"To je bilo vrlo slikovito" - tako je Vilijam Voker, šef misije OEBS-a na Kosovu 1999. godine, opisao kako je evropska štampa izveštavala o "slučaju Račak".
On je u razgovoru za Pi-Bi-Es otkrio da bi "voleo da ima spomenar svih isečaka sa naslovnih strana evropskih listova koji pokrivaju Račak, jer je to ubrzalo razgovore u Rambujeu".
Čovek koji je prvi objavio svetu laž da se u Račku desio "masakr nad nedužnim albanskim civilima", izjavio je samouvereno da "još nije sreo nijednu osobu koja je zapravo bila na tom brdu u toj jarugi i koja je došla do bilo kakvog drugog zaključka".
Uprkos njegovim tvrdnjama, letimičan pregled najuticajnijih svetskih listova iz tog vremena pokazuje da Voker, kao i uvek, ima spremne zaključke, ali ne i argumente kojima će ih potkrepiti.
Pitanja bez odgovora
Verzija događaja koju su izneli albanski svedoci, prema kojoj je reč o masakru koji su srpske snage hladnokrvno počinile nad nenaoružanim ljudima, ostavlja određena pitanja bez odgovora, piše francuski "Mond" u izdanju od 21. januara 1999. godine.
Nije li masakr u Račku previše savršen, pita se francuski list samo šest dana nakon događaja o kojima je reč i navodi da nova svedočanstva koja je "Mond" prikupio "dovode u sumnju realnost ovog užasnog spektakla".
Prema verziji posmatrača Kosovske verifikacione misije (MVK) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), "masakr" se dogodio 15. januara, početkom popodneva, kada je srpska policija ušla u selo Račak.
"Razvaljuju vrata na kućama, ulaze unutra, naređuju ženama da tu ostanu, dok teraju muškarce iz sela da ih pogube metkom u glavu, a neke su prethodno mučili i unakazili. Srbi su, čak će reći neki svedoci, svoj prljavi posao obavljali uz pevanje, pre nego što su napustili mesto oko 15.30 časova."
Međutim, izveštaj dvojice novinara AP koji su snimali policijsku akciju u Račku ne slaže se sa izveštajem MVK, upozorava "Mond".
Po njihovim rečima, kada su u 10 sati ušli u Račak prateći oklopno policijsko vozilo, selo je bilo gotovo pusto. Kretanje ulicom sve vreme se odvija pod vatrom snajperista Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) iz zasede u šumi koja gleda na selo i to traje tokom čitave akcije. Većina borbi se odvija u šumi.
Ono što policija u petak napada jeste uporište albanskih separatista OVK, tvrde novinari AP i dodaju da su skoro svi stanovnici pobegli iz Račka tokom srpske ofanzive u leto 1998. Osim nekoliko izuzetaka, niko se nije vratio.
"Samo dva dimnjaka se puše", primećuje jedan od dvojice novinara.
Srpska operacija, dakle, nije iznenađenje, niti tajna, navodi "Mond". Od 10 sati ujutru ekipa AP je na licu mesta, uz policiju, snimajući šta se dešava sa grebena koji gleda na selo, a zatim i na ulicama prateći oklopno vozilo. O akciji je obavešten i OEBS, a najmanje dva tima međunarodnih posmatrača gledaju borbe sa izdignutog mesta sa koga se vidi deo sela i, nastavlja se u tekstu, "oni će ući u Račak ubrzo po odlasku policije".
Posmatrači se zatim raspituju o situaciji kod nekih Albanaca i insistiraju da se zna da li ima povređenih civila. Oko 18 časova su četiri lakše povređene osobe - dve žene i dva starca - odvedeni u ambulantu u susednom Štimlju. Revizori tada kažu da "ne mogu da naprave presek stanja borbe".
Počelo je lažima
Dok traje suđenje Miloševiću u Haškom tribunalu, 15. februara 2002. godine "Gardijan" izveštava da je dokumentarni film nemačke televizijske mreže ARD, koji je Milošević koristio kao deo odbrane u Hagu, izazvao gnev Albanaca koji su suđenje pratili kraj malih ekrana.
Dokumentarac sa više nego indikativnim naslovom "Počelo je lažima" optužuje tadašnjeg nemačkog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga za izvrtanje činjenica u slučaju Račak, kako bi dobio podršku javnosti i parlamenta za učešće Nemačke u međunarodnim snagama na Kosovu.
Šarping je negirao optužbe i zahtevao izvinjenje.
"Film su oštro kritikovali kosovski Albanci koji su intervjuisani za film, tvrdeći da su pogrešno predstavljeni", navodi "Gardijan".
CIA posmatrači
"Uprkos nezainteresovanosti američkih medija, pitanje šta se zaista dogodilo u kosovskom selu Račak i dalje je nerešeno", piše u tekstu njujorške organizacije za nadzor medija "Fer".
Oni podsećaju da bi Tribunal u Hagu trebalo da čuje i zapažanja francuskih novinara koji su među prvima stigli na mesto događaja.
Prema dokumentarcu "Put u Račak" Kanadske radiodifuzne kompanije (CBC), kada je reporter "Figaroa" Reno Žirar stigao u selo, bio je iznenađen otkrićem da Vilijam Voker, šef posmatračke misije OEBS-a na Kosovu, "nije zapečatio mesto zločina za istražitelje".
Žirar je bio zbunjen i time što nije našao skoro nijednu čauru na zemlji. Vrativši se tog dana u Prištinu, poverio se kolegi Kristofu Šatelou iz "Monda". Šatelo je upitao jednog od Vokerovih posmatrača, kapetana američke vojske, zašto nema čaura na zemlji, a kapetan je odgovorio "da je pokupio sve čaure kada je stigao na mesto događaja".
Zaintrigiran, Šatelo je sutradan otišao u Račak da istraži. Kada je ponovo pokušao da pronađe kapetana američke vojske, "odjednom ga nije bilo nigde", a iz misije OEBS-a su odgovorili: "Ne poznajemo ga. Nikada nije bio ovde."
Kada je zatražio da razgovara sa četvoricom posmatrača koji su bili u Račku i okolini na dan akcije, rečeno mu je da su njihova imena odjednom postala "tajna", što je Šatelo za CBC prokomentarisao kao "vrlo čudno".
Kasnije se ispostavilo da je Vokerov tim američkih posmatrača uglavnom bio sastavljen od tajnih operativaca CIA koji su, tvrde evropske diplomate, sprovodili "američku politiku koja je učinila (NATO) vazdušne napade neizbežnim", piše "Fer" pozivajući se na "Sandej tajms" od 12. marta 2000. godine.
"Međunarodni gnev zbog ubistava u Račku bio je ključan u pritiskanju NATO-a da zapreti Jugoslaviji vazdušnim napadima", navodi se u tekstu.
Tajni dosijei haških tužilaca
"Fer" se bavi i izdanjem "Špigla" od 19. marta 2001. godine, navodeći da je nemački list došao do "tajnog dosijea sa dokazima o ubistvima u Račku koji su sastavili tužioci Haškog suda".
Prema ovom izveštaju, "istražitelji UN priznaju da su možda polovina žrtava bili saradnici ili simpatizeri OVK", navodi se u izveštaju.
"Špigl" dodaje i da su francuske obaveštajne službe na KiM pratile sav radio saobraćaj OVK i poseduju detaljne dnevnike komunikacija, koji "kompromituju" OVK u pogledu njihove uloge u Račku.