Mešanje Vašingtona u kadrovsku politiku unutar srpskog bezbednosnog sektora nije novost. O tome je pisano i u depešama diplomatije SAD koje je objavio Vikiliks
Mešanje Sjedinjenih Američkih Država u rad srpskih bezbednosnih službi je neprihvatljivo i, ukoliko je tačno da su vlasti SAD odlučile da zamrznu odnose sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) zato što su nezadovoljne kadrovima u srpskoj tajnoj službi, reč je o nastojanju da se BIA podredi američkim interesima umesto interesima Srbije, saglasni su sagovornici RT Balkan.
Kako je navela televizija N1 pozivajući se na "pouzdane diplomatske izvore", na nedavnom sastanku američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila i šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, Hil je najavio da će saradnja s BIA u narednom periodu biti "duboko zamrznuta" i da je posle razgovora u Vašingtonu zaključeno da "kadrovska rešenja" u BIA predstavljaju veliki problem za Sjedinjene Američke Države.
Podsećamo, nakon parlamentarnih izbora u Srbiji održanih u aprilu, Nova S je, pozivajući se na svoje izvore, objavila da su zapadni partneri od predsednika Srbije Aleksandra Vučića zatražili da vlast bude "očišćena" od proruskih kadrova, ukazujući pored ostalih i na novog direktora BIA Aleksandra Vulina.
Ambasador SAD Hil je, prilikom spomenutog susreta s Dačićem, navodi N1, rekao da SAD žele da intenziviraju saradnju s nekim drugim resorima Vlade Srbije, a među njima je i MUP. Hil je Dačiću rekao da će u tom cilju ubrzo organizovati posetu ministra policije Bratislava Gašića Vašingtonu.
Kristofer Hil i Ivica Dačić nakon sastankaTANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ/ bs
U odgovoru na pitanje "Glasa Amerike" da potvrdi, ili opovrgne informaciju koju je preneo N1, američka ambasada citirane navode nije demantovala, već je šturo navela da ne komentariše rad obaveštajnih službi.
Predsednik Pokreta ROD Dragan Stanojević u izjavi za RT Balkan ističe da je neprihvatljivo da bilo koja druga država Srbiji određuje ko će joj biti u bezbednosnim službama.
To smatra udarom na samu službu, njenog direktora i nezavisnost jedne države, a kao uzrok takvom ponašanju i proglašavanju pojedinih kadrova neprihvatljivim, Stanojević vidi u tome što su ti ljudi označeni kao proruski.
"Oni ne shvataju da se interesi Rusije i Srbije poklapaju, pa su otuda stavovi funkcionera BIA koji Americi ne odgovaraju zapravo prosrpski, a ne proruski", ocenjuje Stanojević.
Dodaje da ga ovakav pokušaj uticaja na srpske službe ne iznenađuje, ali ističe da je to neprihvatljivo jer se ni Srbija ne meša u imenovanje direktora CIA i FBI.
"Nadam se da će naše vlasti uspeti da se izbore sa pritiscima", zaključuje Stanojević.
Istoričar Aleksandar Raković u izjavi za RT Balkan ističe da zapadno uplitanje u kadrovsku politiku srpskih službi bezbednosti ne predstavlja novost, ukazujući da je i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović u svojoj knjizi "Povlenske magle i vidici" opisao kako su posle 5. oktobra 2000. strane službe nastojale da se umešaju u rad srpskih službi.
"Uprkos tome što sa Mihajlovićem nemam isto mišljenje o važnim nacionalnim temama, nesporno je da je on u svojoj knjizi izneo veoma važne činjenice o tom mešanju stranaca u naš bezbednosni sistem. Pritom, verujem da nije samo Vulin meta, već se radi o tome da je verovatno i po dubini aparat BIA razlog za američko nezadovoljstvo, ako ga zaista ima", ističe Raković.
