Analitičar iz Podgorice za RT Balkan: Milov DPS nema ni teoretske šanse za pobedu na izborima

"Što se tiče predsedničkih izbora koji su raspisani, nisam siguran da će Đukanović biti kandidat liste okupljene oko DPS-a, iako je to najizglednija mogućnost. U svakom slučaju, sa Đukanovićem ili nekim drugim kandidatom, ne postoji ni teoretska mogućnost da kandidat liste okupljene oko DPS-a pobedi u prvom krugu, i to zbog procesa trajne političke marginalizacije nekadašnje najjače partije u okviru poraženog diktatorskog sistema."

Ovako u izjavi za RT Balkan trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori ocenjuje Boško Vukićević, politički analitičar iz Podgorice, a posle jučerašnje odluke predsednice Skupštine Crne Gore Danijele Đurović da za 19. mart 2023. raspiše predsedničke izbore. 

Raspisani predsednički izbori u Crnoj Gori, DF će imati svog kandidata

"Što se tiče situacije na drugoj strani, prirodna i idealna varijanta bi bila oličena u jedinstvenom kandidatu aktuelne parlamentarne većine. Nema nikakve sumnje da bi takav jedinstveni kandidat nove vlasti pobedio već u prvom krugu. Međutim, takav poželjan scenario za proces demokratizacije Crne Gore onemogućuju sa neke zapadne adrese, koje još uvek imaju ambiciju da vrše presudan uticaj na crnogorski politički sistem", kaže Vukićević.

Po njegovoj proceni, "zapadni centri moći trude se da onemoguće prirodan proces povratka Crne Gore svom srpskom identitetu, započet epohalnim litijama protiv diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti".

"U tom smislu, zapadne ambasade u Crnoj Gori sada već i otvoreno govore da bilo koji politički faktor koji predstavlja legitimne i državotvorne interese srpskog naroda ne sme biti deo bilo koje buduće vlasti. Takav stav proizilazi, podrazumeva se, i iz šireg antiruskog projekta tih zapadnih centara. Ovakvim grubim mešanjem u crnogorske demokratske procese, i ogromnim uticajem koji imaju na deo partija nove vlasti i popularnih novoformiranih pokreta, te strane adrese se trude da Demokratskom frontu u potpunosti oduzmu koalicioni kapacitet i političku perspektivu. Naravno, takav naum stranih faktora neće biti jednostavno ostvariti, jer je nakon pada Đukanovićeve diktature u Crnoj Gori i narod počeo sa se pita", kaže Vukićević.

On očekuje da će na predsedničkim izborima aktuelna većina imati makar dva jaka kandidata.

"Jednog će istaći stranke, koje su pod jakim uticajem zapadnih ambasada, tj. Pokret Evropa sad, Demokrate i eventualno Ura, dok će drugog kandidata prezentovati koalicija koju će za ovu priliku okupiti Demokratski front. Konačan ishod predsedničkih izbora, za koji isključujem mogućnost pobede kandidata DPS-a, zavisiće umnogome od kampanje i odabira kandidata navedena dva bloka aktuelne parlamentarne većine", smatra Vukićević.

Na pitanje kome, sada već sasvim izvesno, razdvajanje predsedničkih i eventualnih prevremenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, najviše odgovara, a kome bi moglo biti hendikep, Vukićević ocenjuje da bi prevremeni parlamentarni izbori u ovom trenutku najviše odgovarali DPS-u. 

"Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića suočava se sa rapidnim opadanjem članstva, još od istorijske pobede opozicije na izborima iz avgusta 2020. godine. Čini se da je taj proces gubitka političke moći i podržavalaca DPS-a nezaustavljiv, pa bi upravo iz tog razloga prevremeni izbori toj partiji najviše i odgovarali. Sa svakim odlaganjem izbornog izjašnjavanja, uz temeljno "čišćenje" biračkog spiska koje još uvek nije obavljeno, DPS bi imao sve manje simpatizera. U tom smislu, prevremeni izbori partiji Mila Đukanovića omogućiće neku vrstu političkog preživljavanja i pored pomenutog trenda političke marginalizacije stranke", zaključuje Vukićević. 

Crna Gora: Upoznajte potencijalne kandidate za predsedničke izbore

Inače, samo koji sat posle odluke predsednice Skupštine Crne Gore Danijele Đurović da raspiše predsedničke izbore, počelo je i licitiranje oko mogućih kandidata. Tako je podgorički dnevnik "Vijesti" kao moguće kandidate odmah naveo Mila Đukanovića, aktuelnog predsednika DPS-a, zatim profesorku Milicu Pejanović Đurišić, lidera Demosa i nedavnog kandidata za premijera Crne Gore Miodraga Lekića, lidera Demokrata Aleksu Bečića, lekarku Jelenu Borovinić Bojović, kandidata DF za gradonačelnika Podgorice na lokalnim izborima održanim u jesen prošle godine, kao i rektora Univerziteta Crne Gore Vladimira Božovića.

Trka može da počne

Predsednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević sinoć je u izjavi za podgoričke medije ocenio da "Demokratski front treba da ima svog predsedničkog kandidata".

"DF treba da ima svog kandidata za predsednika države i to iz redova DF-a. Smatramo i da nosilac liste treba da bude isključivo neko od naših funkcionera jer smo umorni od eksperimenata i nalaženja nekih novih kandidata, koji čim se završe izbori zaborave ko ih je doveo do tih pozicija… I nije ni to sporno, nego zaborave šta su bili ideološki i programski principi", rekao je Knežević.

Nešto ranije i Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene i takođe jedan od lidera DF, rekao je da će DF na predsedničke izbore izaći sa svojim kandidatom i "pobediti".

Demokrate Alekse Bečića pozvale su nešto ranije "Pokret Evropa sad" na "hitan dogovor o predsedničkom kandidatu".

"Još jednom iskazujemo spremnost bez obzira kada će se održati jedni, a kada drugi izbori, da sami izaberete poziciju premijera ili predsednika države, za koju biste kandidovali vašeg predstavnika, dok bi kandidata za drugu poziciju dala Demokrtska Crna Gora", navedeno je u saopštenju Demokrata.

Goran Danilović, lider Ujedinjene Crne Gore ovim povodom oglasio se na Fejsbuku.

"Predsednički izbori 19. marta! Nije se ni pokušalo sa dogovorom oko parlamentarnih u istom danu! Dragi moji prijatelji, duboko prezirem taktiku u kojoj jedni drugima pravimo smicalice i zamke", napisao je Danilović.

Opoziciona Socijaldemokratska partija saopštila je da bi "zajednički vanstranački kandidat bio najbolja alternativa za očuvanje Crne Gore". Lider SDP-a Raško Konjević, u intervju podgoričkim "Vijestima", na pitanje da li bi Milica Pejanović Đurišić bila dobro rešenje kao predsednički kandidat, odgovorio je da bi ona "imala njegovu podršku", veruje i podršku SDP-a, a siguran je "i podršku zapadnih partnera s obzirom na ugled koji ima", kao i da bi bila "odlična predsednica države", dodavši da je Pejanović Đurišić "dugo je van partijskog života, skoro 20 godina".

Inače, stranke ili grupe građana kandidate za predsednika države mogu predložiti Državnoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre održavanja izbora, odnosno do 28. februara. DIK posle toga ima rok od 48 sati da utvrdi listu kandidata. Ako ni jedan od kandidata ne dobije podršku većine u prvom krugu, glasanje se ponavlja posle dve sedmice.