Srbija i Balkan
Komlenski za RT Balkan: Zakon o stranim agentima bi demistifikovao mnoge "eksperte" (VIDEO)
Jedan od predlagača zakona, poslanik Pokreta socijalista, ističe da građani Srbije treba budu upoznati sa tim ko zastupa određene stavove i ko finansira aktivnosti različitih organizacija
Poslanici Skupštine Srbije nisu izglasali da se na dnevni red stavi predlog Rezolucije o pristupu Srbije BRIKS-u, a odbacili su i stavljanje na dnevni red Zakona o registru agenata stranog uticaja. Ova dva predloga podneli su poslanici Pokreta socijalista, Bojan Torbica i Đorđe Komlenski. Međutim, postavlja se pitanje: kome smetaju ovi predlozi i ko se plaši Zakona o stranim agentima?
Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski je za jutarnji program televizije RT Balkan izrazio uverenje da bi, pre 20 godina kada su finansijski tokovi iz inostranstva bili značajno manje razvijeni i registrovani, ovaj zakon bio usvojen bez većih problema, ali da danas, kada je mreža nevladinog sektora koji dobija novac iz inostranstva veoma razvijena i dobro organizovana, postoji ozbiljan pritisak sa svih strana, iako je, kako ocenjuje, usvajanje ovog zakona u interesu Srbije.
"Previše je trenutno problema na unutrašnjem ali i na spoljašnjem planu da bi se ovom posvetila apsolutna pažnja", ukazuje Komlenski.
On je istakao i da je prekid finansiranja američke agencije USAID, u jednom trenutku imao pozitivan uticaj na Srbiju.
"Međutim, oni koji žele da destabilizuju Srbiju, a čije su mreže nekih udruženja građana, odnosno, kako ih nazivaju, nevladinog sektora, do sada služile za distribuciju novca u cilju stvaranja mreže pravih agenata stranog uticaja, sada su našli nove kanale finansiranja. Na žalost, većina tih sredstva dolazi iz inostranstva", naglašava Komlenski.
Dodao da je siguran da naše bezbednosne službe veoma dobro znaju odakle dolazi novac, kome ide i zašto, ali, prema njegovoj oceni, bilo bi korisno da građani Srbije budu upoznati sa tim ko zastupa određene stavove i ko finansira aktivnosti različitih organizacija.
Rekao je da, ako već mora da se navodi ko je osoba koja se obraća javnosti, onda bi bilo logično da se napiše i da ta osoba predstavlja neko udruženje građana i da govori u okviru projekta koji je finansiran od strane određene organizacije.
"Time bismo demistifikovali mnoge 'eksperte' koji se pojavljuju na televizijama, tumačeći sve i svašta, sa zvučnim titulama koje kod građana ostavljaju utisak da su oni stručnjaci koji to rade iz dobre namere i ličnih uverenja. Međutim, u stvarnosti, mnogi od njih su jednostavno motivisani novcem koji dobijaju iz inostranstva", naglašava Komlenski.
On je objasnio da je ono što je Pokret socijalista tražio izuzetno benigno u odnosu na američki FARA zakon, koji je bio motiv za predlog zakonu o stranim agentima.
"Ovaj zakon je trebalo da demistifikuje celu situaciju u Srbiji i obezbedi potpunu transparentnost u pogledu toga u čije ime i za čiji račun neko istupa, kao i ko finansira njihove aktivnosti. Na taj način, svako bi mogao da proceni iz kog ugla treba da analizira stavove tih osoba", objasnio je Komlenski.
Ukazao je da prema njihovom predlogu, ovom zakonu treba da podležu oni čije je finansiranje u većem delu, odnosno više od polovine, vezano za inostranstvo. Naglasio je da, u skladu s predlogom zakona, ne bi postojala razlika u tome da li novac dolazi sa istoka, zapada, severa ili juga.
Kada su interesi Srbije u pitanju, kaže, oni moraju da budu iznad svega.
Komlenski je istakao da postoji jedan deo unutrašnjih faktora kojima smeta donošenje ovog zakona. Kako je naveo, to su, pre svega, određena udruženja građana koja se finansiraju iz inostranstva, a čiji uticaj nije zanemarljiv. Takav uticaj, kako kaže, mogli smo da primetimo i na protestima, kao i u nekim političkim strankama koje zastupaju agendu koja nije u interesu Srbije.
"Na spoljašnjem planu, ovaj zakon smeta svima koji žele da destabilizuju situaciju u Srbiji i na taj način izvrše pritisak na rukovodstvo Srbije, da popusti u nekim stvarima u kojim Srbija ne želi ili neće, a u krajnjem slučaju i ne može da popusti", tvrdi Komlenski.
Kao jedan od razloga zašto Zakon o registru agenata stranog uticaja, koji pored Amerike postoji u mnogim zemljama, nije usvojen i nije stavljen na dnevni red, Komlenski ističe razlike u stavovima o tome kako treba boriti se protiv ovog uticaja.
"Očigledno je da rukovodstvo i većinska partija smatraju da je u ovom trenutku za interes Srbije dovoljno to što naše bezbednosne službe imaju saznanja o svim tokovima novca i da već imaju razvijenu strategiju kako da se nose sa tim problemom", smatra on.
Komlenski kao razlog zašto zakon smeta zemljama iz kojih dolaze nevladine organizacije ističe da te zemlje propovedaju principe koje ne sprovode u praksi. Često deluju suprotno onome što tvrde i ponašaju se u potpunosti suprotno osnovnim principima demokratije i slobodnog tržišta.
"Ako negde postoji direktivna ekonomija, onda je to u Briselu. Tako nešto nije bilo ni u bivšoj SFRJ, ni u Sovjetskom Savezu", naglašava Komlenski, dodajući da se prema Srbiji odnose kao u latinskoj izreci: "Što je dozvoljeno Zevsu, nije dozvoljeno volu".
Live