On kaže da je uveren da srpski državni organi neće podleći pritiscima.
"Oni rukovodstvo BIA percipiraju kao proruske strukture, međutim, radi se o našem državnom organu koji je tu da štiti interese Srbije, a ne bilo koje druge zemlje", napominje sagovornik RT Balkan.
Raković ističe da ako Amerikanci misle da mogu da kadriraju u srpskim službama, ta vremena su prošla i neće se ponoviti.
"Mislim da je naše društvo sazrelo, da su političari sazreli i da je javnost sazrela da više ne naseda na takve situacije da bi politička eliminacija ovog ili onog političkog faktora u Srbiji nešto promenila. Ne bi, nego bi samo zapadnjaci tražili još, i tu ne bi bilo kraja. Posle Kosova i Metohije na red bi došla Republika Srpska, za njom i Srbi u Crnoj Gori. Zato je jedino rešenje - voditi sopstvenu politiku", navodi on.
"Očigledno je da samosvojna politika Republike Srbije predstavlja problem na Zapadu jer se Srbija nije priključila sankcijama Rusiji i nije se uklopila u hor koji postoji u Zapadnoj Evropi, hor osude Rusije", objašnjava Raković.
Navode da će Amerikanci saradnju nastaviti sa nekadašnjim direktorom BIA, a sadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem, Raković vidi kao tendenciozno sejanje "jabuke razdora", i opominje da su strane službe spremne da se bave i takvim aktivnostima.
I za potpukovnika KOS-a u penziji Ljubana Karana ovakav stav američke ambasade nije iznenađenje.
"Nije kulturno ni diplomatski da se mešaju u naša kadrovska rešenja, unutar naših institucija", navodi Karan u izjavi za RT Balkan.
Stav ambasadora vidi kao nekorektan, nekulturan i nediplomatski, i ukazuje da je to potcenjivanje Srbije.
"Kako bi bilo da mi kažemo da nam se ne sviđa šef CIA, na čijem čelu je svojevremeno bila Đina Haspel koju optužuju za maltretiranje i zlostavljanje ljudi po ilegalnim zatvorima, i da mi kažemo da nećemo da kontaktiramo sa njihovim službama", kaže Karan.
Dodaje da niko ne sme da bira šefove službi, čak ni osoblje, a kamoli nešto drugo. "Ako imaju neke primedbe, zna se kako to ide diplomatskim putevima, obraćanje, žalbe, a ne da oni neće da kontaktiraju zbog nekog našeg kadrovskog rešenja. Štaviše, što se njima više ne sviđa naše kadrovsko rešenje, ja sam utoliko više siguran da je ono dobro", zaključuje Karan.
Namera Vašingtona je da šefovi službi i ministri koji mu ne odgovaraju budu smenjeni, kako bi na njihovo mesto bili postavljeni drugi, podobni interesima SAD, ističe Karan.
"Oni planiraju da pritiscima na određene ličnosti kadriraju u našoj državi. To neće biti moguće", zaključuje on.
O mešanju Vašingtona u srpske službe i u dokumentima Vikiliksa
Da mešanje Vašingtona u kadrovsku politiku u srpskom sektoru bezbednosti nije novost pokazuju i podaci Vikiliksa da su SAD svojevremeno imale važnu ulogu u postavljanju Zdravka Ponoša na mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Američke diplomatske depeše, naime, pokazuju da je tadašnji američki ambasador Majkl Polt tražio 30. avgusta 2006. godine od premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića da Ponoš preuzme Generalštab.
"Ambasador Majkl Polt tih dana traži od Koštunice da podrži brzo razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući i imenovanje generala Ponoša za načelnika Generalštaba... Čudno je, primetio je Koštunica, što SAD kao da znaju više o Ponošu od njega", navodi se u depeši pod brojem 06BELGRADE1381.
O uticaju SAD na službe pisao je i nekadašnji zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović koji se sa problemima u radu susreo već po stupanju na dužnost posle petooktobarskih promena.
