Presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku udar je i na Ustav Bosne i Hercegovine i Ustav Srpske, izjavila je nakon današnje sednice Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) potpredsednica stranke Željka Cvijanović.
Cvijanovićeva je istakla da SNSD odbacuje ovakav vid suđenja i zloupotrebe pravosuđa."Ovo je udar na institucije Srpske i sve naše građane. Ova presuda je udar i na Ustav BiH i Ustav Republike Srpske", ukazala je Cvijanovićeva, prenela je RTRS.
Podsećamo, Glavni odbor SNSD-a usvojio je na današnjoj sednici zaključke koji su predloženi na sednici Predsedništva stranke, kojima se odbacuje presuda Suda BiH protiv predsednika Republike Srpske i predlaže formiranje Vlade nacionalnog jedinstva.
Takođe, Dodikov pravni savetnik advokat Anto Nobilo, naglasio je u razgovoru za Sputnjik da niko ne može odgovarati za neko kazneno delo u momentu kada to isto nije bilo zakonom određeno kao krivično delo.
Dakle, objašnjava on, Šmitov član krivičnog dela zbog kog je Milorad Dodik osuđen, nije zakonski postojao kada je stavljen na teret Miloradu Dodiku. I to je suština.
On je potvrdio svoje ranije izrečene tvrdnje da bi presuda protiv Dodika mogla da se ospori na Evropskom sudu pravde makar i iz ovog razloga. Dodatne, argumente Nobilo kaže da će izneti kada bude video kompletnu odluku suda Bosne i Hercegovine.
"Ono što znam da neće moći da se obrazloži, u presudi suda BiH jeste povreda načela legaliteta koje je temeljno načelo krivičnog prava u svim zemljama sveta. Naime, Dodik je potpisao ukaz o stupanju na snagu dva zakona koja je visoki predstavnik Kristijan Šmit ukinuo, pre nego što je član krivičnog zakona koji je doneo Šmit stupio na pravnu snagu. U kaznenom pravu, zakoni ne mogu retroaktivno da važe", objašnjava Nobilo.
Drugim rečima, dodaje on u BiH postoji organizacijski zakon koji reguliše na koji se način zakoni donose, odnosno sadržaj zakona.
"Taj zakon kaže da ako se dopunjuje ili menja postojeći zakon onda se on mora doneti u istoj proceduri u kojoj je donet ceo zakon o kome je reč. Krivični zakon BiH je doneo Parlament, a stupio je na snagu nakon što je objavljen u Službenom glasniku BiH. Prema tome, ako je visoki predstavnik mogao promeniti jedan član tog Krivičnog zakona BiH, onda ga je morao promeniti u toj istoj proceduri. To znači da i izmena Krivičnog zakona mora biti objavljena u Službenom glasniku BiH", objašnjava on.
Zakoni stupaju na snagu kada prođe osam dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku. Nikada osoba ne može da odgovara za neko delo ako pre toga vremenski nije određeno kao krivično delo i određena kazna za to delo.
Postoji još dosta argumenata, kako kaže, sa kojim bi mogli da izađu pred sud, ali će sačekati da vidi odluku suda BiH.
"Šmit, po našem tumačenju nije valjano izbran i nije imao zakonska ovlašćenja i za to imamo jake pravne razloge, ali po tumačenju većine zapadnoevropskih država on bi verovatno ta ovlašćenja imao. To je već politika i tu se mi nalazimo na nekom rubnom delu međunarodne politike i Ustavnog prava BiH. Iako za i ovo mislimo da smo u pravu, na sudu nam to ipak neće biti prvi i najvažniji argument", kaže advokat.
Na pitanje da li može od Evropskog suda da se očekuje fer i korektan proces, ako se zna da u tom sudu sede upravo države koje su na strani Kristijana Šmita, naš sagovornik odgovara: "Tamo sede sudije od integriteta koji su na kraju svoje karijere i koji neće tek tako popustiti političkim pritiscima. U BiH lako podležu stranim faktorima i lako mogu da navedu sudije da promene ili navedu neku odluku. Ali u Evropskom sud je to teže".