Surlić: Poseta "petorke" prelomna, sledi ultimatum za Srbiju

Priča o nemačko-francuskom predlogu je jednačina sa tri nepoznate, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić navodeći da je nepoznat tekst o kome se razgovara, da nije jasno da li je prihvatljiv za strane kojima je predložen i da se mogu samo naslutiti posledice neprihvatanja eventualnog dogovora.

Prvi utisak je da jučerašnja poseta "petorke" deluje kao prelomna za dalji tok dijaloga, naveo je Surlić i istakao da je Beograd imao "odgovoran pristup", ali da zabrinjava što međunarodna pažnja koja se trenutno posvećuje dijalogu, učestalost susreta i saopštavanje posledica eventualnog neprihvatanja očigledno vodi do ultimatuma sa kojim će Srbija uskoro biti potpuno otvoreno suočena.

Surlić je u autorkom tekstu za Tanjug istakao da je nekoliko činjenica nesporno, a to je, pre svega, jedinstvo i usaglašenost između EU i SAD oko teksta sporazuma i namere da Beograd i Priština što skorije potpišu predloženi dokument.

On dodaje da u trenutnim okolnostima kada su Srbi sa KiM sistemski diskriminisani "to svakako ne može biti finalni sporazum niti osigurava trajnu normalizaciju odnosa. Takođe, preduslov za sporazum je primena svega ranije dogovorenog, uključujući Zajednicu srpskih opština."

Američka strana vidi buduću ZSO "u nekom asimetričnom obliku gde se širi stepen autonomije može ponuditi severnim u odnosu na južne opštine sa srpskom većinom", ali se prvi put jasno insistira na njenom formiranju, ističe Surlić. 

Namera nemačko-francuskog sporazuma je i deblokada članstva Prištine u međunarodnim organizacijama, gde bi se od Beograda verovatno zahtevao prekid politike otpriznavanja, ocenjuje Surlić, ali naglašava da "do sada nijedna strana nije navela da se od Beograda zahteva priznanje nezavisnosti 'Kosova'".

Iako 'petorka' verovatno nije ponudila sporazum koji je sveobuhvatan, postoje argumenti koji idu u prilog novom dogovoru Beograda i Prištine, a glavni je da "zamrznuti konflikt ne podrazumeva status kvo, već se održava ekscesnim situacijama uz realnu opasnost od mogućih većih sukoba".

On smatra da većina problema između srpske i albanske strane - uključujući pitanja ličnih karata, registarskih tablica, različitih dozvola i licenci - ne može biti trajno rešena bez novog sporazuma koji će se doticati i statusa.

Surlić kaže da "ceo arsenal diplomatskih eufemizama nije pomogao Lajčaku da sakrije kako u Prištini zapravo nema konstruktivnog aktera za sporazum".

U navedenim okolnostima diktat postizanja sporazuma u kratkom vremenskom roku može da bude poguban po inicijalnu nameru o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, zaključuje Surlić i dodaje da bi odsustvo primene ranijih dogovora, a posebno ZSO, dovelo do poražavajućih rezultata na terenu, budući da se konflikt i dalje ne isključuje kao realna mogućnost.