Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić izjavio je za RTS da još nije kraj inflacije, već da se sada dešava samo predah pred buru.
On sadašnju ekonomsku krizu ocenjuje kao neponovljivu, ali i drugačiju i nepredvidiviju od one iz 2008. godine.
"Sada imamo potpuno drugačiju situaciju i svet koji je apsolutno podeljen i u kome znamo ko su osnovni akteri i ko na koju stranu više navija. Apsolutno niko ne može da kaže do kada će ovo trajati i kakve će posledice imati, i da li će rata biti još negde na nekom području. Ali, čak i da se to ne desi, u ekonomskom smislu jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad", navodi Savić.
Prema njegovim rečima, najveću štetu u ekonomskom smislu trpi Evropa, kojoj se ipak ove godine posrećilo jer zima nije bila hladna kako se očekivalo.
"Za sada je Evropa nekako preživela, a posledice koje su oni dobili sa ovom krizom su takve da će Evropi trebati verovatno više godina da se oporavi", poručuje Savić.
Stagflacija
Profesor Savić kaže da, osim recesije, sada imamo kombinovanu inflaciju i kombinovanu recesiju, što se u ekonomiji zove "stagflacija" i najgore je stanje u koje ekonomija može da zapadne.
Najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi potražnju, ali kako podseća, problem te mere jeste to što ona u stvari loše utiče na proizvodnju.
Zato, kaže, imamo i borbu protiv inflacije, ali kao cenu toga i smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljudi, smanjivanje plata.
Davljenje Rusije
Sukob u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji doveli su do nezabeležene nestašice energenata, a najugroženijoj Evropi 2023. godina energetski gledano biće još teža.
"Ove godine su se puna skladišta nafte i gasa u Evropi manje koristila nego što se predviđalo i zato se nisu ostvarila očekivanja da će se u Evropi ljudi smrzavati. Ali to nas čeka sledeće godine. Teško je zamisliti da će se desiti dve uzastopne godine koje neće biti hladne", ističe profesor Savić.
On dodaje da "Zapad ne odustaje od davljenja Rusije", kao i da se sprovodi čitav arsenal mera sa idejom da se Rusiji oteža i smanje joj se prihodi od nafte i gasa.
"Svet je razumeo da problem leži u neprikosnovenoj ulozi Zapada u kojoj oni diktiraju i ekonomiju i politiku i sport i sve ostalo. Mislim da svet nije više spreman na takav način da funkcioniše i da će to biti izvor novih sukoba", naglašava Savić.
Subvencionisanje neodrživo
Taktika mnogih zemalja da subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi u borbi protiv krize, nije održiva, upozorava Savić.
"To ćemo verovatno vrlo brzo i videti u Srbiji. Imali smo pandemiju kao i ostali deo sveta, dosta novca smo potrošili i sada ćemo morati da ga tražimo u svetu i da se zadužujemo, a već govorimo da je osnovna ideja da novac u svetu bude skuplji", dodaje Savić.
Možete, tvrdi on, pomoći nekom na kratko, "ali zamislite svet da živi još jednu godinu, dve ili tri sa nekim subvencijama i nekim pomoćima stanovništvu i privredi. To nije moguće".
Došlo do guše
Kada je reč o reformi energetskih preduzeća u Srbiji, profesor Savić kaže da "Elektroprivreda Srbije" ne mora da bude privatizovana i da može da ostane u državnom vlasništvu.
"Ali 'Elektroprivreda Srbije' ne može da bude poligon gde zapošljavaš nesposobne partijske kadrove, partijske ljude i gde se ljudi ponašaju po sistemu: šta god da uradiš, država će stati iza toga. Cena toga je 600-700 miliona evra koje smo dali za uvoz onoga što je nekada bila naša komparativna prednost", poručuje Savić.
On ističe i da je "dogorelo i došlo do guše" i da će Srbija ako nešto brzo ne promeni što se tiče energetike "imati strahovitih problema".