Poslanici Skupštine Srbije danas raspravljaju o izmenama Zakon o biračkom spisku, ali i leks specijalisu koji se odnosi na projekat izgradnje na mestu Generalštaba, zgrade koje je srušena tokom NATO agresije 1999. godine. Sednica je počela postavljanjem poslaničkih pitanja o Dijani Hrki, majki čiji je sin stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i koja štrajkuje glađu ispred parlamenta, prodaji oružja Srbije Ukrajini, RT Balkanu, incidentima u Pionirskom parku, tzv. Ćacilendu.
Poslanik "Mi snaga naroda" Aleksandar Pavić tražio je da se puste uhapšeni u vezi sa događajima u Pionirskom parku, a među njima je i Vladimir Štimac koji je dao mnogo za reprezentaciju, jer nije u pitanju pravo nego politika.
"Ovo šatorsko naselje, odvratno, je uvreda i provokacija za svakoga ko se seća Beograda pre tog naselja. Svi vide na šta liči. Dokle god je tu ono urušava dostojanstvo institucija, ono je ruglo i uvreda. To je rasadnik provokacija, biće još hapšenja, jer ljudi ne mogu da se pomire da tako nešto ostane trajno u centru Beograda", istakao je Pavić.
Ministru telekomunikacija i informisanja, kao i direktoru "Telekoma" je postavio pitanje - zašto se već godinu dana ne dozvoljava da se pusti signal RT Balkan u Republici Srpskoj preko MTEL-a, iako postoje sve tehničke mogućnosti.
"U isto vreme direktor Telekoma je dozvolio da bude pušten jedan ukrajinski kanal na ruskom jeziku tamo, propagandni kanal koji treba ljude da prevari da slušaju rusku televiziju, a zapravo je ukrajinska propaganda".
On je dodao da smo "mi smo po rezoluciji Narodne skupštine vojno neutralna država, ali je predsednik države Aleksandar Vučić rekao da smo ponudili svu proizvodnju naših fabrika municije Evropskoj uniji, a oni neka rade sa tim šta hoće".
"Evropska unija je strana u sukobu. Da li mi kršimo vojnu neutralnost time što prodajemo jednoj od zarađenih strana. Nudimo da prodajemo. Zašto se svrstavamo u jedan antiruski blok, kada to nismo radili ni 1941. godine? Zašto uvlačite Srbiju u rat protiv Rusije, treba li da za municijom da krenu i srpski vojnici. Čak se i ne zahteva "end juser". Predsednik je rekao da ga ne zanima šta će Evropska unija da radi sa municijom. Opet ćemo da uđemo u sukob sa Rusijom, a sa druge strane očekujemo jeftin gas od nje", rekao je Pavić.
Parlamentarac Dragan Stanojević "Mi-glas iz naroda" istakao je da u leks specijalisu piše da je projekat Generalšataba od značaja za Srbiju, pa je pitao šta može biti od značaja da se napravi hotel gde su naši ljudi ubijani. On je pitao i kada će biti direktni letovi za Belorusiju.
Poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović pitao je da li je normalno da Skupština Srbije zaseda, dok ispred parlamenta glađu štrajkuje Dijana Hrka, majka čiji je sin poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, kao i partijski vojnik Uglješa Mrdić koji tako želi da "napreduje u stranci".
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je odgovorila da je parlament zasedao i za vreme rata na Krfu.
Poslanik Miloš Parandilović iz "Novog lica Srbije" je rekao je da ova vlast dovela Gerharda Šredera i da poklanjaju Amerikancima Generalštab da grade hotel.
"Vi majci koja je izgubila dete, puštate pesmu - pošla majka sina da potraži", rekao je.
Brnabićeva mu je odgovorila da je on poslanik koji u dva mandata nije uspeo da pročita Poslovnik.
"Ovo vreme služi da se zatraži objašnjenje ili obrazloženje o nečemu o čemu narodni poslanici žele da dobiju objašnjenje ili obaveštenje. Posle vašeg nastupa ostaje da jedino ja tražim objašnjenje od čika u belom mantilu kako sa vama da postupim", rekla je pošto je Parandilović naprednjake nazvao "monstrumima".
Poslanik SSP Marinika Tepić pitala je predsednicu Skupštine kako bi ona postupala da je njeno dete stradalo, na šta joj je Brnabićeva odgovorila da predavanje drži žena koja je izjavila da "roditelji ubijene dece nemaju tapiju na bol".
Poseban akt se zove Predloga zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske. Odbor za prostorno planiranje je pre rasprave u plenumu prihvatio zakon.
"Realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije. Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti. Projekat se realizuje po fazama", piše u aktu koji predviđa da deo projekta bude i spomen obeležje.
Leks specijalis treba da ubrza izvođenje projekta, jer će biti zaobiđene uobičajene procedure.
Ranije je objavljeno u medijima da zet predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner kreće u poslovni poduhvat u Beogradu. Kušnerova investiciona firma "Afiniti partners" sa milijarderom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamedom Alabarom gradiće luksuzni hotel na mestu Generalštaba. Ovaj objekat trebalo bi se zove "Tramp".
Šef kluba naprednjaka Milenko Jovanov je rekao da je Generalštab odnosno Sekretarijat za narodnu odbranu, srušen tokom NATO agresije.
"Da li je posle Drugog svetskog rata do 1971. godine bilo neke porušene zgrade?Nije", istakao je Jovanov.
