Analiza RT Balkan: Sve je protiv kandidature Đukanovića za predsednika Crne Gore

Kada je sa 53,9 odsto osvojenih glasova u prvom krugu glasanja lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović postao predsednik Crne Gore pre pet godina, nije ni slutio u kakvoj će poziciji dočekati nove predsedničke izbore.

Te 2018. u izbornoj trci, među sedam kandidata, niko nije bio ni blizu Đukanoviću po osvojenom broju glasova. Danas, pak, predsedničke izbore dočekuje znatno oslabljen.

Čovek koji je do sada na birališta izlazio pod uslovom da on organizuje izbore sa pozicije vlasti, sada je pred neizvesnom odlukom da li uopšte da se kandiduje.

Podsetimo, Đukanović je sa takve pozicije moći 2016. optužio lidere Demokratskog fronta Andriju Mandića i Milana Kneževića za pokušaj državnog udara i, čim su otvorena birališta, više osoba je uhapšeno.

Sve do sada, Đukanović je sa svojom partijom bio u prilici da kontroliše čitav izborni proces, od kontrole biračkih spiskova do kontrole toka glasanja i prebrojavanja glasova.

Ipak, situacija je sada značajno drugačija. Sve se promenilo u poslednje dve godine nakon što je njegov DPS izgubio većinu na parlamentarnim izborima 2020, da bi se osipanje njegove političke moći nastavilo na lokalnim izborima krajem 2022. godine. Nesumnjivo najveći gubitak za tu stranku bilo je to što je ostala bez vlasti u Podgorici.

U takvom nizu izbornih poraza Đukanović dočekuje nadmetanje za predsednika države 19. marta. Već i zato je danas neizvesno da li će Đukanović biti spreman da se ponovo kandiduje. Ali krenimo redom.

Punoletni državljani Crne Gore sa najmanje dve godine prebivališta u toj zemlji 19. marta će, sedmi put od uvođenja višestranačja, birati predsednika države. Iako prema Ustavu Crne Gore iz 2007. isto lice može biti predsednik najviše dva puta, u javnosti se ne isključuje mogućnost da se Đukanović, koji je dva puta bio na čelu države, ponovo kandiduje.

On je bio predsednik Crne Gore od 1998. do 2002, a na istu funkciju stupio je 20. maja 2018. godine. Međutim, Đukanovićev prvi mandat na čelu Republike bio je u periodu kada je Crna Gora bila u zajednici sa Srbijom. Upravo se u tome nalazi pravna rupa i razlog zašto bi za Đukanovića bilo moguće da se opet kandiduje.

To ne bi bio prvi put da DPS tako postupi, jer je isto učinio po pitanju kandidature Filipa Vujanovića 2013. godine. Ustavni sud je tada odbio žalbu Socijaldemokratske partije i zaključio da on ima pravo na novi mandat jer je prvi put na predsedničku funkciju stupio kada je Crna Gora bila u savezu sa Srbijom.

Direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore Milka Tadić-Mijović u izjavi za RT Balkan, međutim, ocenjuje da bi treća kandidatura Đukanovića na mesto predsednika bila neustavna, i navodi da je isto mišljenje imalo više uglednih pravnika i po pitanju kandidature Vujanovića.

Ipak, na pitanje da li će se Đukanović zaista i kandidovati, kaže da je teško odgovoriti.

"DPS ne odlučuje o tome, jer se radi o zarobljenoj partiji sa autoritarnom strukturom u kojoj sve ključne odluke donosi sam Đukanović, a ne partijski organi nakon racionalnih procena. Dakle, biće kako Đukanović odluči", kaže Tadić-Mijović.

Novinar iz Podgorice Dražen Živković u izjavi za RT Balkan kaže da eventualna kandidatura aktuelnog predsednika zavisi i od inostranih faktora, i smatra da gotovo izvesno ni sam Đukanović još nije prelomio da li da uđe u predsedničku trku ili ne.

