Putinov izaslanik za kulturu: Srbija ne odustaje od saradnje sa Rusijom uprkos pritiscima Zapada

Specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj, u razgovoru za RT Balkan, izrazio je zadovoljstvo jer Srbija nije odustala od saradnje sa Rusijom uprkos pritiscima Zapada da prekine sve kontakte.

"Srbija nije podlegla pritisku Zapada da se prekinu svi kontakti sa Rusijom u ekonomskom, političkom, obrazovnom, naučnom smislu", izjavio je Švidkoj koji boravi u našoj zemlji.

Posebno je pohvalio način na koji se u Srbiji odnose prema spomenicima sovjetskim vojnicima, što, kako je rekao, izaziva poštovanje i zahvalnost. 

Rusija i Srbija pregovaraju da 2024. bude zajednička godina kulture 

Švidkoj je rekao da dve zemlje planiraju da obeleže godinu kulturne saradnje, kao i da će ruski pijanista Denis Macujev i dirigent Valerij Gergijev održati koncerte u Srbiji.

"Postoje uslovi za proširenje saradnje u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, omladine. Do sada smo se dogovorili sa ministarkom kulture Majom Gojković da ustanovimo zajedničku godinu kulture", rekao je Švidkoj i dodao da su ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, kao i predsednik Aleksandar Vučić "pozitivno reagovali na ovu ideju".

Ove godine, kako je najavio, u Srbiji će održati koncerte ruski pijanista Denis Macujev i dirigent Valerij Gergijev. Pored toga, očekuje se forum rektora ruskih i srpskih univerziteta, učešće predstavnika srpskih kulturnih ličnosti na ruskim festivalima i forumima, kao i saradnja u filmskoj produkciji.

Filijala Ermitaža u Beogradu

Švidkoj je dodao da je u planu veliki projekat i koji je još u fazi dogovora, a da se radi o osnivanju filijale Ermitaža u Beogradu, u kojoj bi publika u Srbiji mogla da uživa u delima poznatog ruskog muzeja.

Tim povodom 7. februara Beograd će posetiti direktor Ermitaža Mihail Pjotrovski.

"Postoji ideja da se u Beogradu otvori filijala ovog muzeja, sličnom onom koji postoji u Holandiji. To je projekat za koji su svi zaintersovani. O tome se još uvek pregovara, pa se veoma obazrivo odnosimo prema projektima te vrste, jer je zaista sve složeno. Radi se o projektu koji bi mogao da bude realizovan u roku od četiri do pet godina", rekao je.

Prema njegovim rečima, gradonačelnik Beograda je predložio da se osnuje radna grupa, koja bi bila zadužena za to da se pronađe adekvatno zdanje za takvu filijalu, a "Gaspromnjeft" je zainteresovan da bude sponzor tog projekta, kada je reč o rekonstrukciji zdanja, ali i o izložbama koje bi u njemu bile organizovane

Rusija će pomoći Srbiji da obnovi crkvu na mestu pogibije dobrovoljca Rajevskog

Švidkoj je dodao da će Rusija pomoći Srbiji da obnovi crkvu na mestu pogibije ruskog dobrovoljca grofa Nikolaja Rajevskog, koji je poginuo 1786. godine.

"Predsednik Vučić je rekao da čim nam Rusi ukrase Saborni hram Svetog Save, mi ćemo im napraviti ovu crkvu. Danas sam razgovarao sa direktorom Ruskog doma gospodinom Baranovim, koji je dobro upoznat sa ovom temom. Trudićemo se da pomognemo Srbiji u obnovi ove crkve, da pomognemo po ovom pitanju. Jer ovo je velika i ruska i srpska svetinja", rekao je specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije.

On je napomenuo da je Rajevski poginuo za slobodu republike, zaveštavši da se njegovo srce sahrani u Srbiji, a telo u Ruskoj imperiji.

"Mislim da bi za srpsku stranu ova crkva mogla da postane mesto turističkog hodočašća", naglasio je.

Pukovnik Nikolaj Rajevski (1839-1876), koji je u Srbiju stigao iz Rusije kako bi učestvovao u oslobodilačkom ratu protiv Osmanlija, jedan je od najpoznatijih ruskih dobrovoljaca u Srbiji, a brojni književni kritičari ga smatraju prototipom Vronskog, iz romana "Ana Karenjina" Lava Tolstoja.

Pukovnik je poginuo u borbi sa Turcima kod Gornjeg Adrovca. Na mestu njegove pogibije podignuta je crkva Svete Trojice, a telo pukovnika je preneto na porodično imanje, dok se srce čuva u srpskom manastiru Sveti Roman.

Poslednjih godina Crkva Svete Trojice se nalazi u izuzetno lošem stanju: freske se raspadaju, pojavljuju se pukotine u temeljima. Zgrada je poslednji put renovirana početkom 2000-ih. Lokalne vlasti predlažu projekat restauracije i stvaranje kulturnog centra oko crkve, koji bi mogao da postane mesto za razvoj rusko-srpskih odnosa.

Srpske patriotske i sportske organizacije raspisale su akciju prikupljanja sredstava za obnovu crkve. Pravoslavno sportsko društvo "Sveta Srbija" organizovalo je niz humanitarnih koncerata za prikupljanje novca za rekonstrukciju crkve. Inicijativu za obnovu crkve podržao je savetnik predsednika Rusije Vladimir Tolstoj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je obećao da će se lično pozabaviti pitanjem obnove crkve na mestu pogibije Rajevskog.