RT Balkan istražuje: Rusi osnovali više od 4.000 firmi u Srbiji

Od zapadnog uvođenja sankcija Rusiji, više od 140.000 državljana Rusije za svoj privremeni dom odabralo je Srbiju. Do početka ove godine Rusi su osnovali 969 privrednih društava i 3.244 preduzetničkih radnji, podaci su Agencije za privredne registre (APR).

To znači da je svaki 33. otvorio firmu na teritoriji Republike Srbije.

RT Balkan je istraživao procedure kroz koje stranci prolaze prilikom započinjanja novih poslovnih poduhvata, izazova sa kojima se suočavaju, ali i benefitima po domaću ekonomiju.

"Najveći broj privrednih društava i preduzetnika, čiji su osnivači pravna i fizička lica iz Ruske Federacije, koji su započeli ili nastavili poslovanje u 2022. godini, imaju registrovanu pretežnu delatnost računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantske delatnosti i ostale usluge u oblasti informacione tehnologije, specijalizovane dizajnerske delatnosti, delatnost reklamnih agencija, trgovina na veliko", saopštili su iz APR.

Na pitanje gde je, pored Beograda, najveći broj otvorenih kompanija, kažu da su Rusi sedišta registrovali u Novom Sadu, Nišu, Loznici…

Advokat Dane Žigić iz Novog Sada kaže da imaju puno stranaca za klijente, pre svega Ruse, Francuze, Fince, Amerikance i druge.

"Rusi, konkretno, dolaze jer ne mogu da naplate usluge, imaju problem jer im je EU blokirala naplatu, pa tragaju za mogućnošću da kod nas obezbede platni promet. Nekima je to način da reše boravišne vize za duži boravak u Srbiji", objašnjava advokat.

Prvo što je važno razjasniti svim klijentima je, kako kaže, razliku između preduzetnika i Društva sa ograničenom odgovornošću.

"Prema našem zakonu, preduzetnik je fizičko lice i uglavnom se registruje kao preduzetnička radnja, to su uglavnom zanatlije - dok DOO ili LTD podrazumeva nešto duži postupak osnivanja, namenjen je i fizičkim i pravnim licima, ima veću odgovornost ali i veće kazne, kompleksnije je. Da bi se osnovao DOO, svako strano i fizičko pravno lice, pred našim zakonom je domaće pravno lice. U ovu kategoriju spadaju IT firme, što je najčešće slučaj kod ruskih državljanina", otkriva Žigić.

Kaže da im se stranci uglavnom javljaju kako bi zaobišli jezičke barijere, nepoznavanje zakona i birokratskih procedura.

"Usluga osnivanja obuhvata kompletan osnivački akt ili Ugovor o osnivanju, registraciju udela za jednog ili više osnivača, OP obrazac, imenovanje direktora firme, pomoć pri izboru imena i provera dozvoljenosti naziva firme. Zatim u uslugu spada dodeljivanje šifre delatnosti firme, preuzimanje rešenja iz Agencije za privredne registre sa PIB-om i matičnim brojem i otvaranje tekućeg računa u banci. Takođe, pomažemo i pri izboru knjigovođe, ali i kod prijave početka rada kod nadležne poreske uprave i pravljenje pečata", razjašnjava on sve nedomice sa kojima se suočavaju novi preduzetnici iz Rusije.

Kaže da im je potreban samo pasoš, osnivački ulog od minimum 100 dinara i sedište firme.

"Troškovi koje će imati su advokatski, takse APR-u i javnom beležniku, izrada pečata, usluge knjigovođe, zakup poslovnog prostora, a kasnije porez i doprinose za zaposlene, 60 odsto za zaposlene i 80 za osnivača", nabraja advokat, koji kaže da će određeni broj ruskih državljana ostati u Srbiji, te da će kompanije rasti i moraće da zapošljavaju dodatno radnike.

Jedan od onih koji je prošao čitavu ovu proceduru je Stanislav Mustivij, koji je u Novom Sadu registrovao kompaniju za razvoj softvera.

"Firma je otvorena u junu 2022. godine i sam postupak nije bio ništa teži nego bilo gde u Rusiji. Posao ide dobro, zadovoljan sam. Na kraju godine imali smo oko 40 zaposlenih ljudi", navodi Stanislav.

Naglašava da Srbija pruža dobre uslove za programere softvera i da je veoma potcenjena zemlja. 

"Među ruskim turistima, na primer, popularna je Češka, mada mi se Srbija više dopala. Srbija privlači sličnim jezikom i kulturom koja je bliska našoj, dobrim odnosom lokalnog stanovništva. Novi Sad je veoma sličan mom rodnom gradu Tveru, zato sam ga i odabrao za život i rad", kaže IT-evac i dodaje da mu se jedino ne sviđa što tokom ove zime snega skoro da nije bilo.

Ekonomista Milan Kovačević za RT Balkan ističe da misli da će se broj ruskih preduzetnika još povećati.

"To je za Srbiju jako dobro, samozaposleni preduzetnici donose prihode, troše ovde, plaćaju doprinose, penziono, porez na dobit ili porez na dodatu vrednost, a sve to doprinosi privrednom rastu i koristi našem budžetu. Neki od njih će se opredeliti i za trajniji boravak, a sve to zavisiće od nekoliko faktora kao što su zdravstvo, prosveta, infrasruktura, kvalitet vazduha...", objašnjava Kovačević.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež primećuje da su Beograd, ali i Novi Sad, Kragujevac i Niš već dokazani kao dobra mesta za život.

"Za vreme korone, kada je mnogo IT-evaca iz celog sveta došlo u Srbiju zbog liberalnijih mera, ostali su dve godine. Posle su se mnogi vratili jer su imali neke kontakte, razvili su poslovnu mrežu, novu priču i novi život. To je poguralo IT biznis kod nas. Taj sektor beleži bum poslednjih nekoliko godina i sada se opet pokazalo da smo dobro tlo za dolazak ljudi iz celog sveta, Amerike, Nemačke, Švajcarske, pa evo sad iz Rusije. To se oseti i po potražnji nekretnina", priča Čadež i dodaje da veruje da će i mnogi Rusi ostati u Srbiji.