"U njegovom slučaju zaista važi ona deviza - očekujte neočekivano. Možda danas izgleda da je daleko od toga da se kandiduje, pa na kraju ipak odluči da se kandiduje. Zaista je nezahvalno prognozirati da li će on ući u trku za još jedan mandat. Za mene lično ne bi bilo iznenađenje da se ipak na kraju kandiduje", navodi Živković.

Na pitanje od koga ili čega tačno zavisi Đukanovićeva odluka, Živković odgovara da se to tiče međunarodnog faktora i svega onoga što se decenijama drži u fiokama a tiče se sumnji o Đukanovićevim poslovima sa druge strane zakona.

Da u redovima nekada neprikosnovene stranke još nije doneta odluka o predsedničkom kandidatu potvrdio je i portparol DPS-a Miloš Nikolić, koji je rekao da očekuju pobedu svog kandidata, ali nije mogao da kaže i ko će to biti.

"Javnost će blagovremeno biti obaveštena o kandidatu kojeg će predložiti DPS. Svakako da na tim izborima očekujemo pobedu, vreme promena u Crnoj Gori dolazi", rekao je Nikolić.

Nezavisni kandidat bi imao više šanse za pobedu

O tome da ni tradicionalni politički partneri Đukanovića nisu spremni da ga podrže za predsednika pokazala je izjava potpredsednika Socijaldemokratske partije Bojana Zekovića koji je rekao da bi kandidat bloka "evropske i građanske Crne Gore" trebalo da bude nadstranačka ličnost, ili će ta stranka u suprotnom imati svog kandidata.

Direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore Milka Tadić-Mijović za RT Balkan ukazuje da bi, ako Đukanović ne bude kandidat, mogući izbor DPS-a mogla da bude Milica Pejanović Đurišić.

U pitanju je nekadašnja ministarka odbrane Crne Gore koja je odigrala ključnu ulogu u ulasku te zemlje u NATO. Ona je prethodno imala bogatu diplomatsku karijeru tokom koje je bila ambasadorka u Belgiji, Luksemburgu, Francuskoj, Monaku i predstavnica Crne Gore u UNESKO-u. Osim što je 90-ih godina bila poslanica, Pejanović Đurišić je bila i na čelu DPS-a. 

Neizvesno je da li bi Đukanović prihvatio njenu kandidaturu, imajući u vidu da su podgorički mediji nakon poraza DPS-a 2020. na parlamentarnim izborima pisali kako Pejanović Đurišić napušta tu partiju i planira da osnuje svoju stranku. Međutim, ona se povukla iz političkog života.

Tadić-Mijović ističe da možda DPS sa partnerima odluči da izađe na izbore sa nezavisnim kandidatom ili kandidatkinjom.

"U svakom slučaju, sve zavisi od Đukanovića i njegove procene. Njemu je trenutno najteže, ako izađe na izbore rizikuje da ih izgubi, a ako ne izađe, opet slabi svoju poziciju i poziciju partije čija snaga erodira od izbora 2020. Bojim se da za njega više nema dobrog rešenja", ocenjuje ona.

Sa druge strane, novinar Dražen Živković navodi da je Đukanović jedini kandidat koji dolazi sa političkog spektra bivšeg režima koji koliko-toliko ima šansu za neki ozbiljniji rezultat.

"Naravno da bi nestranačka ličnost bila bolji kandidat i od samog Đukanovića, ali je, realno, on jedini politički kandidat sa te strane koji može da napravi kakav-takav rezultat. Da li je to i dovoljno za pobedu, to je posebno pitanje jer je pitanje ko će se naći sa druge strane kao protivkandidat", napominje Živković.

Na pitanje ko bi mogao biti na čelu bloka stranaka bivše vlasti, koje ne žele da se okupe oko Đukanovića, Živković odgovara da ta politička opcija može imati jedinstvenog kandidata jedino u slučaju da se odluče za nestranačku ličnost.

