Albanska dijaspora između istine i mita: Ko su pravi čuvari (veliko)albanskih interesa i gde žive

Ne postoji država na svetu u kojoj ne živi bar jedan Albanac, ali ne postoji ni tačan podatak o tome koliko ih živi u dijaspori. Ovako je jedan albanski akademik odgovorio na pitanje koliko Albanaca živi u zemljama širom Evrope i sveta, napominjući da je to posledica toga što nikada nije postojao kontinuitet u registraciji ljudi koji žive u inostranstvu.

Predstavnik Globalne mreže biznisa albanske dijaspore u SAD Naim Dedušaj nedavno je rekao da su SAD najgostoljubljivije za albansku dijasporu, koja "kontroliše"! Njujork u najmanje tri oblasti. Publicista Palj Štufi naveo je da u Švajcarskoj ima između tri i četiri hiljade albanskih milionera.

Bilo kako bilo i bez obzira na (ne)namerni propust Albanije po pitanju registracije raseljenih, upravo su pojedini Albanci koji su napustili rodnu grudu danas "nacionalni ponos".

Najpoznatiji među njima je milijarder Samir Mane, čak i bez obzira na činjenicu da ni sam ne poriče da je prva stanica na njegovom putu do uspeha bio Beograd. Rođen je u Korči, a 1991. godine je napustio Albaniju, bežeći od komunističkog režima, i izbegao u Austriju.

Na "Forbsovoj" globalnoj listi milijardera, objavljenoj u aprilu ove godine, zauzeo je 2356. mesto, a njegovo bogatstvo se procenjuje na 1,4 milijardi dolara. Mane je osnivač i predsednik "Balfin grupe", koja posluje u sektorima maloprodaje, nekretnina, elektronike i bankarstva, a danas živi na relaciji Austrija-Albanija. Navodi se da je sarađivao i sa srpskim biznismenima, a pre svega sa kompanijom Miroslava Miškovića.

"Albanija prvi put ima svog predstavnika na 'Forbsovoj' listi milijardera", s vremena na vreme podsete mediji na albanskom jeziku.

Mane je u razgovoru za medije u više navrata govorio o ostvarenju svog američkog sna na austrijskom tlu. Dovodili su ga, doduše, u vezu sa bivšim predsednikom Albanije Iljirom Metom, koji je osumnjičen za korupciju i nalazi se u pritvoru. Mediji su pisali da je milijarder navodno novčano "podmazao" bivšeg predsednika, dodajući da se Mane pominjao u istrazi.

Naš izbor

Panalbanska federacija iz SAD: Da li "Vatra" vršlja i po jugu centralne Srbije?

Biznismen Sahit Muja, ocenili su svojevremeno mediji u Tirani, mogao bi da postane najbogatiji čovek na svetu. Potiče iz tradicionalne albanske porodice iz Tropoje, a nakon završteka studija, emigrirao je prvo u Italiju, zatim u Tursku. Tamo se, prema sopstvenom priznanju, bavio boksom i "tek pomalo" biznisom.

Iz Turske je otišao dalje u svet, a na kraju se obreo u SAD. On je danas američko-albanski biznismen i direktor kompanije "Albanski minerali". Vratio se u zemlju, ali po svemu sudeći, ne zbog nostalgije, nego zbog interesovanja za prirodne resurse.

Njegove fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama izazvale su pravo oduševljenje u (veliko)albanskoj javnosti u regionu: na jednoj drži Kuran, a na drugoj pušku, dok je odeven u majicu sa albanskim grbom i mapom 'velike Albanije', a na glavi ima kapu na kojoj piše USA. Odevna kombinacija je, podrazumeva se, u crveno-crnoj boji, odnosno u nijansama albanske zastave.

I dok se javnost u Albaniji, a posebno na Kosovu i Metohiji, naslađivala Mujinim stajlingom, on je svoje oštro preduzetničko oko spustio na rudnik Trepča. Procenio je da rudnik poseduje minerale u vrednosti od dva triliona dolara i da potezi Beograda u vezi sa Trepčom nisu slučajni. U više navrata je govorio o prirodnim bogatstvima južne srpske pokrajine. 

Na spisku albanskih biznismena takođe se nalazi i Nazif Destani iz Tetova, osnivač i predsednik kompanije "Ekolog internešenal" iz Njujorka. 

Priča o albanskoj dijaspori nalazi se negde između istine i mita: neki izvori navode da je treća po veličini u svetu, neki da je najuticanija. Najviše Albanaca, prema podacima iz 2019, a koji su rođeni Albaniji, živi u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj i u Velikoj Britaniji.

U SAD, prema istim podacima, ima ih ukupno 214.957: od toga 99.370 onih prve generacije i 115.587 druge generacije. Postoji podela na staru i na novu: oni koji su emigrirali pre devedesetih godina prošlog veka pripadaju staroj, a oni koji su se iselili nakon toga, čine novu  dijasporu.

U Nemačkoj i u Švajcarskoj ima najviše albanskih iseljenika sa KiM, a prema podacima Agencije za statistiku tzv. Kosova oko 850.000 Albanaca živi u inostranstvu. Dosta ih ima i u Austriji i Sloveniji. 

I Albanci iz južne srpske pokrajine imaju svoj "klub milionera", čiji je i član Hetem Ramadani iz Drenice, osnivač i vlasnik naftne kompanije "Salbatring" sa sedištem u Ljubljani. On je, prema dostupnim podacima, napustio KiM zbog toga što je pao u "nemilost srpskih vlasti", jer se zalagao za nezavisnost tzv. Kosova. 

Naš izbor

Albansko-američke opasne veze: Džon Tun, republikanski lider u Senatu i (veliko)albanski prijatelj

Ramadani je jedno vreme boravio u Sloveniji, a po sopstvenom priznanju na KiM je došao 1999. godine, kako bi se sa Agimom Čekuom dogovorio oko finansiranja tzv. kosovskog zaštitnog korpusa (TMK). Ta organizacija je postojala u periodu 1999-2009, nakon čega je transformisana u tzv. kosovske bezbednosne snage. 

Albanska dijaspora odigrala je značajnu ulogu u borbi za albansko pitanje: podržavala je funkcionisanje paralelnih struktura na Kosovu i Metohiji i  finansirala tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK). 

Postojali su ratni fondovi, među kojima su najpoznatiji bili "Tri odsto" i "Mesto rođenja zove". Albanci koji su živeli u inostranstvu, posebno u Švajcarskoj, bili su dužni da izdvoje tri odsto od plate i uplate u fond.

Ovaj recept je prepisao i premijer privremenih institucija u Prištini u tehničkom mandatu Aljbin Kurti. Nakon što je počeo sukob u Ukrajini, na Kosovu i Metohiji je osnovan fond koji u mnogo čemu podseća na ratni, a formalno je nazvan fond za bezbednost. 

Posredstvom ministarstva finansija, rada i transfera u Prištini uplate se vrše iz inostranstva, a Kurti je rekao da je fond formiran na osnovu potreba tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga. Međutim, sve u vezi s ovim fondom je i danas pod velom tajne, i nije poznato koliko se novca do sada slilo u njega.