"Već početkom februara 2001. godine, par dana po povratku u službu, suočio sam se sa činjenicom da je tadašnji potpredsednik Vlade Momčilo Perišić ušao u nečasne poslove sa američkom tajnom službom, koji nisu mogli da služe na čast jednom srpskom generalu. Kada su ga organi bezbednosti VJ, tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, priveli zajedno sa agentom CIA Dejvidom Nejborom, bio sam siguran da nema nikakve zabune ili nameštaljke", naveo je Mijatović u knjizi "Sačekuša za Srbiju".
Mijatović detaljno opisao pritiske koje su strane službe vršile na njega i ostale pripadnike RDBMiroslav Milic/ATAImages
On detaljno opisuje kako je početkom februara 2001. "jedan od dobro obaveštenih operativaca" zatražio prijem kod njega navodeći da se u beogradskom hotelu Hajat nalazi agent CIA Dejvid Nejbor, stručnjak za balkanska pitanja, koji već duže vreme radi na prostorima Hrvatske i BiH.
"Na moje pitanje šta radi u Beogradu, operativac mi je kratko odgovorio: Radi posao za koji je plaćen. Za njega je, zameniče, malo važno koji režim obara, on mora biti spreman da radi na obaranju ovog režima ako nije dovoljno kooperativan", zabeležio je Mijatović.
Do zvaničnog susreta sa Nejborom je došlo u prisustvu Dušana Mihajlovića, a Mijatović primećuje da je on imao "solidnu agenturu ili saradničku mrežu".
"A ovamo se nama predstavlja, kako je to rekao ministar, kao oficir za vezu. Situacija sa Nejborom kosila se sa osnovnim principima prijateljske saradnje svih policija sveta, pogotovu tajnih službi. Ne može se biti zvanični predstavnik, a pri tom zloupotrebljavati gostoprimstvo zemlje domaćina", ističe Mijatović.
A vrhunac ovakvog odnosa američkih i britanskih službi prema pripadnicima srpskih bezbednosnih struktura su navodi Mijatovića da su ga one prisluškivale usred Beograda.
"Bilo bi mi malo neprijatno što sam prvo gospodu Amerikance prisluškivao, a onda i objavio transkripte, da me gospoda Amerikanci i Britanci 2001. godine, u mojoj rođenoj zemlji, nisu prisluškivali, i to pod šifrom ’alfa’", naveo je on.
Bivši ministar unutrašnjih poslova Mihajlović pisao o pritiscima stranih službi
I sam Dušan Mihajlović pisao je o pritiscima Zapada nakon 5. oktobra 2000.
U knjizi "Povlenske magle i vidici" on navodi da je početkom 2001. bilo mnogo pritisaka na njega, Vladu Srbije i Zorana Đinđića od "prijatelja sa Zapada da se čitava tajna služba Srbije raspusti i da se napravi neka nova srpska tajna policija. Bio sam protiv toga da se tajna služba sruši i uništi, jer sam iz iskustva znao da je tako važnu službu za zemlju jako teško iznova napraviti."
Koliko je situacija bila ozbiljna, Mihajlović je u svojoj knjizi ilustrovao i obaveštajnom informacijom koju je, kako kaže, podelio s tadašnjim državnim vrhom.
"Prema saznanjima RDB, u toku je šira obaveštajna operacija iks, ipsilon, a moguće i drugih većih obaveštajno-bezbednosnih sistema prema SRJ, radi stvaranja uslova za njenu dalju dezintegraciju. Kroz sistematsku psihološko-propagandnu delatnost, preuzimaju se pojačane aktivnosti na planu destabilizacije i dezorganizovanja rukovodećeg aparata u zemlji, pri čemu se ne isključuju ni akcije fizičke likvidacije istaknutih ličnosti iz političkog i javnog života", naveo je Mihajlović.