"Ukoliko se pak odluče za političkog kandidata, onda je jasno da će iz tog bloka doći najmanje dva ili tri kandidata za predsedničku trku", smatra Živković.

"Milo je sigurni gubitnik izbora"

Savetnik potpredsednika Vlade Crne Gore i lidera Socijalističke narodne partije Vladimira Jokovića, Vladimir Pavićević, u izjavi za RT Balkan, kaže da bi Đukanović želeo da bude kandidat svoje partije na izborima za predsednika Crne Gore bez obzira na procenu kakve su mu šanse da napravi rezultat.

"Ali ta odluka više ne zavisi od njegove volje. Njegov autoritet u DPS-u je opao do te mere da će morati da posluša odluku nekih ljudi koji su sada u DPS-u važniji i uticajniji od njega. Jedna stvar je svima u Crnoj Gori svima jasna - Milo je danas sigurni izborni gubitnik. Otuda ovih dana iz DPS-a imate glasove za to da se pronađe ili nadstranački kandidat, ili čak da se bojkotuju izbori za predsednika Crne Gore", navodi Pavićević.

I on smatra da odluka o kandidaturi ne zavisi od Đukanovića, te ističe da još aktuelni predsednik nije više onaj neprikosnoveni autoritet koji se o svemu pita.

"Koje strukture su preuzele primat u toj partiji znaće se malo bolje kada bude jasno ko je taj kandidat DPS-a na izborima 19. marta. Moj je sud da, ko god to bio, ta osoba će biti politički žrtovana jer kandidat DPS-a danas nema ni teoretsku šansu da pobedi na izborima za predsednika Crne Gore", ocenjuje Pavićević.

Pavićević smatra da u redovima DPS-a sad vlada potpuna konfuzija.

"Razne grupe i pojedinci u tom taboru dnevno proizvode različite ideje oko toga šta treba da se radi. Ako budu racionalno procenjivali svoj interes, i oni će imati jednog, zajedničkog kandidata jer će takav kandidat ostvariti najmanje loš rezultat", ocenio je Pavićević.

Tri puta se povlačio sa funkcija

Već tri puta Đukanović se povlačio iz politike i to na dve godine, od 2006. do 2008, između 2010. i 2012. i od 2016. do 2018. U tim godinama, kako je govorio, bavio se samo biznisom.

Međutim, uvek bi se ponovo vratio na političke funkcije. Mnogi su ta njegova vraćanja u politiku povezali sa sticanjem imuniteta, kako ne bi odgovarao za korupciju i moguće prevare.

Takav slučaj zbio se kada je politiku napustio 2006, ali se u nju vraća saznavši da je Italija protiv njega pokrenula postupak za šverc cigareta. Prema optužbama, Đukanović je dao dozvolu švajcarskom državljaninu Franku de la Toreu da mesečno uveze 1.000 tona duvanskih proizvoda koji su potom gliserima švercovani u Italiju. On je navodno iskoristio državnu kompaniju da pomogne toj operaciji, dao uputstva policiji da dozvoli krijumčarskim brodovima uplovljavanje u crnogorske luke i ponudio zaštitu italijanskim beguncima koji su se sklonili u Crnoj Gori, objavila je svojevremeno italijanska novinarska agencija Ansa.

Međutim, slučaj je obustavljen njegovim povratkom u politiku 2009. jer je Đukanović, preuzimanjem funkcije, dobio diplomatski imunitet.

Zbog različitih optužbi u pritvoru se nalaze ljudi koji su Đukanoviću bili bliski saradnici i nosioci visokih funkcija tokom njegove vlasti, kao što su specijalni tužilac Saša Čađenović i službenik ANB-a Petar Lazović, kao i bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, bivša direktorka i bivši predsednik Odbora direktora državne kompanije "13. jul - Plantaže" Verica Maraš i Veselin Vukotić.