 novčanica i 100 kovanica, navodi hrvatski list.
Do 31. decembra ove godine građani će moći da prate cene proizvoda i usluga u obe valute, budući da zakon obavezuje sve poslovne subjekte da cene u evrima ističu većim, a u kunama manjim brojkama, zbog lakšeg privikavanja na nove iznose i praćenja da li su trgovci prilikom konverzije ispoštovali sve zakonske i etičke odredbe.
Psiholozi procenjuju da će građanima biti potrebno oko godinu dana za privikavanje na novu valutu, u smislu navikavanja na cene u novim iznosima.
Iskustvo drugih zemalja pokazuje da preračunavanje cena u staru valutu ostaje godinama u glavama ljudi, kao i utisak da je s novom valutom sve skuplje i da su smanjeni kupovna moć i životni standard.
Od 1. januara sledeće godine, posao zamene valuta preuzeće Hrvatska narodna banka.
U centralnoj banci novčanice kune moći će da se zamene za evre bez vremenskog ograničenja, a kovanice godinu od dana uvođenja eura, do 31. decembra 2025. godine, izveštava Jutarnji list.
Hrvatska vlada je u julu prošle godine donela odluku kojom se 1. januar 2023. određuje kao datum uvođenja evra, utvrđuje fiksni kurs konverzije od 7,53 kune za evro, kao i datumi početka i završetka dvojnog opticaja i dvojnog iskazivanja cena.