Dačić: Kurti želi vojno da zauzme sever Kosova, normalizacija odnosa sa Hrvatskom ide teško

Srbija nije odbila francusko-nemački plan za Kosovo, već smo istakli šta su naše crvene linije i šta za nas nije prihvatljivo, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

"Ako ponovo treba pregovarati o nečemu što je definisano Briselskim sporazumom, a to je ZSO, onda nije trebalo potpisivati taj sporazum. Za nas je neprihvatljivo članstvo Kosova u UN. I treće, neprihvatljivo je da se ugrožavaju životi, slobode i prava Srba na Kosovu i Metohiji", izjavio je Dačić za "Politiku".

Šef srpske diplomatije je kazao da Srbija želi da razgovara, ali da smo "odavno izgubili poverenje u razne akte koje smo potpisivali" i da nije realno da se govori o nekom ozbiljnom planu, a da svakog dana "gase požari" koji dolaze iz Prištine.

"Kurti želi da reši pitanje Kosova prečicom, a to znači da vojno zauzme sever. U uslovima  fizičkih napada na Srbe, hapšenja, ranjavanja dece, napada na Srbe za vreme Božića, veoma je teško govoriti o mirovnim planovima. Valjda je svima jasno da je Aljbin Kurti glavna prepreka miru i stabilnosti na Kosovu", ocenio je Dačić.

Povodom zahteva tzv. Kosova za prijem u Savet Evrope (SE) Dačić je kazao da se bez borbe nećemo saglasiti oko prijema jer osim državnosti kao formalnog uslova, oni ne ispunjavaju ni političke uslove da budu kandidati.

"Taj zahtev nije aktiviran na Komitetu ministara i pitanje je da li sve zemlje koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova smatraju da o toj temi treba razgovarati" rekao je Dačić i dodao da "Island, kao predsedavajući SE, trpi veliki pritisak, pre svega Nemačke, da se to pitanje stavi na dnevni red".

"Suštinski, tzv. Kosovo ne bi imalo pravo da bude član Saveta Evrope zato što nije država, a članice mogu da budu samo države, ono nije postalo ni član UN. Prvi put bi se desilo da oko prijema nove članice u SE postoji preglasavanje i to je razlog što mnoge  zemlje nisu oduševljene tom idejom. Kada je reč o EU, odluke se donose konsenzusom, a pet članica ne priznaje nezavisnost KiM, tako da je nemoguće da ta odluka bude pozitivna. KiM ne može postati ni član OEBS-a jer se i tamo odluke donose konsenzusom", naveo je Dačić.

Ministar je u razgovoru izjavio da Srbija trpi velike pritiske da uskladi spoljnu politiku sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji i istakao da principijelan stav Srbije ostaje isti, kakav je utvrđen na sednici Saveta bezbednosti odmah po izbijanju sukoba u Ukrajini .

"Smatramo pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali će pitanje pridruživanju sankcijama Rusiji, kao i bilo kojoj drugoj državi, zavisiti od naših nacionalnih i državnih interesa. Stalno nam ukazuju da procenat naše  usaglašenosti, a trenutno je na 45 odsto, treba da se poveća. Problem je što je taj procenat niži zbog rata u Ukrajini i sankcija prema Rusiji, kojima se Srbija nije pridružila ali ima i čitav niz procena o zemljama koje su za nas važne, kao što su Kina i Iran, koje su na našoj strani kad je u pitanju ulazak tzv. Kosova u UN", rekao je Dačić.

Na pitanje da li je ruski ambasador tražio da Srbija ne učestvuje na nekim međunarodnim skupovima ministar je rekao da to nije u potpunosti tačno i da je reč o novim formatima koji bi se pojavili, a koji bi bili protiv Rusije.

Naveo je da se ne radi o Samitu za demokratiju i Savetu Evropske političke zajednice već o novim antiruskim međunarodnim savezima koji bi se pravili i dodao da "saslušamo svakog ali autonomno donosimo odluke".

Zapad ima dvostruke aršine

O ocenama da je sukob u Ukrajini neka vrsta "svetskog rata" ministar Dačić kaže da to jeste svetski rat po svim svojim osobinama jer se  posledice tiču celog sveta iako se oružane borbe vode samo na jednom mestu te da se ceo svet usmerava da bude na jednoj ili drugoj strani.

"Postoje inicijative da se u UN napravi grupa prijatelja ovih ili grupa prijatelja onih, u čemu mi izbegavamo da učestvujemo, jer kad ste u grupi tako definisanoj, onda ste za ove druge neprijatelj", navodi ministar.

On je ponovio da kod zapadnih zemalja postoje dvostruki aršini jer se Srbija tera da uvede sankcije Rusiji i osudi Kinu, a da izgubi borbu za svoj teritorijalni integritet i zato je naša pozicija veoma komplikovana.

Povodom izjave Angele Merkel, da je potpisivanje Minskih sporazuma bilo samo kupovina vremena za naoružavanje Ukrajine, Dačić kaže da nas to tera na razmišljanje da li su sporazumi koji su potpisani a na koje je primorana Srbija poslužili za takvu pripremu za tzv. Kosovo.

"To nam govori o moralnosti i neprincipijelnosti međunarodne zajednice", istakao je on.

Radi se na popravljanju odnosa sa Hrvatskom, poštujemo teritorijalni suverenitet BiH

Sumirajući rezultate boravka u Zagrebu Dačić je rekao da je veliko je pitanje da li ćemo uspeti u nameri da popravimo odnose sa Hrvatskom, s obzirom da na proslavi Srpskog narodnog veća, nije bilo ni vreme ni mesto da hrvatski premijer Andrej Plenković u svom govoru pominje navodnu agresiju u vreme Miloševića, a da pri tom ne spomene ni "Oluju", ni sva ostala pitanja genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu.

On je ocenio da se godinama stvara antisrpsko raspoloženje u Hrvatskoj, tako da je teško raditi na normalizaciji odnosa i da je potrebna politička volja da se prevaziđe ta situacija.

"Imaćemo uspeha ukoliko se budemo bavili konkretnim pitanjima, a ne pravljenjem antisrpske histerije. Teško je očekivati da će neko od nas promeniti mišljenje, ali hajde da probamo da tražimo neki zajednički interes", zaključio je Dačić.

On se osvrnuo i na napade iz Federacije BiH zbog njegovog učešća na obeležavanju Dana Republike Srpske navodeći da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, ali da niko ne može da nam zabrani da negujemo najbolje moguće odnose sa srpskim narodom i RS.