On je dodao da su pre Generalštaba ovde bile zgrade Ministarstvo vojnog i Vojna akademija, da su srušene tokom Drugog svetskog rata, a da vlastima posle rata nije palo na pamet da ih obnavlja.
"Ima smisla zaključiti da austrijski kaplar koji je ratovao protiv vojvoda na Ceru i Kolubari nije hteo da obnavlja zgrade gde su se školovali oni koji su pobeđivali u ovim bitkama. Nego su napravljene dve zgrade bliznakinje po ugledu na kanjon Sutjeske i prelomnu bitku za partizanski pokret otpora", istakao je Jovanov.
Podsetio je da su mnogi objekti koji su srušeni tokom bombardovanja 1999. godine obnovljeni, kao što su mostovi, Avalski toranj.
On je rekao da negoduju oni koji su poklonili Maršalat za izgradnju američke ambasade. Podsetio je porušena zgrada Centralnog komiteta prodata američkom kapitalu, kao i da je prodata zgrada nekadašnjeg Saveznog MUP-a.
"Postoji namera i rad i trud brojnih faktora na političkoj sceni da se spreče resetovanje odnosa između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Zalažem se za najbolje odnosa sa SAD, Rusijom, Kinom, Evropskom unijom, Indijom, afričkim zemljama. U interesu Srbije da ima dobre odnose sa svi. Želimo politiku u kojom ćemo sami da donosimo odluke, poštujemo sve, a najviše volimo našu zemlju", istakao je Jovanov.
Šef poslaničkog kluba SPS Dušan Bajatović je rekao da je bila dobra diskusija Jovanova, ali mu zamera "žaljenje što Nemci nisu uništili partizane na Sutjeskoj".
"Tako sam te razumeo. Ako sam ja prihvatio četnike, možete i vi partizane. Bila su dva antifašističa pokreta i izjednačili smo četnike i partizane", rekao je Jovanovu.
On je najavio da će socijalisti glasati za zakone.
Poslanik Mi-glas iz naroda Mitar Kovač rekao je da se u zakonu ne vide elementi koja površina se otuđuje, jer je navedeni prostor dosta veliki.
"Sporne su reči revitalizacija i razvoj lokacije. Ovde se stvaraju uslovi za predaju prostora onoj državi koja je bila predvodnica agresije NATO pakta", rekao je Kovač.
Podsetio je da su optuženi ljudi za krivotvorenje skidanja statusa kulturne zaštite sa Generalštaba.
"Ovaj zakon će u budućnosti biti razdor u društvu, čak i u redovima vlasti. Nije Generalštab bilo koji objekat koji su agresori uništili. To je simbol nacije. Ako gledaju na nas kao neke đavole gledaju da svoje simbole tu i postave. Prvi glogov kolac je bio Maršalat, ovo je drugi", istakao je zašto je baš izabrana ova lokacija.
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da se dođe do Zakona o biračkom spisku, do kompromisa se "slučajno" došlo nakon posete delegacije Evropske unije i dogovoreno je da će za reviziju, kontrolu i tačnost biračkog spiska biti nadležna posebna nezavisna i samostalna komisija. Činiće je deset članova i njihovi zamenici koje imenuje Narodna skupština. Osam članova stižu na predlog poslaničkih grupa (pet će biti iz parlamentarne većine, a tri člana iz redova opozicije), dok se dva člana imenuju na predlog udruženja koja su od strane Republičke izborne komisije, dobila ovlašćenja za posmatranje najmanje tri izborna postupka i objavila najmanje tri izveštaja o nalazima posmatranja tih izbornih postupaka, a to su CESID i CRTA.
O zakonu, koji je jedna od preporuka ODIHR-a, je umesto predlagača Uglješe Mrdića, poslanika koji štrajkuje glađu, govorila Brnabićeva.
"Preko 18 meseci se radilo na zakonu, kako bi se došlo do zakona. Predstavnici bivše vlasti koji su vladali do 2012. godine su se najviše žalili na birački spisak", istakla je ona.
Istakla je da se Mrdić bori za pravdu i kao predsednik Odbora za ustavna pitanja, traži da tužilaštvo radi svoj posao, bude transparentnije i efikasnije.
"Da je tužilaštvo postupalo drugačije, da su obaveštavali šta rade, postupaju, ne bismo danas imali ovakvu situaciju. Da su jednom nedeljno održavali konferencije, da su govorili kakva su veštačenja tražili, koga su optužili, a koga nisu, ne bismo imali ovakvu situaciju", istakla je, govoreći o istrazi o padu nadstrešnice.
Podsetila je da je do 2012. godine postojao birački spisak na nivou opština, a da je kasnije napravljen jedinstveni.
"Baš vas je bilo briga da unapređujete izborne uslove", poručila je poslanicima bivše vlasti.
Govorila je da je 2019. godine kada je formirana radna grupa za preporuke ODIHR-a, primenjeno 72 odsto preporuka - odnosno od 75, primenjeno je 54. Kako je rekla da opozicija neće glasati za zakon, jer "gubi alibi da gubi izbore zbog biračkog spiska".
"Sve što je traženo, sve smo dali i sve smo se dogovorili", rekla je i dodala da neće biti pronađene nepravilnosti koje mogu da utiču na izborni rezultat.
Komisija za reviziju biračkog spiska će donositi odluke dvotrećinskom većinom, što znači da će, kako je istakla, uvek neko moći da stavi veto. Rekla i da su se poslaničke klupe rezervisane za opoziciju, posle postavljanja poslanički pitanja, ispraznile.